Dve nedelje pripreme za Uspenje Presvete Bogorodice donose stroga pravila ishrane, ali i dva velika praznika, Preobraženje i Iznošenje Časnog Krsta, kada se određena pravila ublažavaju.
Gospojinski post traje dve nedelje i predstavlja vreme duhovne i telesne pripreme za jedan od najvoljenijih praznika u pravoslavnom narodu, Uspenje Presvete Bogorodice.
Predanje svedoči da je Presveta Bogorodica tokom celog svog zemaljskog života živela u strogoj umerenosti i uzdržanju, a da je tri dana pre svog Uspenja prestala da uzima hranu i pila samo vodu. Posteći tokom Gospojinskog posta, vernici nastoje da se ugledaju na Presvetu Bogorodicu.
Svaki višednevni pravoslavni post ima svoje osobenosti, iako među njima postoje i brojne sličnosti. Po strogosti, Gospojinski post sličan je Velikom postu. Kao i Petrovski post, pada tokom leta, dok je sličan Božićnom postu po tome što uvek počinje i završava se istog datuma.
Zato je na pitanje „Kada počinje Gospojinski post 2026. godine?“ lako odgovoriti: 14. avgusta, kao i svake godine. Gospojinski post počinje na praznik Iznošenja Časnog Krsta Gospodnjeg. U srpskoj narodnoj tradiciji ovaj dan poznat i po tome što se u hramove donosi med radi osvećenja.
Praznik Iznošenja Časnog Krsta Gospodnjeg ustanovljen je u spomen na iznošenje Časnog Krsta iz carske palate u Carigradu i njegovo nošenje ulicama grada, kako bi se narod molitvom i poklonjenjem Krstu Gospodnjem sačuvao od bolesti i drugih nevolja.
Drugi veliki praznik koji pada tokom Gospojinskog posta jeste Preobraženje Gospodnje, koje se proslavlja 19. avgusta. Preobraženje je jedan od Dvanaest velikih praznika i posvećeno je uspomeni na događaj na gori Tavor, kada se Gospod Isus Hristos pred trojicom Svojih učenika, Petrom, Jakovom i Jovanom, preobrazio i pokazao Svoju božansku slavu.
Prema rečima jevanđeliste Mateja, tada se „preobrazi pred njima, i zasija se lice Njegovo kao sunce, a haljine Njegove postadoše bele kao svetlost“. Tada su se pred njima pojavili starozavetni proroci Mojsije i Ilija i razgovarali sa Hristom.
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji postoji običaj da se na Preobraženje u hram donose grožđe i drugi plodovi novog roda radi osvećenja. Ovaj običaj izražava zahvalnost Bogu za plodove zemlje i darove kojima je čovek blagosloven.
Prazniku Preobraženja prethodi jedan dan pretprazništva, 18. avgusta, a sledi mu sedam dana poprazništva, od 20. do 26. avgusta. Na praznik Preobraženja post se ublažava i dozvoljeno je jesti ribu.
Tokom Gospojinskog posta ne jedu se meso i mesne prerađevine, riba, morski plodovi, jaja i mlečni proizvodi. Na praznik Preobraženja post se ublažava i dozvoljeno je jesti ribu.
Ipak, pravila posta ne treba primenjivati na isti način na svakoga. Način posta zavisi od zdravstvenog stanja, uzrasta i snage svakog čoveka. Kada je reč o deci, potreban je poseban oprez, jer izostavljanje namirnica koje sadrže kalcijum i druge važne materije neophodne organizmu koji raste može imati neželjene posledice po zdravlje. O načinu posta najbolje je posavetovati se sa svojim duhovnikom.
Avgust donosi obilje povrća, pečuraka, voća i svežeg zelenila, pa posna trpeza tokom Gospojinskog posta može biti raznovrsna, hranljiva i bogata vitaminima.
Ipak, treba imati u vidu da manastirski tipik propisuje stroži način posta koji nije primeren svakom verniku. Post ni u kom slučaju nije dijeta. Ako strogo pridržavanje posta, naročito suhojedenje, kod čoveka dovodi do razdražljivosti i netrpeljivosti prema bližnjima, onda post gubi svoj pravi smisao. Post treba da nas vodi ka većoj ljubavi prema Bogu i bližnjima, a ne ka razdražljivosti i osuđivanju.
Vredi se podsetiti na pouku Svetog Jovana Zlatoustog: „Vara se onaj koji smatra da je post samo uzdržavanje od hrane. Istinski post je udaljavanje od zla, obuzdavanje jezika, odlaganje gneva, ukroćavanje pohote, prestanak klevetanja, laži i krivokletstva.“
Post će se lakše podneti ako se čovek i pre njegovog početka hrani umereno i ne prejeda se, misleći da treba da se „počasti“ pre posta.
Ovaj kalendar prati stroga pravila manastirskog tipika. Mirjani se obično pridržavaju blažeg oblika posta, na primer bez suhojedenja, uz upotrebu ribe i slično. Ipak, manastirski tipik pokazuje kako izgleda stroži oblik posta i koja su pravila predviđena za pojedine dane.
Da li ćete postiti strogo ili ćete se opredeliti za nešto blaži oblik posta, najbolje je da odlučite individualno i, kad god je moguće, u dogovoru sa svojim duhovnikom.
Patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril: podsetio je:
- Važeći tipik postova sadržan je u Tipiku, čija odgovarajuća poglavlja vode poreklo iz manastirske prakse. Savremeni čovek nije u stanju da se u potpunosti pridržava posta u skladu sa tim propisima.
Ponedeljkom, sredom i petkom manastirski tipik propisuje suhojedenje, odnosno uzimanje termički neobrađene biljne hrane. 14. avgust, petak
Suhojedenje. Jede se termički neobrađena biljna hrana: sveže voće i povrće, suvo voće, proklijalo zrnevlje, orašasti plodovi, med i hleb.
15. avgust, subota
Topla hrana sa uljem. Dozvoljena je kuvana biljna hrana, uključujući jela pripremljena sa uljem: supe, kaše, krompir, bilo pržen, kuvan ili pečen, dinstano i pečeno povrće, pečurke i hleb. Dozvoljena je i mala količina vina.
Praznik Uspenja Presvete Bogorodice uvek se proslavlja 28. avgusta i njime se Gospojinski post završava. Reč je o prazniku sa nepokretnim datumom, koji nije vezan za datum Vaskrsa. Zato se datum završetka Gospojinskog posta ne menja iz godine u godinu.
Uspenje Presvete Bogorodice 2026. godine pada u petak. Toga dana je dozvoljena riba, a mrs se započinje narednog dana, 29. avgusta.
Pouka ave Doroteja otkriva zašto uzdržanje od hrane nema snagu ako jezik osuđuje, pogled luta, a dela ostaju bez kontrole i kako bez unutrašnje discipline nema istinskog podviga. Iako traje kratko, ovaj post ima veliki duhovni značaj i vekovima okuplja vernike u pripremi za praznik posvećen Presvetoj Bogorodici.
Foto: Gemini
Gospojinski post - ishrana po danima
Utorkom i četvrtkom dozvoljena je topla hrana, ali bez biljnog ulja.
Subotom i nedeljom dozvoljena je topla hrana sa biljnim uljem.
Kada se završava Gospojinski post 2026. godine?
Duhovna riznica
00:01 | 24.02.2026
ZA HRANU ZNAMO, A KAKO SE POSTI JEZIKOM I OČIMA: Prepodobni Dorotej na jednostavan način objašnjava ono što mnogima najteže ide
Duhovna riznica
21:00 | 07.08.2026
KADA POČINJE GOSPOJINSKI POST: Ovo su pravila dvonedeljnog uzdržanja pred jedan od najvećih praznika
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i verni narod sabraće se u nemanjićkoj zadužbini na bdeniju, liturgiji i trpezi ljubavi
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Probajte čorbu od karfiola po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Molebnu molitvu Bogomajci i duhovno se nadahnite poukom Svetog Amfilohija Makrisa.
Probajte paprikaš od svežih pečurki po receptu iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ monahinje Atanasije Rašić, pročitajte Treću pokajnu molitvu Majci Božjoj i duhovno se nadahnite poukom Svetog Josifa Isihaste.
Probajte varivo od zrelog boba po receptu iz „Srbskog kuvara“ jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za nedelju i duhovno se nadahnite poukom Svetog Pajsija Svetogorca.
Probajte đuveč sa krompirom po receptu iz „Srbskog kuvara“ jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za subotu i duhovno se nadahnite poukom Prepodobnog Jefrema Katunakijskog.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
