Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Kada se 27. septembra u hramovima iznese Časni krst i vernici mu se poklone, pred njima je sećanje na najvažnije mesto Hristovog stradanja. Krst na kojem je Gospod Isus Hristos razapet ujedno je i znak pobede nad smrću, pa se praznik Vozdviženja u Crkvi obeležava sa posebnom ozbiljnošću.
Zbog toga je uz ovaj praznik odavno vezan post. Crkvena pravila ubrajaju Vozdviženje Časnog Krsta u jednodnevne postove, zajedno sa Krstovdanom uoči Bogojavljenja i Usekovanjem glave Svetog Jovana Krstitelja.
Odgovor se nalazi u samom prazniku. Vozdviženje verne podseća na Hristovo stradanje i smrt na Krstu, pa je post način da se taj dan provede u uzdržanju, molitvi i pokajanju.
U crkvenim tumačenjima posta na Vozdviženje navodi se da se verni kroz uzdržanje podstiču da se duhovno sjedine sa sećanjem na Hristovo stradanje. Zbog toga praznična trpeza tog dana nema isti karakter kao na praznicima koji nisu povezani sa postom.
Post se, pritom, ne svodi samo na izbor hrane. Uzdržanje od mrsne hrane prati i borba protiv rđavih misli, reči i postupaka, kao i nastojanje da se dan provede u molitvi i činjenju dobra.
Vozdviženje Časnog Krsta ove godine pada u nedelju, 27. septembra 2026. godine. Prema pravilima posta, kada Vozdviženje padne u subotu ili nedelju, razrešenje je na ulje i vino. Zato se na ovogodišnji Krstovdan ne jedu meso, mleko, sir, jaja i druge mrsne namirnice. Riba takođe nije predviđena. Dozvoljena je posna hrana pripremljena na ulju.
Na trpezi mogu biti pasulj, krompir, pirinač, povrće, pečurke, posne čorbe i druga jela koja se pripremaju bez namirnica životinjskog porekla. Važno je razlikovati post na ulju od posta na vodi. Ovogodišnji Krstovdan je, zbog toga što pada u nedelju, razrešen na ulje i vino, ali ne i na ribu.
Vozdviženje Časnog Krsta čuva sećanje na dva događaja. Prvi je pronalazak Časnog krsta u Jerusalimu za vreme cara Konstantina i njegove majke carice Jelene, a drugi njegovo vraćanje iz Persije u Jerusalim u vreme cara Iraklija.
Prema crkvenom predanju, carica Jelena pronašla je Časni krst na Golgoti, a jerusalimski patrijarh Makarije ga je potom uzdigao pred narodom. Upravo po tom činu praznik je dobio naziv Vozdviženje, odnosno uzdizanje Časnog krsta.
Krst za hrišćane nije samo uspomena na događaj iz prošlosti. On je znak Hristovog stradanja, ali i pobede nad smrću. Zato je i post na ovaj dan povezan sa njegovim značenjem.
Vernik se uzdržava od mrsne hrane, ali se od njega traži i više od toga: da taj dan provede sa više molitve, pažnje prema drugima i spremnosti na praštanje.
Pravoslavna crkva tokom godine ima četiri velika višednevna posta: Božićni, Veliki, Petrovski i Gospojinski post. Božićni post prethodi prazniku Rođenja Hristovog i traje šest nedelja. Veliki post, zajedno sa Strasnom sedmicom, prethodi Vaskrsu. Petrovski post počinje posle Nedelje svih svetih i završava se uoči praznika Svetih apostola Petra i Pavla, pa njegova dužina zavisi od datuma Vaskrsa. Gospojinski post traje dve nedelje, od 1. do 14. avgusta po novom kalendaru.
Pored višednevnih postova, postoje i jednodnevni postovi. Vernici poste sredom i petkom, osim u sedmicama kada je post razrešen, kao i na Krstovdan uoči Bogojavljenja, Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja i Vozdviženje Časnog Krsta.
Zato se Krstovdan izdvaja među praznicima. To je praznik Časnog krsta, ali i dan kada se verni kroz post podsećaju na Hristovo stradanje. Praznična trpeza je tog dana jednostavnija, dok su molitva, pokajanje i uzdržanje u prvom planu.
BONUS VIDEO
SPC
Šta Crkva praznuje na Vozdviženje?
Četiri višednevna posta i jednodnevni postovi
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Svetinja čiji su temelji osvećeni 2008. godine nalazi se nadomak četiri fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a u njoj se bogoslužbeni život odvija već više od deset godina.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U pojedinim danima crkveni tipik dopušta umerenu upotrebu vina, ali se ti propisi ne mogu poistovetiti sa savremenim shvatanjem alkohola.
Pored posta, vernici se uzdržavaju i od različitih oblika telesnog zadovoljstva i luksuza, među kojima su intimni odnosi, upotreba kozmetike i parfema, kao i nošenje kožne odeće.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
Iako se na Veliku Gospojinu završava dvonedeljno uzdržanje, pravilo zavisi i od dana u koji praznik pada.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
