: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
U molitvi Hrista Ocu, pred stradanje, izrečena je želja da Njegovi učenici budu jedno, ali ne po božanskoj prirodi, već sjedinjeni ljubavlju, poslušnošću, dobrotom i spremnošću na žrtvu. Upravo u toj razlici između čovekovog sjedinjenja sa Bogom po blagodati i poistovećenja sa Bogom po biću vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima vidi granicu koju verni ne smeju izgubiti iz vida, ali i visinu kojoj treba da teže.
"Da svi jedno budu kao ti, oče, što si u meni i ja u tebi." (Jov. 17, 21)
Milost je Božja velika, braćo; nju kad oseti pravednik plače, a kad je oseti grešnik, stidi se. Po milosti Božjoj mi se čistimo, svetlimo, spasavamo, usinovljavamo, sjedinjavamo sa samim Bogom. No ovo sjedinjenje s Bogom neka niko ne razume tako kao da mi postajemo jednoga bića s Bogom i ravni Bogu. Nikad mi nećemo biti jednoga bića s Bogom niti ravni Bogu u onome smislu, u kome su Otac, Sin i Duh Božji jednoga bića i ravni u biću.
Da svi jedno budu, govori Spasitelj Ocu Svome za učenike Svoje, kao ti što si u meni i ja u tebi, misleći na jedinstvo ljubavi, a ne na jedinstvo jestestva. Iz ljubavi proističe uzajamna poslušnost, uzajamna pomoć, uzajamna milost, krotost, smernost, dobrota, dobra volja, požrtvovanje. I kad Gospod veli: budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski (Mat. 5, 48), On ne misli da ljude izjednači s Bogom, nego da im pokaže vrhovni primer savršenstva u svakom dobru.
Jer mnogi učitelji ljudski isticali su i ističu primer savršenstva u nečem i nekom drugom, a ne u Bogu; čak su često učili ljude zlu i isticali im zlo i primere zla kao savršenstvo. Zato Gospod i uči ljude da uzmu Oca nebeskog kao primer svakog savršenstva i da se trude i ustreme ka tome savršenstvu istinitom, a ne nekom drugom. Po blagodati Božjoj mi se usinovljavamo i bivamo svi jedno u Hristu Isusu (Gal. 3, 28).
No ne bivamo bogovi; ne bivamo ravni sa ipostasima Svete Trojice. Ne zaboravite da je rečeno u Pismu: i nebo je nečisto pred Njim (Jov. 15, 15?), tj. veličanstvene sile nebeske, a kamo li čovek. No po blagodati Božjoj, a zbog stradanja Gospoda Isusa, verni se uzvišuju u jedinstvo s Bogom po ljubavi i duhu. Potrudimo se za to da tvorimo volju Božju, da bi se u istini uzvisili na takvu veličanstvenu visinu.
O Gospode Isuse, Bože naš, Bože svake milosti i dobrote, podrži nas do kraja u milosti Tvojoj i ne razgnevi se na nas, no oprosti nam. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
BONUS VIDEO
U besedi za utorak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički kroz Hristove reči pokazuje zašto ni dela, Sveto Pismo i svedočanstvo Oca nisu dovoljni čoveku koji odbija da poveruje.
U besedi za četvrtak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega zemaljska dobra ne mogu da daju trajnu sitost i zašto je prava glad ona koja vodi ka Bogu.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za 16. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega je spasenje ljudi za Gospoda bilo poput hrane bez koje ne može da bude.
U besedi za utorak 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači početak Jevanđelja po Jovanu i govori o Sinu Božjem kroz koga je sve stvoreno i koji je radi spasenja došao među ljude.
Tumačeći proročke reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da zabluda vođa slabi čitavu zajednicu i odvodi je sa puta istine, dok je povratak Bogu jedini put ka duhovnom ozdravljenju.
U besedi za 11. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o neblagodarnosti prema Bogu i upozorava na trenutak kada čovek, iako obdaren razumom, postaje slep za svog Tvorca i Hranitelja.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
