Okupljanje povodom sećanja na pokojnika nije samo porodični običaj, već pre svega trenutak molitve, sećanja i utehe
Da li su tuga, molitva i sećanje na pokojnika spojivi sa alkoholom ili takav običaj može da naruši dostojanstvo pomena, da bude izraz nepoštovanja prema duši pokojnika i udalji čoveka od pravog smisla ovog svetog čina?
Sama reč „pomen“ povezana je sa rečju „sećanje“. To je okupljanje rodbine, prijatelja i bližnjih pokojnika koji se sastaju kako bi ga se setili po dobru. Kada je reč o pravoslavnom pomenu, to je i prilika za molitvu za dušu novoprestavljenog. Da li u takvoj prilici ima mesta alkoholu? Pre bi se moglo reći da mu tu nije mesto nego da jeste deo ovog okupljanja.
To, naravno, ne znači da je za trpezom na pomenu potpuno zabranjeno popiti malo vina. Ako mala količina alkohola ne narušava dostojanstvo, poštovanje i molitvenu atmosferu, u tome nema ničeg pogrešnog. Međutim, svako preterivanje u ovakvoj prilici postaje neumesno.
Poznato je da alkohol ne uklanja tugu niti ublažava duševni bol. Naprotiv, često može samo da pojača osećanja i oslabi čovekovu samokontrolu. Pomeni na kojima se alkohol služi u velikim količinama lako mogu da se pretvore u bučna okupljanja i prerastu u svađe ili čak sukobe. Takvo ponašanje nije u skladu ni sa žalošću zbog pokojnika ni sa hrišćanskom molitvom za njegovu dušu. Zbog toga zloupotreba alkohola na pomenima nije prihvatljiva, piše pravoslavni portal foma.ru.
Tuga je prirodno osećanje i Pravoslavna crkva ne uči čoveka da je potiskuje, već da svoj bol usmeri na pravi način. Umesto da utehu traži u alkoholu, čovek može da pronađe oslonac u bogosluženju, čitanju Svetog pisma i razgovoru sa duhovnikom. Na taj način tuga vremenom može da se preobrazi: iz osećanja koje razara čoveka postaje put duhovnog sazrevanja i produbljivanja vere.
Pomen je, takođe, prilika da se porodica okupi, zbliži i da jedni drugima pruže podršku u teškim trenucima. Briga jednih za druge, spremnost da se podeli bol, kao i sposobnost da se sasluša i pruži uteha, predstavljaju važne oblike ljubavi i sećanja na pokojnika. Ljubav prema bližnjem, iskazana kroz konkretna dela, jeste ispunjavanje Božje zapovesti i ujedno najlepši način da sačuvamo uspomenu na čoveka koga smo izgubili.
Ne treba, naravno, podlegati raznim narodnim običajima koji imaju pagansko poreklo, poput stavljanja čaše votke prekrivene kriškom hleba na grob pokojnika ili na sto tokom pomena. Pokojniku više nisu potrebni ni hrana ni piće. Crkva je oduvek učila upravo tome. Posle smrti ostaju čovekova ličnost, duša, sećanje i sve ono što pripada njegovom unutrašnjem svetu. Međutim, telesni život se završava, a sa njim prestaju i sve biološke potrebe. Zato verovanje da se pokojnicima može „preneti“ hrana na drugi svet nema uporište u crkvenom učenju.
Ono što je pokojnicima zaista potrebno jeste naša molitva. Naravno, najbolje je kada čovek ode iz ovog života pomiren sa Bogom, sa pokajanjem u srcu i željom da ispravi svoj život. Međutim, nije svakome dato da smrt dočeka u takvom stanju. Mnogi odlaze iz ovog sveta a da nisu stigli da se pokaju i sa sobom nose teret svojih grehova. Upravo zato im je potrebna naša duhovna pomoć. Pokojnicima možemo pomoći molitvom, delima milosrđa i dobrim postupcima koje činimo u njihovu uspomenu i za pokoj njihove duše. To su pravi i najvredniji pomeni.
Crkva upozorava da tuga ne sme da preraste u beznađe i očaj, jer za hrišćanina smrt nema poslednju reč. Ruski jeroshimonah ostavio je dubok trag u životima mnogih vernika, a kraj svog monaškog puta dočekao je u blizini srpske svetinje na Atosu. Otac Makarije je 2000. godine pristupio bratstvu drevne hercegovačke svetinje i više od dve i po decenije proveo u molitvi, poslušanju i tihom služenju Bogu, noseći sa verom dugo i teško životno iskušenje bolesti. Mitropolit mileševski Atanasije služio je pomen Varnavi Rosiću u Pljevljima, ističući da je ovaj arhijerej i posle svoje smrti nastavio delo započeto za života.
Sportissimo
Ono što pokojniku zaista znači nisu običaji, već molitva i ljubav
Duhovna riznica
16:53 | 24.06.2026
OVO VEOMA UZNEMIRAVA DUŠE NAŠIH UPOKOJENIH: Otac Amvrosije otkrio šta nikad ne bi trebalo da radimo kad nam neko umre!
Duhovna riznica
11:38 | 23.07.2026
TUGA NA SVETOJ GORI: Upokojio se starac Rafailo, koji je poslednje godine života proveo uz Hilandar
Aktuelno iz SPC
20:58 | 23.07.2026
UPKOJIO SE MONAH MAKARIJE POSLE DUGE I TEŠKE BOLESTI: Beogradsku buku zamenio mirom u manastiru Tvrdoš, gde je pronašao put kojim je išao do kraja života
Aktuelno iz SPC
16:19 | 24.07.2026
PUT MU JE MISTERIOZNO PREKRAĆEN, ALI NIJE ZAUSTAVLJEN: Služen pomen srpskom patrijarhu koji je započeo Hram Svetog Save, podigao zgradu Patrijaršije…
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Okupljanje povodom sećanja na pokojnika nije samo porodični običaj, već pre svega trenutak molitve, sećanja i utehe
Iako traje kratko, ovaj post ima veliki duhovni značaj i vekovima okuplja vernike u pripremi za praznik posvećen Presvetoj Bogorodici.
Posle smrti roditelja donela je odluku koja je obeležila čitav njen život - razdelila je celokupno porodično imanje siromašnima, odrekla se zemaljskog bogatstva i zamonašila se.
Planirana solarna elektrana u okolini manastirskog kompleksa izazvala je zabrinutost zbog mogućeg narušavanja prirodnog ambijenta i duhovnog značaja prostora koji vekovima privlači hodočasnike.
Pašteta od prirodnih sastojaka priprema se jednostavno, a u sebi spaja ukuse i blagodeti biljaka koje su naše bake dobro poznavale.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U subotu, 4. jula, vernici će se sabrati na svetoj Liturgiji, litiji i pomenu za nevino postradale Srbe Birča i Srednjeg Podrinja, čuvajući kroz zajedničku molitvu uspomenu koja traje više od tri decenije.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Nakon transplantacije jetre u Istanbulu, uprkos ogromnoj žrtvi prijatelja koji je pokušao da mu spasi život donacijom organa, jerej Bogdan Stjepanović okončao je svoj ovozemaljski život.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Iako traje kratko, ovaj post ima veliki duhovni značaj i vekovima okuplja vernike u pripremi za praznik posvećen Presvetoj Bogorodici.
Crkva vekovima uči da odgovor na svakodnevni nemir ne počinje u boljoj organizaciji vremena, već u odnosu čoveka sa Bogom.
Arhimandrit Kleopa u svom poučnom obraćanju objašnjava da će Hristos suditi svetu prema četiri zakona koja je Bog dao ljudima, u skladu sa onim što je svakome bilo otkriveno i povereno.
Tumačeći reči apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da oni koji najglasnije obećavaju slobodu često sami robuju svojim strastima, pozivajući vernike da po životu, a ne po rečima, prepoznaju lažne učitelje.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
Dok se sa roditeljima pripremaju za odlazak kod kumova na slavu, Stefan i Uroš kreću u potragu za tajnom koja vodi do najvećeg blaga.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Crkva vekovima uči da odgovor na svakodnevni nemir ne počinje u boljoj organizaciji vremena, već u odnosu čoveka sa Bogom.
Praznik Svetih prebilovačkih i ostalih hercegovačkih mučenika okupio je Crkvu i narod u selu koje je prošlo kroz najteža iskušenja 1941. godine, ali je iz pepela ponovo vaskrslo kao simbol vere, nade i nepokolebljivog pamćenja.
Veliki duhovnik 20. veka objasnio je zašto prihvatanje bližnjeg predstavlja pravi put ljubavi i ukazao na grešku koju ljudi najčešće prave u odnosima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
