U pojedinim danima crkveni tipik dopušta umerenu upotrebu vina, ali se ti propisi ne mogu poistovetiti sa savremenim shvatanjem alkohola.
Post u pravoslavlju je vreme kada čovek svoje snage usmerava na duhovni podvig, molitvu, pokajanje i činjenje dobrih dela. Uzdržavanje od određene hrane tokom posta nije cilj samo po sebi, već sredstvo koje treba da pomogne čoveku da se što potpunije posveti tom podvigu. Posmatrano iz tog ugla, pitanje konzumacije alkohola tokom posta zaista je složeno i o njemu postoje različita mišljenja.
Da bismo razumeli kako su nastali propisi posta, treba se osvrnuti na Tipik, crkveni ustav koji se oblikovao tokom vekova i u velikoj meri oslanja na drevnu monašku tradiciju. U njegovim odredbama prvenstveno se govori o vinu od grožđa, koje je bilo uobičajen deo trpeze na području Mediterana. Savremena žestoka alkoholna pića u ovom kontekstu uopšte se ne razmatraju.
Tipik predviđa dane kada je tokom posta dozvoljeno vino. Konkretna pravila zavise od vrste posta, dana u nedelji i praznika. Na primer, tokom Velikog posta vino je obično dozvoljeno subotom i nedeljom, kao i na pojedine praznične dane. U nekim slučajevima Tipik propisuje i meru: jednu čašu vina, a ređe dve ili tri. Pri tome i sam Tipik napominje da je povećanje ove mere povezano sa potrebom, dok uzdržavanje od vina smatra pohvalnim.
Važno je imati u vidu i istorijske okolnosti. U vizantijskom i bliskoistočnom načinu života razblaženo vino bilo je uobičajeno piće i deo obroka, a ponekad se koristilo i u lečenju. Zato se dopuštenje vina koje nalazimo u crkvenom ustavu ne može jednostavno preneti na savremeni odnos prema alkoholu.
S jedne strane, Hristos je na svadbi u Kani Galilejskoj pretvorio vodu u vino, apostol Pavle savetovao je svom učeniku Timoteju da zbog zdravlja želuca uzima malo vina, a u Knjizi Propovednika nalazimo i ove reči: „Idi, jedi s radošću hleb svoj i pij vesela srca vino svoje, jer su Bogu mila dela tvoja“ (Prop 9, 7). S druge strane, isti apostol Pavle u Poslanici Efescima piše: „I ne opijajte se vinom, u kome je razvrat, nego se ispunjavajte Duhom“ (Ef 5, 18), a u Poslanici Rimljanima neposredno poziva vernike da izbegavaju sve što bi moglo da bude sablazan slabijoj braći: „Dobro je ne jesti mesa, i ne piti vina, i ne činiti ono na šta se brat tvoj spotiče, ili sablažnjava, ili slabi“ (Rim 14, 21).
Sveto pismo, dakle, ne osuđuje samo po sebi upotrebu vina, ali jasno povlači granicu između umerenosti i pijanstva. Kada je, međutim, reč o postu, važno je postaviti još jedno pitanje: da li određena navika pomaže uzdržanju i trezvenosti ili im otežava?
Zašto danas pijemo alkohol, iskreno govoreći? Da bismo se opustili, oslobodili stresa ili bili opušteniji u društvu. Sve to samo po sebi može delovati uobičajeno, ali nije u skladu sa smislom posta. Prema pravoslavnom shvatanju čoveka, telo i duhovni život tesno su povezani: telesno uzdržanje pomaže čoveku da vežba samokontrolu, da pažljivije uočava delovanje sopstvenih strasti i da se ne povinuje svakoj svojoj želji.
Naravno, mera posta nije ista za svakoga. Ona se ne može određivati nezavisno od čovekovih životnih okolnosti. Zdravstveno stanje, porodične okolnosti i stepen crkvenog života mogu zahtevati razumno ublažavanje posta. Zato je u nedoumici najbolje da čovek o svojoj meri posta razgovara sa sveštenikom kome veruje. On može pomoći da se crkveni propisi usklade sa zdravstvenim stanjem i konkretnim životnim okolnostima.
Zato se na pitanje „da li je tokom posta dozvoljeno piti alkohol?“ ne može odgovoriti jednim pravilom koje bi važilo u svim okolnostima. Crkveni ustav poznaje dane kada je dozvoljena umerena upotreba vina, ali su ti propisi nastali u okviru monaške kulture i ne predstavljaju opštu dozvolu za konzumiranje alkohola. U savremenoj praksi sve češće se čuje poziv na potpuno uzdržavanje od alkohola, jer cilj posta nije u tome da čovek samo dosledno ispuni formalne propise, već da se iznutra menja. Uzdržanje treba da pomogne čoveku da slobodnije upravlja sopstvenim željama, sačuva trezvenost i više pažnje posveti molitvi, pokajanju i ljubavi prema bližnjem.
BONUS VIDEO
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, grčki pravoslavni publicista Panajotis Ljakos podseća na svetootačko predanje koje upozorava na duboku duhovnu krizu i udaljavanje od smisla ljudskog postojanja. Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu. Dve nedelje pripreme za Uspenje Presvete Bogorodice donose stroga pravila ishrane, ali i dva velika praznika, Preobraženje i Iznošenje Časnog Krsta, kada se određena pravila ublažavaju. Shiarhimandrit Zosima Sokur govori o značaju molitve, ispovesti, pričešća i duhovne pripreme pred Uspenje Presvete Bogorodice, podsećajući da uzdržanje nije samo pitanje hrane, već i pitanje promene života.
Foto: Magnific
Šta pravoslavni post traži od vernika
Duhovna riznica
10:22 | 20.07.2026
DA LI JE GREH KADA ČOVEK VIŠE VOLI LJUBIMCA NEGO DETE: Biblijsko proročanstvo koje se ostvaruje pred našim očima
Duhovna riznica
17:50 | 12.08.2026
ZNATE LI ŠTA JE TAČNO SVETINJA NAD SVETINJAMA? Evo šta Biblija kaže o izrazu koji mnogi svakodnevno koriste, a malo ko zna šta on zapravo znači
Duhovna riznica
22:33 | 13.08.2026
POČINJE GOSPOJINSKI POST: Evo šta svaki vernik treba da zna o pravilima, praznicima, molitvama i trpezi
Duhovna riznica
13:29 | 15.08.2026
“U GOSPOJINSKOM POSTU NA BILJNA MLEKA I NE POMIŠLJAJTE”: Otac Zosima objašnjava kako Bogorodica pomaže onima koji se strogo uzdržavaju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U pojedinim danima crkveni tipik dopušta umerenu upotrebu vina, ali se ti propisi ne mogu poistovetiti sa savremenim shvatanjem alkohola.
U besedi za četvrtak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega zemaljska dobra ne mogu da daju trajnu sitost i zašto je prava glad ona koja vodi ka Bogu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Teodoru Aleksandrijsku po starom kalendaru, dok se po novom praznuju Sveta prvomučenica Tekla i Sveti Siluan Atonski. Katolička crkva obeležava Gospu od Otkupljenja, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Oštra pouka ave Justina Popovića ne ostavlja prostor za opravdanja, već svakoga suočava sa pitanjem kako svojim postupcima služi Bogu.
Nakon što je, nagovorena od vračare, učinila preljubu, Teodora je napustila dotadašnji život i muža i odlučila da se potpuno posveti pokajanju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Okupljanje povodom sećanja na pokojnika nije samo porodični običaj, već pre svega trenutak molitve, sećanja i utehe
U besedi za četvrtak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega zemaljska dobra ne mogu da daju trajnu sitost i zašto je prava glad ona koja vodi ka Bogu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Teodoru Aleksandrijsku po starom kalendaru, dok se po novom praznuju Sveta prvomučenica Tekla i Sveti Siluan Atonski. Katolička crkva obeležava Gospu od Otkupljenja, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Oštra pouka ave Justina Popovića ne ostavlja prostor za opravdanja, već svakoga suočava sa pitanjem kako svojim postupcima služi Bogu.
U besedi za četvrtak 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega zemaljska dobra ne mogu da daju trajnu sitost i zašto je prava glad ona koja vodi ka Bogu.
Oštra pouka ave Justina Popovića ne ostavlja prostor za opravdanja, već svakoga suočava sa pitanjem kako svojim postupcima služi Bogu.
Pre 210 godina rođena je Marija Trandafil, žena čije su zadužbine deci bez roditelja, učenicima i hramovima ostavile trag koji se i danas vidi u Novom Sadu.
Odgovor na ovo pitanje može se, inače, naći i u Prvoj poslanici Korinćanima apostola Pavla.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Četvorodnevno putovanje obuhvatiće Pariz, Sen Deni, Lurd i Mec, gde će pontifik učestvovati na međureligijskom susretu, obratiti se državnicima i služiti misu u Katedrali Svetog Stefana.
Jednostavan čin pred palionicom povezan je sa molitvom za bolesne, one kojima je pomoć najpotrebnija i upokojene.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
