Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Vozdviženje Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg proslavlja se 27. septembra. Uoči praznika, 26. septembra uveče, služi se bdenije, koje prema tekstu traje oko dva i po do tri sata. Njegova posebnost je Čin Vozdviženja Krsta, koji se obavlja na kraju jutrenja. Pomazivanje vernika dolazi nakon tog čina.
Za vernika koji dolazi u crkvu na prazničnu liturgiju i ima nameru da se pričesti, obavezan je evharistijski post pre toga, odnosno da od ponoći do pričešća ništa ne jede i ne pije. Najvažnije je da zna da će tokom Čina Vozdviženja, uz pesmu "Krstu Tvome poklanjamo se, Vladiko, i Sveto Vaskrsenje Tvoje slavimo", verni činiti tri zemna poklona pred Krstom, a potom prilaziti da se, uz još jedan zemni poklon, poklone i celivaju Časni krst. Oni koji nisu sigurni šta treba da rade jednostavno treba da prate poredak koji se primenjuje u njihovom hramu i postupke vernika koji prilaze pre njih.
Na sam dan praznika, 27. septembra, služe se časovi i Sveta liturgija. Jutarnje bogosluženje, prema tipiku, traje oko dva do dva i po sata, pri čemu sama liturgija traje oko sat i po do dva sata. Posebnost praznične Liturgije jeste to što se umesto „Sveti Bože“ peva "Krstu Tvome poklanjamo se, Vladiko, i Sveto Vaskrsenje Tvoje slavimo", a praznična pesma i ostala promenljiva bogoslužbena mesta posvećena su Vozdviženju.
Korisno je da parohijani unapred nauče ili zapišu tropar i kondak praznika, jer se pevaju i uveče i ujutru i predstavljaju sažetak praznične molitve.
Tokom jutarnje službe, pri Velikom vhodu sa Jevanđeljem, kada sveštenik ulazi kroz Carske dveri noseći Jevanđelje, vernici se krste i poklanjaju. Tokom liturgije nema potrebe da se opterećuju time da li svaki put čine znak krsta tačno u istom trenutku kao drugi vernici. Važnije je pažljivo pratiti molitve i iskreno učestvovati nego mehanički ponavljati pokrete.
Posebno je važno i ovo: časovi nisu samo "uvod" koji se može preskočiti. Dok se u hramu služe časovi, u oltaru se obavlja proskomidija, odnosno pripremaju se Darovi za liturgiju. Zato vernik koji može da dođe ranije ima razlog da učestvuje i u tom delu službe.
Posle liturgije, sveštenik izlazi na soleju i daje vernicima da celivaju Krst. Nakon toga se može deliti nafora. Nafora se uzima natašte, odnosno nakon pričešća, i može se poneti kući i ujutru uzeti uz molitvu.
BONUS VIDEO
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio liturgiju u hramu Nerukotvorenog Obraza Gospodnjeg i pozvao vernike da u svakom čoveku prepoznaju lik Božji.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Na praznik Svetih Joakima i Ane služena sveta arhijerejska Liturgija, a slavski darovi osvećeni u Kraljevoj crkvi.
Krsna slava Hrama Rođenja Presvete Bogorodice proslavljena je liturgijom, molitvom i slavskom trpezom, a mitropolit dabrobosanski u besedi je govorio o milosti Božjoj i značaju Presvete Bogorodice u istoriji spasenja ljudskog roda.
Praznik je počeo liturgijom u manastiru i besedom sveštenika Jovana Cvetkovića o veri i istrajnosti svetih Joakima i Ane, a potom je ulicama grada prošla svečana litija.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kornilija po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov i Prepodobni Nil Kalabrijski. Katolička crkva obeležava Svete Kozmu i Damjana, dok Jevreji danas praznuju prvi dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
