U okviru manastira Vatoped biće podignuta ustanova vredna 3,4 miliona evra, koja će unaprediti zdravstvenu zaštitu na Atonu i nastaviti dugu tradiciju brige o bolesnima, čiji počeci vode do Hilandara i Svetog Save.
Na Svetoj Gori biće izgrađena nova višenamenski zdravstveni centar, zahvaljujući finansijskoj podršci Regiona Centralne Makedonije u Grčkoj. Odluku o dodeli sredstava potpisala je guvernerka ovog regiona Atina Ajdona. Ambulanta će pružati zdravstvenu zaštitu monasima i brojnim poklonicima koji tokom cele godine posećuju Svetu Goru. Za njenu izgradnju obezbeđeno je 3,4 miliona evra iz programa Evropske unije za regionalni razvoj (ESPA), kojim upravlja Region Centralne Makedonije.
Nova zdravstvena ustanova radiće u sastavu grčkog Nacionalnog zdravstvenog sistema, pod nadležnošću Četvrte zdravstvene oblasti, koja pokriva severni deo zemlje. Zgrada će biti izgrađena u okviru Manastira Vatoped, jednog od najvećih i najznačajnijih svetogorskih manastira.
Guvernerka Atina Ajdona rekla je da se projekat sprovodi u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Grčke i nadležnom regionalnom zdravstvenom upravom.
- Izgradnjom nove ambulante na Svetoj Gori stvaramo neophodnu ustanovu javnog zdravlja koja će biti od velike koristi i monasima i milionima poklonika koji svake godine dolaze na Svetu Goru - izjavila je Ajdona, prenose grčki mediji.
Ona je ocenila da je reč o projektu od trajnog značaja za Svetu Goru, koji će popuniti dugogodišnji nedostatak u zdravstvenoj zaštiti i medicinskoj nezi.
- Region Centralne Makedonije godinama ulaže u očuvanje Svete Gore. Podržavamo projekte zaštite njenog arhitektonskog, kulturnog i verskog nasleđa, očuvanja prirodnog okruženja i svetih manastira, kao i unapređenja infrastrukture. Time poboljšavamo uslove života monaha i boravka poklonika - dodala je.
Iako se danas na Svetoj Gori gradi nova zdravstvena ustanova u okviru manastira Vatoped, briga o zdravlju monaha i poklonika na Atonu ima dugu tradiciju. U administrativnom središtu Svete Gore, Kareji, već decenijama postoji Zdravstveni centar koji pruža osnovnu medicinsku pomoć monasima i posetiocima, ali su njegovi kapaciteti godinama bili ograničeni, zbog čega se ukazala potreba za izgradnjom novih zdravstvenih objekata.
Najdužu i najznačajniju tradiciju ipak ima Hilandar, gde je Sveti Sava krajem 12. veka osnovao jednu od prvih srpskih bolnica. U Hilandarskom tipiku, nastalom oko 1200. godine, zapisane su odredbe o brizi za bolesnu bratiju, prostoru namenjenom lečenju i osobi koja će se starati o bolesnicima.
Hilandarska bolnica vekovima je bila jedan od najvažnijih oblika organizovane zdravstvene zaštite na Svetoj Gori i svedočanstvo da je briga o bolesnima bila sastavni deo monaškog života. Ta tradicija traje i danas, jer u okviru manastira postoji ambulanta u kojoj medicinsku pomoć mogu da dobiju monasi, zaposleni i gosti Hilandara.
Nova zgrada biće potpuno uklopljena u tradicionalnu arhitekturu i prirodno okruženje Svete Gore, a gradiće se u skladu sa svim propisima koji važe za ovo područje.
Objekat će imati dve podzemne etaže od po 400 kvadratnih metara i jedno nadzemno krilo površine 150 kvadratnih metara.
Prilikom projektovanja vodilo se računa o specifičnostima svetogorskog graditeljskog nasleđa, pa će biti korišćeni posebni građevinski materijali kako bi se objekat skladno uklopio u postojeći ambijent. Zgrada će biti podignuta na parceli površine 697,66 kvadratnih metara.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
Više od 163.000 putnika krenulo je ka svetogorskim manastirima za manje od šest meseci, ali se iza povećanog interesovanja kriju velike promene među poklonicima i višegodišnji problemi sa prevozom gostiju.
Svetogorski podvižnici i tokom najtoplijih dana biraju jednostavnu hranu iz prirode, a njihov vekovni način ishrane zasniva se na meri, postu i zahvalnosti za Božje darove.
Podrhtavanje tla jačine 3,8 stepeni po Rihterovoj skali osetio se širom Atosa.
Sveti Emilijan živeo je u vreme cara Julijana Odstupnika, jednog od najžešćih progonitelja hrišćana u Rimskom carstvu.
U okviru manastira Vatoped biće podignuta ustanova vredna 3,4 miliona evra, koja će unaprediti zdravstvenu zaštitu na Atonu i nastaviti dugu tradiciju brige o bolesnima, čiji počeci vode do Hilandara i Svetog Save.
Pravoslavna vera uči da ljubav ne isključuje rasuđivanje, niti praštanje podrazumeva odsustvo mudrosti.
Sveštenik objasnio zašto su se kroz vekove sačuvale brojne zabrane vezane za praznike i gde se danas najčešće gubi istinska suština vere
Recept star više od dva veka krije spoj svinjskog vrata, šumskih pečuraka, sira i jaja, a danas se retko priprema, iako je nekada bio nezaobilazan specijalitet u imućnijim domaćinstvima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Vatrogasna služba u Kareji pojačala pripravnost, kontrolišu se putevi, održavaju vežbe i uvode novi sistemi za rano otkrivanje dima.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Iskušenik iz Manastira Svetog Pavla tokom medicinskog prevoza iskočio je iz sanitetskog vozila, zadobio višestruke povrede i završio na respiratoru, dok monasi i lekari pokušavaju da razjasne okolnosti neobičnog incidenta.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Pravoslavna vera uči da ljubav ne isključuje rasuđivanje, niti praštanje podrazumeva odsustvo mudrosti.
Sveštenik objasnio zašto su se kroz vekove sačuvale brojne zabrane vezane za praznike i gde se danas najčešće gubi istinska suština vere
Sveta velikomučenica Marina smatra se jednom od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavlju, a vernici joj se obraćaju moleći za pomoć u iskušenjima, izbavljenje od greha, duhovno ukrepljenje i zastupništvo pred Gospodom.
U snažnoj besedi za četvrtak 9. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da duša, kao i telo, traži svakodnevnu hranu, a da se vera ne čuva jednim susretom sa istinom, već njenim stalnim življenjem.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
U snažnoj besedi za četvrtak 9. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da duša, kao i telo, traži svakodnevnu hranu, a da se vera ne čuva jednim susretom sa istinom, već njenim stalnim življenjem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Marinu – Ognjenu Mariju po starom kalendaru, i Svete apostole Silu, Siluana, Kriskenta, Epeneta i Andronika po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Petra Krizologa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka velikog svetogorskog duhovnika otkriva da životinje, prema pravoslavnom učenju, ne reaguju samo na čovekove postupke, već osećaju ljubav, blagost i ono što čovek nosi duboko u sebi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
