Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Vozdviženje Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg proslavlja se 27. septembra. Uoči praznika, 26. septembra uveče, služi se bdenije, koje prema tekstu traje oko dva i po do tri sata. Njegova posebnost je Čin Vozdviženja Krsta, koji se obavlja na kraju jutrenja. Pomazivanje vernika dolazi nakon tog čina.
Za vernika koji dolazi u crkvu na prazničnu liturgiju i ima nameru da se pričesti, obavezan je evharistijski post pre toga, odnosno da od ponoći do pričešća ništa ne jede i ne pije. Najvažnije je da zna da će tokom Čina Vozdviženja, uz pesmu "Krstu Tvome poklanjamo se, Vladiko, i Sveto Vaskrsenje Tvoje slavimo", verni činiti tri zemna poklona pred Krstom, a potom prilaziti da se, uz još jedan zemni poklon, poklone i celivaju Časni krst. Oni koji nisu sigurni šta treba da rade jednostavno treba da prate poredak koji se primenjuje u njihovom hramu i postupke vernika koji prilaze pre njih.
Na sam dan praznika, 27. septembra, služe se časovi i Sveta liturgija. Jutarnje bogosluženje, prema tipiku, traje oko dva do dva i po sata, pri čemu sama liturgija traje oko sat i po do dva sata. Posebnost praznične Liturgije jeste to što se umesto „Sveti Bože“ peva "Krstu Tvome poklanjamo se, Vladiko, i Sveto Vaskrsenje Tvoje slavimo", a praznična pesma i ostala promenljiva bogoslužbena mesta posvećena su Vozdviženju.
Korisno je da parohijani unapred nauče ili zapišu tropar i kondak praznika, jer se pevaju i uveče i ujutru i predstavljaju sažetak praznične molitve.
Tokom jutarnje službe, pri Velikom vhodu sa Jevanđeljem, kada sveštenik ulazi kroz Carske dveri noseći Jevanđelje, vernici se krste i poklanjaju. Tokom liturgije nema potrebe da se opterećuju time da li svaki put čine znak krsta tačno u istom trenutku kao drugi vernici. Važnije je pažljivo pratiti molitve i iskreno učestvovati nego mehanički ponavljati pokrete.
Posebno je važno i ovo: časovi nisu samo "uvod" koji se može preskočiti. Dok se u hramu služe časovi, u oltaru se obavlja proskomidija, odnosno pripremaju se Darovi za liturgiju. Zato vernik koji može da dođe ranije ima razlog da učestvuje i u tom delu službe.
Posle liturgije, sveštenik izlazi na soleju i daje vernicima da celivaju Krst. Nakon toga se može deliti nafora. Nafora se uzima natašte, odnosno nakon pričešća, i može se poneti kući i ujutru uzeti uz molitvu.
BONUS VIDEO
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio liturgiju u hramu Nerukotvorenog Obraza Gospodnjeg i pozvao vernike da u svakom čoveku prepoznaju lik Božji.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Kodrata po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog Jeroteja Atinskog. Katolička crkva slave Svetog Franju Asiškog, Jevreji obeležavaju Simhat Toru, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedan od Sedamdesetorice nije pred rimskom vlašću branio samo sebe, već je sastavio odbranu hrišćanske vere i zatražio da se vernici ne gone bez stvarne krivice.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Od Studenice do Žiče, a potom do Hrama Svetog Save, Prepodobna Anastasija Srpska okupila je narod koji sada pred njenim kivotom zastaje u molitvi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
