Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Poslednji trenuci zemaljskog života, prema učenju Prepodobnog Nikodima Svetogorca, mogu doneti naročito tešku duhovnu borbu. Čovek tada može biti izložen iskušenjima koja ga navode da posumnja u veru, izgubi nadu u Božije milosrđe, uzda se u sopstvene zasluge ili poveruje obmanjujućim priviđenjima. Zato je, kako se ističe u delu „Nevidljiva borba“, priprema za taj čas zadatak celog života.
Iako je čitav zemaljski život neprestana borba, odlučujuće iskušenje, prema učenju Prepodobnog Nikodima Svetogorca, može nastupiti u času smrti. Tada čovek više nema vremena da ispravi ono što je tokom života propustio, zbog čega je neophodno da se za taj trenutak priprema unapred.
Ako se neprijatelj usudio da pristupi i bezgrešnom Gospodu na kraju njegovog zemaljskog života, postavlja se pitanje šta ga može sprečiti da napadne grešnog čoveka u poslednjim trenucima. Gospod je rekao: "Ide knez ovoga sveta, i u meni nema ništa“ (Jn. 14, 30).
Zbog toga celokupan život treba da bude priprema za poslednju duhovnu borbu. Onaj ko se svakodnevno hrabro suprotstavlja iskušenjima i neprijatelju svog spasenja, stiče naviku da se bori i lakše odoleva napadima u času smrti.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći. Tako ga taj trenutak neće zateći nespremnog, a duša, oslobođena preteranog straha, biće snažnija da podnese iskušenja.
Prvo od četiri glavna iskušenja jeste napad na veru. Prepodobni Nikodim upozorava da čovek ne treba da se upušta u raspravu sa pomislima neverovanja, već da u sebi učvrsti veru koju te pomisli pokušavaju da naruše i da govori:
"Odlazi od mene, satano, oče laži! Ne želim ni da te slušam. Svim srcem sam verovao i verujem u sve u šta veruje moja majka, Sveta Crkva. I to mi je dovoljno."
Čovek ne treba da dozvoli da se pomisli neverovanja ukorene u njemu, već da ostane čvrst u veri, imajući na umu da neprijatelj pokušava da ga zbuni upravo u poslednjem času.
Ako nije u stanju da se umom odupre takvim napadima, treba da ostane postojan svojom voljom i srcem i da ne prihvata ono na šta ga iskušenje navodi. To važi čak i kada se neprijatelj služi navodima iz Svetog pisma, jer i njegove reči može da izvrne i pogrešno protumači, koristeći ih za čovekovu propast.
Ukoliko se oseća dovoljno snažnim u veri da odgovori na takve napade, čovek treba da posvedoči da Sveta Crkva veruje u jedinu Istinu: da je Gospod Hristos Krstom porazio neprijatelja i slomio njegovu vlast.
Potom treba da upravi um ka raspetom Gospodu i pomoli se:
"Bože moj, Tvorče i Izbavitelju, pohitaj mi u pomoć i ne dopusti da se makar i najmanje pokolebam u istini Tvoje svete vere. Daj da, kao što sam se Tvojom dobrotom rodio u toj istini, tako u njoj i okončam svoj zemaljski život, na slavu Tvoga imena."
Drugo opasno iskušenje jeste očajanje. Neprijatelj nastoji da čoveka baci u beznađe podsećajući ga na njegove grehe, kako bi ga naveo da izgubi nadu u Božije milosrđe.
Prepodobni Nikodim upozorava da čovek ne sme da dopusti da ga svest o mnoštvu počinjenih grehova odvoji od nade u Boga. Koliko god da su gresi veliki, Božije milosrđe veće je od njih.
Istovremeno, ne treba se uzdati u svoja dobra dela niti smatrati da je čovek sopstvenim zaslugama stekao pravo na spasenje. Potrebno je pribegavati Božijoj milosti, iskreno se kajati i sa smirenjem predati Gospodu, Koji ne želi smrt grešnika, već da se grešnik obrati i živ bude.
Treće iskušenje jeste sujeta. U tom slučaju neprijatelj pokušava da navede čoveka da se pouzda u svoja dobra dela, duhovne podvige, molitve i zasluge, kako bi ga gordost lišila ploda svega što je učinio.
Ako se čovek seti da je učinio nešto dobro, ne treba to da pripisuje sebi, već da zahvali Bogu, od Koga dolazi svaka dobra pomisao i svaka dobra želja. Potrebno je da prizna kako je sve dobro učinio uz Božiju pomoć i blagodat.
Umesto oslanjanja na sopstvena dela, čovek treba da se uzda u Božiju milost. Smirenje i svest o sopstvenoj slabosti čuvaju dušu od gordosti, dok nada u Gospoda ne dopušta da čovek padne u očajanje.
Četvrto iskušenje predstavljaju različita priviđenja kojima neprijatelj pokušava da obmane čoveka u času smrti. Može se pojaviti u oblicima koji izazivaju strah ili prividno ulivaju poverenje, nastojeći da dušu navede na zabludu.
Zato ne treba lakomisleno prihvatati ono što se u tom trenutku može prikazati. Čovek ne treba da se oslanja na priviđenja niti da veruje da je zbog njih stekao naročitu Božiju naklonost. Potrebno je da ostane smiren i postojan u veri, ne obraćajući pažnju na obmane neprijatelja.
U svim takvim iskušenjima treba pribegavati Bogu, prizivati Njegovu pomoć i ne odstupati od vere i smirenja.
Prepodobni Nikodim Svetogorac naglašava da priprema za poslednje trenutke ne sme da se odlaže za starost ili dane pred smrt. Čovek već sada treba odlučno da se suprotstavlja svojim najjačim strastima, da se bori protiv njih i nastoji da se očisti od njihovog uticaja.
U toj borbi ne treba biti malodušan niti odustajati. Reči iz Starog zaveta, upućene Saulu u vezi sa Amalićanima, mogu se razumeti kao slika odlučnosti potrebne u duhovnoj borbi: "Idi i vojuj protiv njih dokle ih ne uništiš" (1. Sam. 15, 18).
Tako se za poslednji čas pripremamo tokom celog života: borbom sa strastima, čuvanjem vere, odbacivanjem gordosti i očajanja i polaganjem sve nade u Božiju milost.
(Izvor: "Prijatelj Božji")
Mnogi podvizi koji se u hrišćanskom životu smatraju uzvišenim - post, molitva, milostinja - mogu izgubiti svoju suštinu ukoliko postanu sredstvo za zadobijanje ljudskog priznanja.
Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Čovek teži smirenju, a istovremeno teško priznaje da je pogrešio.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
U Jevanđelju se vernicima skreće pažnja na to da pred Bogom nije najvažnije koliko je čovek naučio i koliko godina ima, već kakvo mu je srce.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
U besedi za sredu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni oganj, ni grob, ni protok vremena ne mogu osujetiti vaskrsenje, ali i zbog čega dobra dela ostaju trajno svedočanstvo čovekovog života pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Lukijana Antiohijskog po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svete mučenike Terencija, Neonilu i njihovu decu. Grčka pravoslavna crkva danas proslavlja i Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva slavi Svete apostole Simona i Judu Tadeja, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
U Jevanđelju se vernicima skreće pažnja na to da pred Bogom nije najvažnije koliko je čovek naučio i koliko godina ima, već kakvo mu je srce.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U besedi za nedelju 20. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o večnom životu, ponovnom susretu sa najmilijima i uslovu koji čovek treba da ispuni da bi ugledao nebeska blaga.
Reči velikog rumunskog duhovnika o anđelu sa krštenja otvaraju pitanje koje vekovima zaokuplja vernike: ko prati čoveka kada napusti ovaj svet i kakvu mu poruku tada donosi.
Za osobu koja nije pripadala Pravoslavnoj crkvi ne mogu se vršiti opela, pomeni i druge crkvene molitve na način na koji se one vrše za pravoslavne hrišćane.
Kaže da danas oko nas kruže razne prefinjene jeresi i sablažnjavaju mnoge ljude, govoreći da su duše paisivne, da spavaju, da pored svoga tela čekaju i i svoje vaskrsnće i slične otrovne i zlobne bogoboračke reči, ali da to nije tačno.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
U Jevanđelju se vernicima skreće pažnja na to da pred Bogom nije najvažnije koliko je čovek naučio i koliko godina ima, već kakvo mu je srce.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Prepodobna mati Paraskeva, koja se smatra se i zaštitnicom žena i nemoćnih, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News