Dve nedelje pripreme za Uspenje Presvete Bogorodice donose stroga pravila ishrane, ali i dva velika praznika, Preobraženje i Iznošenje Časnog Krsta, kada se određena pravila ublažavaju.
Gospojinski post traje dve nedelje i predstavlja vreme duhovne i telesne pripreme za jedan od najvoljenijih praznika u pravoslavnom narodu, Uspenje Presvete Bogorodice.
Predanje svedoči da je Presveta Bogorodica tokom celog svog zemaljskog života živela u strogoj umerenosti i uzdržanju, a da je tri dana pre svog Uspenja prestala da uzima hranu i pila samo vodu. Posteći tokom Gospojinskog posta, vernici nastoje da se ugledaju na Presvetu Bogorodicu.
Svaki višednevni pravoslavni post ima svoje osobenosti, iako među njima postoje i brojne sličnosti. Po strogosti, Gospojinski post sličan je Velikom postu. Kao i Petrovski post, pada tokom leta, dok je sličan Božićnom postu po tome što uvek počinje i završava se istog datuma.
Zato je na pitanje „Kada počinje Gospojinski post 2026. godine?“ lako odgovoriti: 14. avgusta, kao i svake godine. Gospojinski post počinje na praznik Iznošenja Časnog Krsta Gospodnjeg. U srpskoj narodnoj tradiciji ovaj dan poznat i po tome što se u hramove donosi med radi osvećenja.
Praznik Iznošenja Časnog Krsta Gospodnjeg ustanovljen je u spomen na iznošenje Časnog Krsta iz carske palate u Carigradu i njegovo nošenje ulicama grada, kako bi se narod molitvom i poklonjenjem Krstu Gospodnjem sačuvao od bolesti i drugih nevolja.
Drugi veliki praznik koji pada tokom Gospojinskog posta jeste Preobraženje Gospodnje, koje se proslavlja 19. avgusta. Preobraženje je jedan od Dvanaest velikih praznika i posvećeno je uspomeni na događaj na gori Tavor, kada se Gospod Isus Hristos pred trojicom Svojih učenika, Petrom, Jakovom i Jovanom, preobrazio i pokazao Svoju božansku slavu.
Prema rečima jevanđeliste Mateja, tada se „preobrazi pred njima, i zasija se lice Njegovo kao sunce, a haljine Njegove postadoše bele kao svetlost“. Tada su se pred njima pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija i razgovarali sa Hristom.
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji postoji običaj da se na Preobraženje u hram donose grožđe i drugi plodovi novog roda radi osvećenja. Ovaj običaj izražava zahvalnost Bogu za plodove zemlje i darove kojima je čovek blagosloven.
Prazniku Preobraženja prethodi jedan dan pretprazništva, 18. avgusta, a sledi mu sedam dana poprazništva, od 20. do 26. avgusta. Na praznik Preobraženja post se ublažava i dozvoljeno je jesti ribu.
Tokom Gospojinskog posta ne jedu se meso i mesne prerađevine, riba, morski plodovi, jaja i mlečni proizvodi. Na praznik Preobraženja post se ublažava i dozvoljeno je jesti ribu.
Ipak, pravila posta ne treba primenjivati na isti način na svakoga. Način posta zavisi od zdravstvenog stanja, uzrasta i snage svakog čoveka. Kada je reč o deci, potreban je poseban oprez, jer izostavljanje namirnica koje sadrže kalcijum i druge važne materije neophodne organizmu koji raste može imati neželjene posledice po zdravlje. O načinu posta najbolje je posavetovati se sa svojim duhovnikom.
Avgust donosi obilje povrća, pečuraka, voća i svežeg zelenila, pa posna trpeza tokom Gospojinskog posta može biti raznovrsna, hranljiva i bogata vitaminima.
Ipak, treba imati u vidu da manastirski tipik propisuje stroži način posta koji nije primeren svakom verniku. Post ni u kom slučaju nije dijeta. Ako strogo pridržavanje posta, naročito suhojedenje, kod čoveka dovodi do razdražljivosti i netrpeljivosti prema bližnjima, onda post gubi svoj pravi smisao. Post treba da nas vodi ka većoj ljubavi prema Bogu i bližnjima, a ne ka razdražljivosti i osuđivanju.
Vredi se podsetiti na pouku Svetog Jovana Zlatoustog: „Vara se onaj koji smatra da je post samo uzdržavanje od hrane. Istinski post je udaljavanje od zla, obuzdavanje jezika, odlaganje gneva, ukroćavanje pohote, prestanak klevetanja, laži i krivokletstva.“
Post će se lakše podneti ako se čovek i pre njegovog početka hrani umereno i ne prejeda se, misleći da treba da se „počasti“ pre posta.
Ovaj kalendar prati stroga pravila manastirskog tipika. Mirjani se obično pridržavaju blažeg oblika posta, na primer bez suhojedenja, uz upotrebu ribe i slično. Ipak, manastirski tipik pokazuje kako izgleda stroži oblik posta i koja su pravila predviđena za pojedine dane.
Da li ćete postiti strogo ili ćete se opredeliti za nešto blaži oblik posta, najbolje je da odlučite individualno i, kad god je moguće, u dogovoru sa svojim duhovnikom.
Patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril: podsetio je:
- Važeći tipik postova sadržan je u Tipiku, čija odgovarajuća poglavlja vode poreklo iz manastirske prakse. Savremeni čovek nije u stanju da se u potpunosti pridržava posta u skladu sa tim propisima.
Ponedeljkom, sredom i petkom manastirski tipik propisuje suhojedenje, odnosno uzimanje termički neobrađene biljne hrane. 14. avgust, petak
Suhojedenje. Jede se termički neobrađena biljna hrana: sveže voće i povrće, suvo voće, proklijalo zrnevlje, orašasti plodovi, med i hleb.
15. avgust, subota
Topla hrana sa uljem. Dozvoljena je kuvana biljna hrana, uključujući jela pripremljena sa uljem: supe, kaše, krompir, bilo pržen, kuvan ili pečen, dinstano i pečeno povrće, pečurke i hleb. Dozvoljena je i mala količina vina.
Praznik Uspenja Presvete Bogorodice uvek se proslavlja 28. avgusta i njime se Gospojinski post završava. Reč je o prazniku sa nepokretnim datumom, koji nije vezan za datum Vaskrsa. Zato se datum završetka Gospojinskog posta ne menja iz godine u godinu.
Uspenje Presvete Bogorodice 2026. godine pada u petak. Toga dana je dozvoljena riba, a mrs se započinje narednog dana, 29. avgusta.
Pouka ave Doroteja otkriva zašto uzdržanje od hrane nema snagu ako jezik osuđuje, pogled luta, a dela ostaju bez kontrole i kako bez unutrašnje discipline nema istinskog podviga. Iako traje kratko, ovaj post ima veliki duhovni značaj i vekovima okuplja vernike u pripremi za praznik posvećen Presvetoj Bogorodici.
Foto: Gemini
Gospojinski post - ishrana po danima
Utorkom i četvrtkom dozvoljena je topla hrana, ali bez biljnog ulja.
Subotom i nedeljom dozvoljena je topla hrana sa biljnim uljem.
Kada se završava Gospojinski post 2026. godine?
Duhovna riznica
00:01 | 24.02.2026
ZA HRANU ZNAMO, A KAKO SE POSTI JEZIKOM I OČIMA: Prepodobni Dorotej na jednostavan način objašnjava ono što mnogima najteže ide
Duhovna riznica
21:00 | 07.08.2026
KADA POČINJE GOSPOJINSKI POST: Ovo su pravila dvonedeljnog uzdržanja pred jedan od najvećih praznika
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dve nedelje pripreme za Uspenje Presvete Bogorodice donose stroga pravila ishrane, ali i dva velika praznika, Preobraženje i Iznošenje Časnog Krsta, kada se određena pravila ublažavaju.
Poglavar Carigradske patrijaršije kritikovao Moskvu zbog delovanja u Africi, a patrijarha Porfirija zbog izostanka posete Carigradskoj patrijaršiji.
Kretoš torta donosi spoj sočnog patišpanja, bogatog fila od oraha, čokolade i keksa i nežnog svilenog šlaga, pa je odličan izbor za slavu, praznik ili porodično okupljanje.
U vreme cara Antioha IV Epifana, porodica je odbila da prihvati idolopoklonstvo, a njihovo svedočanstvo vekovima ostaje primer istrajnosti, hrabrosti i poverenja u Boga.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je da se od čoveka ne traži ono što prevazilazi njegove mogućnosti, već iskren trud, istrajnost i poverenje u Boga, čak i onda kada se čini da je svaki korak težak.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Pratite kalendar dana na vodi, ulju i ribi, otkrijte praktične recepte za doručak, ručak i večeru i produbite svoje duhovno iskustvo tokom ovog svetog perioda.
Uoči početka Velikogospojinskog posta, Srpska pravoslavna crkva nas poziva da izgovorimo reči koje otvaraju vrata oproštaju i miru, kako bismo spremni zakoračili u susret prazniku Uspenja Presvete Bogorodice.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Danas je započeo period uzdržanja i duhovnog uzdizanja kada vernici pravoslavne crkve tragaju za mirom. Sveštenik Novica Rakić podseća da post nije samo odricanje od hrane, već, pre svega, poziv na promenu životnog puta i usmerenje ka Hristu.
Poglavar Carigradske patrijaršije kritikovao Moskvu zbog delovanja u Africi, a patrijarha Porfirija zbog izostanka posete Carigradskoj patrijaršiji.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je da se od čoveka ne traži ono što prevazilazi njegove mogućnosti, već iskren trud, istrajnost i poverenje u Boga, čak i onda kada se čini da je svaki korak težak.
Aleksandar Tkačenko objašnjava šta se zapravo može kriti iza onoga što nazivamo lenjošću i zašto je najvažnije otkriti pravi uzrok.
Naš odnos sa svetiteljima je isti kao i sa našim prijateljima, objasnio je otac Srba.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Naš odnos sa svetiteljima je isti kao i sa našim prijateljima, objasnio je otac Srba.
Drevna svetinja kod Zavidovića ponovo je zaživela: vernici su se okupili povodom manastirske slave, dok se nastavljaju radovi na obnovi hrama i izgradnji centralne kupole.
U besedi za četvrtak 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto bi upravo spremnost za taj susret trebalo da usmeri naše misli, savest i život dok još imamo priliku za promenu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
