Iako traje kratko, ovaj post ima veliki duhovni značaj i vekovima okuplja vernike u pripremi za praznik posvećen Presvetoj Bogorodici.
Poznato je da je Presveta Bogorodica tokom svog zemaljskog života živela u molitvi, smirenju i strogom uzdržanju. Prema crkvenom Predanju, pred svoje Uspenje tri dana provela je bez hrane, pijući samo vodu. Zato se vernici tokom Gospojinskog posta trude da, po njenom primeru, žive u uzdržanju, molitvi i pokajanju.
Kao i ostali višednevni postovi, Gospojinski post ima svoje posebnosti. Po strogosti je sličan Velikom postu, odvija se tokom leta poput Petrovskog posta, a kao i Božićni post, uvek počinje i završava se istog datuma. Gospojinski post 2026. godine počinje 14. avgusta, kao i svake godine.
U dane ovog posta proslavljaju se i dva velika praznika koja su u narodu poznata kao Medeni Spas i Jabučni Spas, dok u crkvenom kalendaru imaju svoje pune nazive.
Medeni Spas, koji se proslavlja 14. avgusta, jeste praznik Iznošenja časnog Krsta Gospodnjeg. Praznik je ustanovljen u spomen na drevni običaj iznošenja časnog Krsta radi molitve za zaštitu naroda od bolesti i drugih nevolja. U našem narodu toga dana vernici donose med u hramove na osvećenje. Ovim praznikom ujedno počinje i Gospojinski post.
Na Jabučni Spas, odnosno 19. avgusta, po narodnom običaju osvećuju se prvi plodovi jabuka. Istovremeno, toga dana Crkva proslavlja jedan od dvanaest najvećih praznika - Preobraženje Gospodnje.
Praznik je ustanovljen u spomen na događaj na gori Tavor, gde se Gospod Isus Hristos sa apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom povukao na molitvu. Tada se, prema rečima jevanđeliste Mateja, preobrazio pred njima: lice Njegovo zasijalo je kao sunce, a haljine Njegove postale su bele kao svetlost. Tada su se pojavili proroci Mojsije i Ilija i razgovarali sa Njim.
Preobraženju prethodi pretprazništvo 18. avgusta, dok se poprazništvo praznuje od 20. do 26. avgusta. U čast ovog velikog Gospodnjeg praznika dozvoljeno je jesti ribu.
Tokom Gospojinskog posta vernici se uzdržavaju od mesa, mesnih prerađevina, mleka i mlečnih proizvoda, jaja, ribe i morskih plodova. Izuzetak je Preobraženje Gospodnje, kada je po crkvenom pravilu dozvoljeno jesti ribu.
Ipak, način posta ne treba da bude isti za svakoga. On zavisi od zdravstvenog stanja, uzrasta, životnih okolnosti i blagoslova duhovnika. Posebnu pažnju treba posvetiti deci, trudnicama, starijima i bolesnima, jer stroga pravila posta nisu namenjena svima.
Avgust obiluje povrćem, voćem, pečurkama i drugim plodovima, pa posna trpeza može biti raznovrsna, hranljiva i bogata vitaminima.
Važno je imati na umu da su pravila ishrane koja se najčešće navode zasnovana na monaškom tipiku. Mirjani uglavnom poste prema svojim mogućnostima i uz blagoslov duhovnika. Post nije dijeta niti je njegov smisao samo u promeni jelovnika. Njegov cilj jeste duhovno očišćenje kroz molitvu, pokajanje, uzdržanje i dobra dela.
Zato Sveti Jovan Zlatoust kaže: „Vara se onaj koji misli da se post sastoji samo u uzdržavanju od hrane. Istinski post jeste udaljavanje od zla, obuzdavanje jezika, odbacivanje gneva, savladavanje strasti, prestanak klevete, laži i krivokletstva.“
Uzdržanje će biti mnogo lakše ako se čovek i pre početka posta navikne na umerenost i izbegava prejedanje.
Kalendar ishrane zasniva se na monaškom tipiku, koji predstavlja najstroži obrazac posta u Pravoslavnoj crkvi. Mirjani uglavnom poste blaže, prema svojim mogućnostima i uz blagoslov duhovnika. Zato ovaj raspored treba shvatiti kao smernicu koja pokazuje stepen strogosti posta u crkvenoj tradiciji.
Prema tipiku:
Ponedeljkom, sredom i petkom propisano je suvojedenje. Mirjani tih dana, uz blagoslov duhovnika, najčešće poste na vodi. Na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta, dozvoljeno je jesti ribu, bez obzira na to koji dan u sedmici praznik pada.
14. avgust (petak) 15. avgust (subota) Gospojinski post završava se praznikom Uspenja Presvete Bogorodice, koji se uvek proslavlja 28. avgusta. To je nepokretan praznik, pa se njegov datum ne menja.
Kako Uspenje Presvete Bogorodice 2026. godine pada u petak, toga dana je, zbog veličine praznika, dozvoljeno jesti ribu, dok se potpuno mršenje odlaže za naredni dan, 29. avgust.
U Siropusnu nedelju, pred početak Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike na praštanje, pokajanje i unutrašnje čišćenje srca, upozorivši da bez ljubavi i zajedništva nijedno pravilo nema smisla. Dok jedni u njemu vide teret i još jednu obavezu posle Velikog posta, drugi u ovom periodu prepoznaju priliku da preispitaju navike, ojačaju volju i pronađu unutrašnju ravnotežu kroz jednostavne, ali snažne duhovne korake. Budi deo Religija.rs zajednice.
Shutterstock
Šta se jede tokom Gospojinskog posta?
Gospojinski post - ishrana po danima
Utorkom i četvrtkom dozvoljena je kuvana hrana bez ulja.
Subotom i nedeljom dozvoljena je kuvana hrana sa uljem.
Primer rasporeda
Suvojedenje - sirovo voće i povrće, suvo voće, orašasti plodovi, med, hleb i druga biljna hrana koja nije termički obrađena.
Kuvana hrana sa uljem - supe, čorbe, kaše, krompir, kuvano, pečeno ili dinstano povrće, pečurke i hleb. Po monaškom tipiku dozvoljena je i umerena upotreba vina.
Kada se završava Gospojinski post 2026. godine?
PRAVILA SU POMOĆNA SREDSTVA - NAJVAŽNIJE JE DA OVO IMAMO NA UMU: Poruka patrijarha Porfirija pred početak Vaskršnjeg posta
PET RAZLOGA ZBOG KOJIH BI SVAKI VERNIK TREBALO DA POSTI PETROVSKI POST: Objašnjenje oca Jevgenija mnoge je iznenadilo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Posebno mesto u duhovnom životu ima zahvalnost Gospodu, čak i u trenucima kada nam se čini da za nju nema razloga.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Sveti Jakov bio je sin pravednog Josifa, zaručnika Presvete Bogorodice, i brat Gospodnji po telu, kako ga naziva crkveno predanje.
Vladimir je bio desna ruka dvojici patrijarha.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Brojna pitanja prate veliki bogorodični praznik koji se obeležava 14. oktobra po gregorijanskom kalendaru.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
Crkva nas podseća da pomoć ne mora uvek da bude vidljiva i opipljiva.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Njegovo stradanje dogodilo se u vreme kada su hrišćani bili izloženi strašnim progonima, a pred bezbožnim carem i njegovim zahtevima ostao je nepokolebljiv do poslednjeg trenutka života.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Čovek često zaboravlja da nije dovoljno samo govoriti o dobru, već da se ono mora pokazati u odnosu prema drugima, naročito onda kada je teško ostati čovek.
Sveti Jakov bio je sin pravednog Josifa, zaručnika Presvete Bogorodice, i brat Gospodnji po telu, kako ga naziva crkveno predanje.
Pravo na sud pripada isključivo Bogu.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Brige zbog novca i materijalne sigurnosti mogu postati veliki teret, naročito kada čovek ne zna odakle da počne i kako da izađe iz teške situacije.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News