Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
U Crkvi se pokajanje veoma često pominje. Vernik sluša da je ono neophodno za hrišćanski život i da bez pokajanja nema puta ka životu večnom. Ali i čovek koji redovno odlazi na bogosluženja može u jednom trenutku da se zapita: šta zapravo znači pokajanje? Na šta tačno mislimo kada kažemo da se neko pokajao? I, još važnije, da li sam se zaista pokajao onako kako Crkva uči ili mi je samo bilo žao zbog onoga što sam učinio?
OVE TRI ZAMKE NAS SVAKODNEVNO VUKU U NEMIR: Sveti Antonije Veliki otkriva šta čoveka najlakše zarobi
Na to pitanje posebno jasno odgovaraju reči starca Mojsija Svetogorca. On pokajanje ne svodi na osećaj krivice niti na žaljenje zbog počinjenog greha. Za njega ono podrazumeva mnogo dublju promenu čoveka.
- Pokajanje znači promena našeg razmišljanja, našeg karaktera, obnavljanje morala i odbacivanje greha. Pokajanje znači ljubav prema vrlinama, dobročinstvo, želja, spremnost i jaka sklonost da se opet sjedinimo sa Hristom kroz blagodat Duha Svetoga. Pokajanje počinje u dubini srca i neizostavno kulminira u Božanskoj, Svetoj tajni uspovesti - govorio je starac Mojsije Svetogorac.
Iz njegovih reči jasno se vidi da pokajanje nije samo trenutak u kojem čovek shvati da je pogrešio. Ako se sve završi na žaljenju zbog greha, bez odluke da se život promeni, izostaje ono na šta starac Mojsije posebno ukazuje: promena razmišljanja, karaktera i odnosa prema grehu.
Zato on uz odbacivanje greha navodi i ljubav prema vrlinama i dobročinstvo. Pokajanje nije samo okretanje od onoga što je loše već i okretanje prema dobru. U središtu te promene nalazi se želja da se čovek ponovo sjedini sa Hristom kroz blagodat Duha Svetoga.
Starac Mojsije pritom podseća da pokajanje počinje u srcu, ali se tu ne završava. Ono vodi ka Svetoj Tajni Ispovesti, gde čovek pred Bogom, uz prisustvo sveštenika, otvoreno govori o svojim gresima i traži oproštaj.
Možda se zato pitanje „da li sam se pokajao?“ ne završava odgovorom na to koliko nam je zbog greha žao. Mnogo je važnije šta se posle tog kajanja promenilo u našem životu. Upravo tu počinje odgovor na pitanje šta pokajanje zaista jeste.
Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 232 (5,33; 6,1-9)
33. Tako i vi svaki da voli onako svoju ženu kao i sebe samoga; a žena da se boji svoga muža.1. Deco, slušajte svoje roditelje u Gospodu, jer je ovo pravedno. 2. Poštuj oca svoga i mater: ovo je prva zapovest s obećanjem: 3. da ti dobro bude, i da dugo poživiš na zemlji. 4. I vi ocevi, ne razdražujte decu svoju, nego ih podižite u vaspitanju i nauci Gospodnjoj.
5. Robovi, budite poslušni svojim gospodarima po telu, kao Hristu, sa strahom i trepetom, u prostoti srca svoga. 6. Ne radeći samo prividno kao da ugađate ljudima, nego kao sluge Hristove, tvoreći volju Božiju od srca, 7. služeći dragovoljno kao Gospodu, a ne kao ljudima. 8. Znajući da će svaki ako što dobro učini, to primiti od Gospoda, bio rob ili slobodnjak. 9. I vi gospodari, činite to isto njima, bez pretnje, znajući da je i njihov i vaš Gospodar na nebesima, a On ne gleda ko je ko.
Jevanđelje po Luki, začalo 13. (4,16-22)
16. I dođe u Nazaret gde beše odgajen, i uđe po običaju svom u dan subotnji u sinagogu, i ustade da čita. 17. I dadoše mu knjigu proroka Isaije, i otvorivši knjigu nađe mesto gde beše napisano: 18. „Duh Gospodnji je na meni; zato me pomaza da blagovestim siromasima; posla me da iscelim skrušene u srcu; da propovedim zarobljenima da će biti pušteni, i slepima da će progledati; da oslobodim potlačene; 19. i da propovedam prijatnu godinu Gospodnju.” 20. I zatvorivši knjigu, vrati je služitelju pa sede; i oči svih u sinagogi behu uprte u njega. 21. A poče im govoriti: „Danas se ispuni ovo Pismo u ušima vašim.” 22. I svi mu svedočahu,22. i divljahu se rečima blagodati koje izlažahu iz usta njegovih, i govorahu: „Nije li ovo sin Josifov?”
BONUS VIDEO
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Evmenija Gortinskog i Svetu mučenicu Ariadnu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Svetu Tereziju od Dete Isusa, Jevreji obeležavaju Hol ha-Moed, peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenice Veru, Nadu i Ljubav i majku im Sofiju po starom kalendaru, dok po novom slave Svetog Grigorija Jermenskog. Katolička crkva obeležava Svetog Jeronima. Jevreji obeležavaju peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
