TUGA NA SVETOJ GORI: Upokojio se starac Rafailo, koji je poslednje godine života proveo uz Hilandar

Na Svetoj Gori se upokojio jeroshimonah Rafail (Berestov), ruski monah i duhovnik čiji je životni put bio obeležen potragom za tihovanjem, molitvom i dubokom vernošću monaškom predanju. Posebno mesto u njegovoj biografiji zauzima veza s Hilandarom, gde je proveo poslednje godine svog podviga u blizini drevne srpske svetinje.

Jeroshimonah Rafail, u svetu Mihail Ivanovič Berestov, rođen je 1932. Monaški put započeo je u Trojice-Sergijevoj lavri, jednom od najznačajnijih duhovnih središta Ruske pravoslavne crkve. Tamo je godinama živeo pod duhovnim rukovođenjem iskusnih podvižnika, među kojima je posebno mesto imao arhimandrit Kiril (Pavlov), jedan od najuglednijih ruskih staraca 20. veka.

Kasnije je svoj monaški život nastavio na različitim mestima, od Valaama do kavkaskih pustinja, da bi ga put duhovnog traganja doveo i na Svetu Goru Atosku, vekovno središte pravoslavnog monaštva.

Od ruskih manastira do svetogorske tišine

Za starca Rafaila Atos nije bio samo mesto boravka, već prostor u kojem je nastojao da živi puninu drevnog monaškog iskustva. Na Svetoj Gori pronašao je ono čemu je težio čitavog života: tišinu, molitvu, podvig i zajednicu sa monaštvom koje je nastavilo predanje svetogorskih staraca iz prethodnih vekova.

Prema dostupnim biografskim podacima, u početku je bio povezan sa ruskim manastirom Svetog Pantelejmona, a kasnije je njegov život na Atosu bio posebno vezan za područje Hilandara.

wikipedia/Аленнов

 

Ruski monah uz srpsku svetinju

Jedno od najznačajnijih poglavlja života starca Rafaila vezano je za njegov dolazak u blizinu Manastira Hilandara. Prema biografskim zapisima, 2007, nakon povratka na Svetu Goru, dobio je blagoslov hilandarskog igumana arhimandrita Metodija (Markovića) da se sa svojom bratijom nastani na hilandarskom imanju.

Tako je ruski monah, koji je prethodno prošao kroz velike ruske manastire i skitove, poslednje godine svog podviga proveo nedaleko od srpske svetinje koju su pre više od osam vekova podigli Sveti Sava i Sveti Simeon Mirotočivi.

Njegov boravak u blizini Hilandara bio je još jedan primer vekovne povezanosti ruskog i srpskog pravoslavnog monaštva. Svetu Goru vekovima povezuje zajedničko predanje, a Hilandar je kroz svoju istoriju bio mesto susreta monaha različitih pravoslavnih naroda.

Život u blizini hilandarske porodice

U blizini Hilandara otac Rafail nastojao je da živi jednostavnim monaškim životom, posvećenim molitvi i duhovnim razgovorima. Njegove besede kasnije su se širile među vernicima širom pravoslavnog sveta, posebno putem knjiga i video-zapisa.

Govorio je o potrebi unutrašnjeg preobražaja čoveka, značaju pokajanja, Isusovoj molitvi i opasnosti da se vera svede samo na spoljašnje običaje.

Njegovi nastupi izazivali su različite reakcije. Mnogi vernici u njemu su videli revnosnog monaha koji ih je podsećao na ozbiljnost hrišćanskog života, dok su pojedini crkveni krugovi bili kritični prema nekim njegovim javno iznetim stavovima protiv ekumenizma.

Schutterstock/jelenapleskonjic82

 

Duhovni trag koji ostaje

Bez obzira na različita mišljenja o pojedinim njegovim stavovima, život starca Rafaila ostaje svedočanstvo jedne epohe pravoslavnog monaštva u kojoj su mnogi monasi tragali za povratkom jednostavnom i podvižničkom načinu života.

Od Trojice-Sergijeve lavre preko ruskih manastira i skitova pa sve do Svete Gore i blizine Hilandara, njegov životni put bio je obeležen željom za molitvom i tihovanjem.

Upokojenjem jeroshimonaha Rafaila završio se zemaljski put podviznika koji je poslednje godine proveo uz hilandarsku svetinju, nedaleko od zidina drevnog manastira i svetogorskih staza kojima su vekovima hodili pravoslavni podvižnici.

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara