U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
Ispovest i pokajanje zauzimaju važno mesto u pravoslavnoj veri, jer čovek kroz iskreno priznanje svojih grehova pred Bogom i sveštenikom započinje put duhovne promene.
Pokajanje ne podrazumeva samo žaljenje zbog učinjenog, već i odluku da se čovek odrekne greha i promeni svoj način života.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti. Ono podrazumeva trud da se čovek izbori sa svojim slabostima, promeni svoje postupke i ostane na putu vere čak i onda kada ljudi oko njega nastavljaju da žive na isti način kao ranije.
Protojerej Andrej Tkačov govorio je o tome kako se prepoznaje istinska promena kod čoveka koji se pokajao, ukazujući na to da se ona najjasnije vidi onda kada se okolnosti ne menjaju, ali čovek počne drugačije da se ponaša.
- Jedan od znakova pokajanja jeste kada se nađete u istim okolnostima kao i pre, ali se ponašate na novi način. Recimo da ste ranije izlazili i pili sa svima. Sada izlazite, ali više ne pijete. U međuvremenu, svi ostali nisu prestali da piju. Vi jeste. Okolnosti se nisu promenile. Vi jeste. I tako je sa svim gresima. Ne ogovarate, ne proklinjete, ne varate, ne tražite sumnjiv i lak novac, iako svi ostali i dalje tako žive - objasnio je otac Andrej Tkačov.
Govoreći o istrajnosti u pokajanju, otac Andrej Tkačov ukazuje i na to da čovek ne treba da čeka da se drugi promene kako bi i sam počeo da živi u skladu sa Božjim zapovestima.
Prema njegovim rečima, vera i pokajanje podrazumevaju ličnu odgovornost, čak i kada okruženje ne podržava takav način života.
- Ali vi ste se pokajali i nastavljate da budete budni. Ako zahtevamo promene u životu oko nas, žaleći se da smo nemoćni da bilo šta promenimo, onda priznajemo svoj nedostatak vere. Želimo da se sakrijemo među gomilom i da živimo po Božjoj volji samo kada i svi ostali to čine. To je iluzija. Do kraja vremena, Crkva nikada neće prestati da govori ustima Preteče i Gospoda: Pokajte se! I upravo oni koji se pokaju čine Crkvu, koju vrata pakla neće nadvladati.
Za koga bi uvek u Crkvi trebalo nameniti jednu sveću u crkvi kako bi se zaštitili od zla, pročitajte ovde.
A koja bi tri psalma trebalo i u tri ujutru da vas probode, da znate napamet i zašto, saznajte ovde.
Bonus video
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi. Potreba da se drugima pokaže sopstvena vrednost prisutna je i u duhovnom životu. U narodu se za kletve vezuju brojna verovanja, a mnogi se pitaju da li one zaista mogu da imaju moć i kakav je odnos pravoslavlja prema njima. Umesto da se bavi tuđim slabostima, hrišćanin je pozvan da preispituje sebe, da se moli i da kroz pokajanje traži Božiju milost. Budi deo Religija.rs zajednice.
Foto: SPC
ŠTA JE ZAPRAVO POKAJANJE KOJE SE U CRKVI STALNO POMINJE: Starac Mojsije Svetogorac u jednoj rečenici objasnio suštinu
OVO JE JEDNO OD NAJOPASNIJIH ZANIMANJA! Otac Andrej kaže da ako ovo radite, džaba dobra deca, automobili, kuće i sav novac!
KADA KLETVA IMA MOĆ I KAKO JE SE OSLOBODITI: Starac Pajsije o snazi reči koje mogu i da ubiju!
KAKO ČOVEK SAM SEBE STALNO BACA U JEDNO ISTO ISKUŠENJE: Starac Emilijan otkriva kako nam Bog u sekundi može dati sve što želimo samo da ne pravimo ovu grešku!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
U Jevanđelju se vernicima skreće pažnja na to da pred Bogom nije najvažnije koliko je čovek naučio i koliko godina ima, već kakvo mu je srce.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
U besedi za sredu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni oganj, ni grob, ni protok vremena ne mogu osujetiti vaskrsenje, ali i zbog čega dobra dela ostaju trajno svedočanstvo čovekovog života pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Lukijana Antiohijskog po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svete mučenike Terencija, Neonilu i njihovu decu. Grčka pravoslavna crkva danas proslavlja i Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva slavi Svete apostole Simona i Judu Tadeja, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Govoreći o pokajanju, Sveštenomučenik Grigorije ukazivao je i na utehu koju čovek može da oseti kada svoje grehe ne prikriva i ne traži opravdanje za njih.
Čovek teži smirenju, a istovremeno teško priznaje da je pogrešio.
Povrediti drugog, to je teška rana, upozorava mitropolit.
Čovek često sreću poistovećuje sa ispunjenjem sopstvenih želja, ne razmišljajući da ono što želi možda nije u skladu sa Božijom voljom.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
U Jevanđelju se vernicima skreće pažnja na to da pred Bogom nije najvažnije koliko je čovek naučio i koliko godina ima, već kakvo mu je srce.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Od molbi za zdravlje i duševni mir do molitava za porodicu i pokoj upokojenih, donosimo tri molitve Prepodobnoj mati Paraskevi, kao i video-snimak molitve koju sveštenici čitaju nad njenim moštima.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News