U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Kada se pred istinom traži još jedan dokaz, a zatvoreno srce odbija i ono što je već jasno, čovek lako zaboravi da nisu sva svedočanstva iste vrste. U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović tumači Hristove reči o sopstvenom svedočanstvu i svedočanstvu Oca, otvarajući pitanje koje zadire u samu tajnu odnosa Sina i Oca i otkriva zašto Gospod svoje božansko jedinstvo sa Ocem potvrđuje na način koji ljudski razum može da pojmi.
Beseda o dvojnom posvedočenju Sina Božjeg
"Ja sam koji svedočim sam za sebe, i svedoči za mene otac koji me posla." (Jov. 8, 18)
U zakonu je pisano da su potrebna dva svedoka da bi se nešto dokazalo. Nevernim Jevrejima Gospod je najpre ukazao na tri velika svedočanstva o Sebi: na Oca, na Svoja dela i na Sveto pismo (5, 36-39).
Po tom, posle još umnoženih čudesa Svojih i posle još opširnije iskazane nauke Svoje, On im reče da je samo i jedino Njegovo svedočanstvo o Njemu istinito i dovoljno (8, 14). Najzad, opet im ističe dva svedočanstva, Svoje i Očevo, shodno zakonskom propisu o potrebi dva svedoka.
Tako Gospod zagrađuje usta nevernih svim načinima i ne ostavlja im nikakve oduške, osim zločina ubistva, čemu pribegavaju svi oni koji se ne daju nikakvim razlozima ni dokazima ubediti u istinu. U poslednjem slučaju, gde Gospod ističe Svoje svedočanstvo o Sebi i svedočanstvo Oca Svoga, On hoće da pokaže i Svoju ipostasnu samostalnost i ravenstvo sa Ocem u bitnosti. On stavlja, na ime, Svoje sopstveno svedočanstvo i zasebno, i, naravno, sa svedočanstvom Boga Oca.
Da je ovakvo tumačenje tačno, potvrđuju i sledeće reči: „Kad biste znali mene, znali biste i oca mojega“. Ovde je izraženo potpuno suštastveno jedinstvo Oca i Sina i ne preostaje ni najmanje sumnje da Gospod misli na bitnu jednakost Svoju sa Ocem Svojim. O božanskoj prirodi je reč, a ne o telesnoj.
Ko god bi zamišljao Svetu Trojicu kao tri telesna bića, ludo bi se prevario. Telesno se javio svetu, radi spasenja sveta, samo Sin Božji, a nikako i Otac i Duh Sveti. Po božanskoj prirodi Svojoj, pak, Sin je u telu ostao ravan Ocu i Duhu Svetom.
Čovečju prirodu, pak, On je obukao na se i dodao je Svojoj božanskoj prirodi iz ljubavi prema ljudima, da bi se mogao javiti ljudima i da bi mogao spasti ljude. O Trojice Sveta, jednobitna i nerazdelna, koja si nas kroz vaploćenog Boga Slova prosvetila i osvetila, podrži nas do kraja Svojom svetošću, Svojom krepošću i Svojom besmrtnošću, i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U besedi za četvrtak 16. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je pretvaranje vode u vino osnova Hristovih čudesa i kakvu poruku nosi čoveku čija su vera, nada i unutrašnja snaga oslabile.
Hristove reči Nikodimu o novom rođenju Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje sa borbom protiv greha i strasti, podsećajući da vera traži promenu života i život po Božjim zapovestima.
U besedi za subotu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta znači kada telo preuzme primat nad duhom i zašto je preporod moguć sve do poslednjeg trenutka života.
U besedi za sredu 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava zašto čoveku put u propast može izgledati privlačnije od puta spasenja i šta donosi povlađivanje strastima i porocima.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Nikitu po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Haritona Ispovednika. Katolička crkva obeležava Svetog Vjenceslava i Svetog Lovrenca Ruiza. Jevreji obeležavaju treći dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
U besedi za četvrtak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega zemaljska dobra ne mogu da daju trajnu sitost i zašto je prava glad ona koja vodi ka Bogu.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
