Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Kada se 27. septembra u hramovima iznese Časni krst i vernici mu se poklone, pred njima je sećanje na najvažnije mesto Hristovog stradanja. Krst na kojem je Gospod Isus Hristos razapet ujedno je i znak pobede nad smrću, pa se praznik Vozdviženja u Crkvi obeležava sa posebnom ozbiljnošću.
Zbog toga je uz ovaj praznik odavno vezan post. Crkvena pravila ubrajaju Vozdviženje Časnog Krsta u jednodnevne postove, zajedno sa Krstovdanom uoči Bogojavljenja i Usekovanjem glave Svetog Jovana Krstitelja.
Odgovor se nalazi u samom prazniku. Vozdviženje verne podseća na Hristovo stradanje i smrt na Krstu, pa je post način da se taj dan provede u uzdržanju, molitvi i pokajanju.
U crkvenim tumačenjima posta na Vozdviženje navodi se da se verni kroz uzdržanje podstiču da se duhovno sjedine sa sećanjem na Hristovo stradanje. Zbog toga praznična trpeza tog dana nema isti karakter kao na praznicima koji nisu povezani sa postom.
Post se, pritom, ne svodi samo na izbor hrane. Uzdržanje od mrsne hrane prati i borba protiv rđavih misli, reči i postupaka, kao i nastojanje da se dan provede u molitvi i činjenju dobra.
Vozdviženje Časnog Krsta ove godine pada u nedelju, 27. septembra 2026. godine. Prema pravilima posta, kada Vozdviženje padne u subotu ili nedelju, razrešenje je na ulje i vino. Zato se na ovogodišnji Krstovdan ne jedu meso, mleko, sir, jaja i druge mrsne namirnice. Riba takođe nije predviđena. Dozvoljena je posna hrana pripremljena na ulju.
Na trpezi mogu biti pasulj, krompir, pirinač, povrće, pečurke, posne čorbe i druga jela koja se pripremaju bez namirnica životinjskog porekla. Važno je razlikovati post na ulju od posta na vodi. Ovogodišnji Krstovdan je, zbog toga što pada u nedelju, razrešen na ulje i vino, ali ne i na ribu.
Vozdviženje Časnog Krsta čuva sećanje na dva događaja. Prvi je pronalazak Časnog krsta u Jerusalimu za vreme cara Konstantina i njegove majke carice Jelene, a drugi njegovo vraćanje iz Persije u Jerusalim u vreme cara Iraklija.
Prema crkvenom predanju, carica Jelena pronašla je Časni krst na Golgoti, a jerusalimski patrijarh Makarije ga je potom uzdigao pred narodom. Upravo po tom činu praznik je dobio naziv Vozdviženje, odnosno uzdizanje Časnog krsta.
Krst za hrišćane nije samo uspomena na događaj iz prošlosti. On je znak Hristovog stradanja, ali i pobede nad smrću. Zato je i post na ovaj dan povezan sa njegovim značenjem.
Vernik se uzdržava od mrsne hrane, ali se od njega traži i više od toga: da taj dan provede sa više molitve, pažnje prema drugima i spremnosti na praštanje.
Pravoslavna crkva tokom godine ima četiri velika višednevna posta: Božićni, Veliki, Petrovski i Gospojinski post. Božićni post prethodi prazniku Rođenja Hristovog i traje šest nedelja. Veliki post, zajedno sa Strasnom sedmicom, prethodi Vaskrsu. Petrovski post počinje posle Nedelje svih svetih i završava se uoči praznika Svetih apostola Petra i Pavla, pa njegova dužina zavisi od datuma Vaskrsa. Gospojinski post traje dve nedelje, od 1. do 14. avgusta po novom kalendaru.
Pored višednevnih postova, postoje i jednodnevni postovi. Vernici poste sredom i petkom, osim u sedmicama kada je post razrešen, kao i na Krstovdan uoči Bogojavljenja, Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja i Vozdviženje Časnog Krsta.
Zato se Krstovdan izdvaja među praznicima. To je praznik Časnog krsta, ali i dan kada se verni kroz post podsećaju na Hristovo stradanje. Praznična trpeza je tog dana jednostavnija, dok su molitva, pokajanje i uzdržanje u prvom planu.
BONUS VIDEO
Teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević objašnjava dublji smisao dana u kojima Crkva vernicima daruje predah od uzdržanja. Pouka ave Doroteja otkriva zašto uzdržanje od hrane nema snagu ako jezik osuđuje, pogled luta, a dela ostaju bez kontrole i kako bez unutrašnje discipline nema istinskog podviga. Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada. U pojedinim danima crkveni tipik dopušta umerenu upotrebu vina, ali se ti propisi ne mogu poistovetiti sa savremenim shvatanjem alkohola.
SPC
Šta Crkva praznuje na Vozdviženje?
Četiri višednevna posta i jednodnevni postovi
Duhovna riznica
22:24 | 09.01.2026
ZAŠTO SE NE POSTI OD BADNJEG DANA DO KRSTOVDANA: Teolog objašnjava kada su trapave sedmice u 2026. i koji je njihov značaj u crkvenom životu
Duhovna riznica
00:01 | 24.02.2026
ZA HRANU ZNAMO, A KAKO SE POSTI JEZIKOM I OČIMA: Prepodobni Dorotej na jednostavan način objašnjava ono što mnogima najteže ide
Duhovna riznica
06:30 | 28.08.2026
GOSPOJINSKI POST JE ZAVRŠEN, A DA LI SE I DANAS POSTI: Sveštenik Bojan Krstanović rešio dilemu nekih vernika
Duhovna riznica
10:45 | 24.09.2026
ZAŠTO JE U POSTU DOZVOLJENO VINO, AKO JE ALKOHOL ZABRANJEN: Evo šta kaže Sveto pismo na dilemu mnogih vernika
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Sveštenik Jevgenije Murzin objašnjava zbog čega su radost spasenja i sećanje na Hristovo stradanje neraskidivo povezani.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
