U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Vaskrsenje, prema rečima vladike Nikolaja Velimirovića, ne počinje pred grobom, već mnogo ranije. Govoreći o Hristovim rečima „Ja sam vaskrsenje i život“, vladika Nikolaj u svojoj besedi za četvrtak 18. sedmice po Duhovima podseća da Gospod nije vaskrsavao samo mrtva tela, već je svojom silom podizao i duše iz duhovne smrti. Zato ova beseda otvara ozbiljno pitanje: ako čovek za života ne pronađe život u Hristu, čemu može da se nada posle telesne smrti?
"Ja sam vaskrsenije i život." (Jov. 11, 25)
Ove svete reči izrekao je Gospod Isus Hristos. Nije ih on samo kazao, nego i delom dokazao. Vaskrsnuvši kćer Jairovu, i sina udovice Nainske, i prijatelja Svoga Lazara, On je dokazao da je On vaskrsenije i život i vaskrsitelj i životvorac.
No vaskrsenjem samoga sebe iz mrtvih On je to najbolje dokazao. Jer biti živ i pomoći umrlome, o tome se bar da govoriti; ali biti mrtav, i sahranjen, i ležati tri dana u grobu, i pomoći sebi, oživeti sebe, o tome se nije dalo ni govoriti do Hristova vaskrsenja.
To je čudo nad čudesima, i dokaz sile nad svakom silom. To čudo izveo je Gospod naš. Tu silu pokazao je Gospod naš. Istinite su, dakle, reči Njegove: ja sam vaskrsenje i život, istinite, i svete, i utešne za sve nas, koji gredimo neizbežnoj smrti telesnoj, i koji se nadamo živeti posle groba i videti živa Gospoda našeg u slavi.
No nije Gospod naš samo vaskrsitelj tela, On je vaskrsitelj i duše. Za života Svoga na zemlji On je vaskrsao samo nekoliko ljudskih tela i bezbroj duša. Da time pokaže da je vaskrsenje duše mnogo važnije od vaskrsenja tela.
Bez malo sve ljudske duše bile su mrtve, kad je On sišao u svet, i On je bezbrojne vaskrsao silom Svojom i zapojio životom Svojim. I Jevreji i neznabošci bili su dušom mrtvi, i On je oživeo i jedne i druge.
Ostavimo, braćo, i mi brigu o vaskrsenju naših tela, i potrudimo se, dok još imamo roka, oko vaskrsenja duša naših. Jer ako duše naše ne vaskrsnu i ne ožive Hristom još ovde na zemlji, ne očekujmo nikakvu radost od vaskrsenja naših mrtvih telesa u dan sudni, u Dan Gneva.
Jer će tada tela mrtvih duša ustati ne u život nego u večnu muku.
O Gospode Isuse, vaskrsenje naše i živote naš jedini, pomozi nam silom Tvojom i milošću Tvojom, da vaskrsnemo i oživimo Tobom, na spasenje i život večni. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
U besedi za sredu 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava zašto čoveku put u propast može izgledati privlačnije od puta spasenja i šta donosi povlađivanje strastima i porocima.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Evmenija Gortinskog i Svetu mučenicu Ariadnu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva obeležava Svetu Tereziju od Dete Isusa, Jevreji obeležavaju Hol ha-Moed, peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
U besedi za četvrtak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega zemaljska dobra ne mogu da daju trajnu sitost i zašto je prava glad ona koja vodi ka Bogu.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
U besedi za sredu 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto su Hristove reči izazvale tako burnu reakciju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenice Veru, Nadu i Ljubav i majku im Sofiju po starom kalendaru, dok po novom slave Svetog Grigorija Jermenskog. Katolička crkva obeležava Svetog Jeronima. Jevreji obeležavaju peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
