U pojedinim danima crkveni tipik dopušta umerenu upotrebu vina, ali se ti propisi ne mogu poistovetiti sa savremenim shvatanjem alkohola.
Post u pravoslavlju je vreme kada čovek svoje snage usmerava na duhovni podvig, molitvu, pokajanje i činjenje dobrih dela. Uzdržavanje od određene hrane tokom posta nije cilj samo po sebi, već sredstvo koje treba da pomogne čoveku da se što potpunije posveti tom podvigu. Posmatrano iz tog ugla, pitanje konzumacije alkohola tokom posta zaista je složeno i o njemu postoje različita mišljenja.
Da bismo razumeli kako su nastali propisi posta, treba se osvrnuti na Tipik, crkveni ustav koji se oblikovao tokom vekova i u velikoj meri oslanja na drevnu monašku tradiciju. U njegovim odredbama prvenstveno se govori o vinu od grožđa, koje je bilo uobičajen deo trpeze na području Mediterana. Savremena žestoka alkoholna pića u ovom kontekstu uopšte se ne razmatraju.
Tipik predviđa dane kada je tokom posta dozvoljeno vino. Konkretna pravila zavise od vrste posta, dana u nedelji i praznika. Na primer, tokom Velikog posta vino je obično dozvoljeno subotom i nedeljom, kao i na pojedine praznične dane. U nekim slučajevima Tipik propisuje i meru: jednu čašu vina, a ređe dve ili tri. Pri tome i sam Tipik napominje da je povećanje ove mere povezano sa potrebom, dok uzdržavanje od vina smatra pohvalnim.
Važno je imati u vidu i istorijske okolnosti. U vizantijskom i bliskoistočnom načinu života razblaženo vino bilo je uobičajeno piće i deo obroka, a ponekad se koristilo i u lečenju. Zato se dopuštenje vina koje nalazimo u crkvenom ustavu ne može jednostavno preneti na savremeni odnos prema alkoholu.
S jedne strane, Hristos je na svadbi u Kani Galilejskoj pretvorio vodu u vino, apostol Pavle savetovao je svom učeniku Timoteju da zbog zdravlja želuca uzima malo vina, a u Knjizi Propovednika nalazimo i ove reči: „Idi, jedi s radošću hleb svoj i pij vesela srca vino svoje, jer su Bogu mila dela tvoja“ (Prop 9, 7). S druge strane, isti apostol Pavle u Poslanici Efescima piše: „I ne opijajte se vinom, u kome je razvrat, nego se ispunjavajte Duhom“ (Ef 5, 18), a u Poslanici Rimljanima neposredno poziva vernike da izbegavaju sve što bi moglo da bude sablazan slabijoj braći: „Dobro je ne jesti mesa, i ne piti vina, i ne činiti ono na šta se brat tvoj spotiče, ili sablažnjava, ili slabi“ (Rim 14, 21).
Sveto pismo, dakle, ne osuđuje samo po sebi upotrebu vina, ali jasno povlači granicu između umerenosti i pijanstva. Kada je, međutim, reč o postu, važno je postaviti još jedno pitanje: da li određena navika pomaže uzdržanju i trezvenosti ili im otežava?
Zašto danas pijemo alkohol, iskreno govoreći? Da bismo se opustili, oslobodili stresa ili bili opušteniji u društvu. Sve to samo po sebi može delovati uobičajeno, ali nije u skladu sa smislom posta. Prema pravoslavnom shvatanju čoveka, telo i duhovni život tesno su povezani: telesno uzdržanje pomaže čoveku da vežba samokontrolu, da pažljivije uočava delovanje sopstvenih strasti i da se ne povinuje svakoj svojoj želji.
Naravno, mera posta nije ista za svakoga. Ona se ne može određivati nezavisno od čovekovih životnih okolnosti. Zdravstveno stanje, porodične okolnosti i stepen crkvenog života mogu zahtevati razumno ublažavanje posta. Zato je u nedoumici najbolje da čovek o svojoj meri posta razgovara sa sveštenikom kome veruje. On može pomoći da se crkveni propisi usklade sa zdravstvenim stanjem i konkretnim životnim okolnostima.
Zato se na pitanje „da li je tokom posta dozvoljeno piti alkohol?“ ne može odgovoriti jednim pravilom koje bi važilo u svim okolnostima. Crkveni ustav poznaje dane kada je dozvoljena umerena upotreba vina, ali su ti propisi nastali u okviru monaške kulture i ne predstavljaju opštu dozvolu za konzumiranje alkohola. U savremenoj praksi sve češće se čuje poziv na potpuno uzdržavanje od alkohola, jer cilj posta nije u tome da čovek samo dosledno ispuni formalne propise, već da se iznutra menja. Uzdržanje treba da pomogne čoveku da slobodnije upravlja sopstvenim željama, sačuva trezvenost i više pažnje posveti molitvi, pokajanju i ljubavi prema bližnjem.
BONUS VIDEO
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, grčki pravoslavni publicista Panajotis Ljakos podseća na svetootačko predanje koje upozorava na duboku duhovnu krizu i udaljavanje od smisla ljudskog postojanja. Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu. Dve nedelje pripreme za Uspenje Presvete Bogorodice donose stroga pravila ishrane, ali i dva velika praznika, Preobraženje i Iznošenje Časnog Krsta, kada se određena pravila ublažavaju. Shiarhimandrit Zosima Sokur govori o značaju molitve, ispovesti, pričešća i duhovne pripreme pred Uspenje Presvete Bogorodice, podsećajući da uzdržanje nije samo pitanje hrane, već i pitanje promene života.
Foto: Magnific
Šta pravoslavni post traži od vernika
Duhovna riznica
10:22 | 20.07.2026
DA LI JE GREH KADA ČOVEK VIŠE VOLI LJUBIMCA NEGO DETE: Biblijsko proročanstvo koje se ostvaruje pred našim očima
Duhovna riznica
17:50 | 12.08.2026
ZNATE LI ŠTA JE TAČNO SVETINJA NAD SVETINJAMA? Evo šta Biblija kaže o izrazu koji mnogi svakodnevno koriste, a malo ko zna šta on zapravo znači
Duhovna riznica
22:33 | 13.08.2026
POČINJE GOSPOJINSKI POST: Evo šta svaki vernik treba da zna o pravilima, praznicima, molitvama i trpezi
Duhovna riznica
13:29 | 15.08.2026
“U GOSPOJINSKOM POSTU NA BILJNA MLEKA I NE POMIŠLJAJTE”: Otac Zosima objašnjava kako Bogorodica pomaže onima koji se strogo uzdržavaju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Na praznik Svetog kralja Vladislava, na ktitorskoj slavi u Mileševi okupili su se arhijereji, sveštenstvo, monaštvo, vernici i brojni ugledni gosti.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Mitropolit Siluan poručio je da dolazak poglavara Crkve okuplja duhovnu decu rasutu hiljadama kilometara od matice, dok su folkloraši u narodnim nošnjama uveličali svečani doček.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Okupljanje povodom sećanja na pokojnika nije samo porodični običaj, već pre svega trenutak molitve, sećanja i utehe
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Na praznik Svetog kralja Vladislava, na ktitorskoj slavi u Mileševi okupili su se arhijereji, sveštenstvo, monaštvo, vernici i brojni ugledni gosti.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Slavski kolač nije obična pogača, naglašava sveštenik.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Liturgijskom sabranju u Himelstiru prisustvovali su brojni sveštenici, monaštvo i verni narod, kao i princ naslednik Filip Karađorđević sa princezom Danicom, dok je ktitor obnove Drago Vuković odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.
Oslovljavanje sveštenih lica mora da bude primereno okolnostima i prilici.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
