Svetitelj upozorava da sukob može biti završen spolja, dok u čoveku nastavlja da traje mnogo duže i polako zauzima sve više prostora.
Neki sukobi odavno su završeni, ali u čoveku i dalje traju. Razgovor je prekinut, ljudi su se udaljili, a ipak se iznova vraćaju iste rečenice, sumnje i pitanja: šta je on rekao, šta je nameravao, kome se požalio i šta bi mogao sledeće da uradi. Neprijatelj tada više ne mora ništa da preduzima da bi zauzeo prostor u našem životu. Dovoljno je što mu ga sami ustupamo.
Upravo na takvu unutrašnju borbu ukazuje jedna pouka Svetog Nektarija Eginskog. On ne govori samo o otvorenom sukobu, već o stanju u kojem neprijateljstvo počinje da određuje naše misli, osećanja i odnos prema drugome. U njegovim rečima posebno je upečatljiva slika čoveka koji toliko pomno prati onoga koga ne podnosi da mu ni san ne donosi predah.
- Neprijateljstvo je vrazda, ogorčenost i bol, tuga i patnja, bol srca, gnev, mržnja, odbojnost prema nekome i želja da se naudi osobi koju mrzimo. Neprijatelj stalno vreba, uvek je na oprezu i traži priliku za napad. Pomno prati život svoga neprijatelja i spreman je da ga napadne ne samo drvetom, kamenjem i školjkama, poput Linkeja, već i na druge načine. Može se pritom predstavljati kao prijatelj, sluga ili neko drugi, samo da bi saznao šta njegov neprijatelj radi i kakve su mu namere.
Primećuje se, međutim, da prijatelji često postanu nemarni prema nama i zaborave nas, bilo zato što se sami razbole ili zato što umru. Neprijatelji, nasuprot tome, čak i u svojim snovima razmišljaju kako bi nam mogli nauditi.
Sveti Jovan Zlatoust kaže: "Ništa nije opasnije od toga da čovek stekne makar i jednog neprijatelja", jer kada on pred svima govori protiv nas, pomračuje se slava našega života, razum se muti, savest uznemirava, a misli neprestano uzburkavaju - govorio je Sveti Nektarije Eginski.
Pouka Svetog Nektarija nije poziv da se neprijateljstvo ignoriše niti da se nepravda naziva dobrim. Njena težina je u nečem drugom: tuđa mržnja ne sme da postane sadržaj našeg unutrašnjeg života. Jer kada neprijatelja počnemo da nosimo u mislima od jutra do večeri, on više nije samo neko sa kim smo u sukobu. Postaje gost kome smo dali ključ.
Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 211 (4,28-31; 5,1-10)
28. A mi smo, braćo, po Isaku deca obećanja. 29. No kao što tada onaj po telu rođeni gonjaše rođenog po duhu, tako i sada. 30. Ali šta Pismo govori: „Isteraj robinju i sina njezina; jer sin robinjin neće naslediti sa sinom slobodne.” 31. Tako, braćo, nismo deca robinje nego slobodne.
1. Stojte, dakle, u slobodi kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet u jaram ropstva uhvatiti. 2. Evo ja, Pavle, kažem vam da ako se obrezujete, Hristos vam ništa neće koristiti. 3. A svedočim opet svakome čoveku koji se obrezuje da je dužan sav zakon tvoriti. 4. Odvojiste se od Hrista, vi koji sebe zakonom opravdavate, i od blagodati otpadoste;
5. jer mi Duhom, od vere, čekamo nadu pravednosti. 6. Jer u Hristu Isusu niti što vredi obrezanje ni neobrezanje, nego vera koja kroz ljubav dela. 7. Trčaste dobro! Ko vas spreči da se ne pokoravate istini? 8. Ta upornost nije od Onoga koji vas zove. 9. Malo kvasca ukiseli sve testo. 10. Ja se uzdam u vas u Gospodu da ništa drugo nećete misliti; a onaj koji vas uzbunjuje snosiće osudu, ma ko bio.
Jevanđelje po Marku, začalo 27 (6,55-56; 7,1-8)
55. I optrčaše sav onaj kraj i počeše na posteljama donositi bolesnike gde god bi čuli da je on. 56. I gde god je ulazio u sela ili u gradove ili u naselja, na raskršćima polagahu bolesnike i moljahu ga da se barem skuta od haljine njegove dotaknu; i koji god ga se doticahu, spasavahu se.
1. I skupiše se oko njega fariseji i neki od književnika koji behu došli iz Jerusalima. 2. I videvši neke od učenika njegovih da nečistim, to jest neumivenim, rukama jedu hljeb, ukoriše ih. 3. Jer fariseji i svi Judejci ne jedu dok ne umiju ruke do lakata, držeći se predanja od starih. 4. I kad dođu sa tržišta ne jedu dok se ne operu; i još mnogo ima što su primili te drže; peru čaše i sudove i kotlove i sedišta.
5. A potom pitahu ga fariseji i književnici: „Zašto učenici tvoji ne žive prema predanju od starih, nego jedu hleb neumivenim rukama?” 6. A on odgovarajući reče im: „Dobro je prorokovao Isaija za vas licemere, kao što je pisano: 'Ovaj narod usnama me poštuje, a srce im je daleko od mene.' 7. No zalud me poštuju, učeći učenjima propisanim od ljudi. 8. Jer ostaviste zapovest Božiju, a držite se predanja ljudskoga, pranja sudova i čaša; i mnogo drugo slično činite.”
BONUS VIDEO
Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Ponekad izgovaramo svete reči dok nam misli lutaju na sve strane, a veliki svetitelj našeg vremena ostavio je jednostavan savet kako da se čovek sabere i sa ljubavlju obrati Hristu.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Protojerej Andrej Eefanov objašnjava zašto se javljaju ovakve misli, kako da se izborimo sa strahom od gubitka roditelja i kada je važno potražiti stručnu pomoć.
Razbijeni spomenici i fotografije pokojnika potresli su nekadašnje stanovnike Vučinića, dok sveštenik Darko Kujundžić upozorava da napadi traju godinama, a Međureligijsko veće BiH traži hitnu istragu.
Pouka velikog ruskog svetitelja podseća na to da je od tuđeg pogleda mnogo važnije ono što psenjavanjem krsnim znakom ispovedamo.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Protojerej Andrej Eefanov objašnjava zašto se javljaju ovakve misli, kako da se izborimo sa strahom od gubitka roditelja i kada je važno potražiti stručnu pomoć.
Rimski vojnik prisustvovao je raspeću na Golgoti, a kada je posvedočio vaskrsenju, njegovi protivnici pokušali su da ga ućutkaju.
Razbijeni spomenici i fotografije pokojnika potresli su nekadašnje stanovnike Vučinića, dok sveštenik Darko Kujundžić upozorava da napadi traju godinama, a Međureligijsko veće BiH traži hitnu istragu.
Pouka velikog ruskog svetitelja podseća na to da je od tuđeg pogleda mnogo važnije ono što psenjavanjem krsnim znakom ispovedamo.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o ulozi ove molitve u borbi protiv zla i povezao istinsku hrišćansku radost sa izrazom lica.
U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
Jednostavna pouka blaženopočivšeg patrijarha srpskog pokazuje zašto je smirenost najjači odgovor onome ko želi da nas isprovocira i kako se u takvoj situaciji čuva dostojanstvo.
Protojerej Andrej Eefanov objašnjava zašto se javljaju ovakve misli, kako da se izborimo sa strahom od gubitka roditelja i kada je važno potražiti stručnu pomoć.
Razbijeni spomenici i fotografije pokojnika potresli su nekadašnje stanovnike Vučinića, dok sveštenik Darko Kujundžić upozorava da napadi traju godinama, a Međureligijsko veće BiH traži hitnu istragu.
Pouka velikog ruskog svetitelja podseća na to da je od tuđeg pogleda mnogo važnije ono što psenjavanjem krsnim znakom ispovedamo.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
U besedi za sredu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni oganj, ni grob, ni protok vremena ne mogu osujetiti vaskrsenje, ali i zbog čega dobra dela ostaju trajno svedočanstvo čovekovog života pred Bogom.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Lukijana Antiohijskog po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svete mučenike Terencija, Neonilu i njihovu decu. Grčka pravoslavna crkva danas proslavlja i Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva slavi Svete apostole Simona i Judu Tadeja, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News