Čovek često ne primeti kada mala slabost preraste u naviku, a navika počne da menja njegov odnos prema životu i ljudima oko njega. Nezadovoljstvo, poređenje sa drugima i stalna želja za posedovanjem mogu neprimetno da zauzmu mesto zahvalnosti i mira. Na tu opasnost ukazivao je arhimandrit Kiril Pavlov, jedan od najpoštovanijih duhovnika savremenog ruskog pravoslavlja, kroz jednostavnu, ali duboku pouku o tome gde počinje čovekovo duhovno posrtanje.
- Za monaha je stomakougađanje početak pada, a srebroljublje je njegov pad. Za mirjanina je zavist početak pada, a pohlepa je njegov kraj - govorio je arhimandrit Kiril Pavlov.
Ovim rečima starac Kiril Pavlov podseća da se duhovni pad najčešće ne događa odjednom. On počinje malim ustupcima koje čovek sebi dozvoljava, a koji vremenom mogu da prerastu u navike što ga udaljavaju od Boga i sopstvenog duhovnog poziva.
Za monaha, čiji je život usmeren ka uzdržanju i molitvi, vezivanje za telesna zadovoljstva može postati prepreka na putu duhovnog usavršavanja. Kada se tome pridruži vezanost za novac i prolazna dobra, čovek gubi slobodu koju bi trebalo da mu donese život u veri.
Kod mirjanina, prema pouci arhimandrita Kirila Pavlova, opasnost često počinje zavišću. Kada čovek stalno gleda šta drugi imaju, lako zaboravlja na ono što mu je darovano. Iz zavisti može da se rodi pohlepa, odnosno neprestana želja za posedovanjem više nego što je potrebno, koja čoveku ne donosi zadovoljstvo, već novo nezadovoljstvo.
Pouka arhimandrita Kirila Pavlova nije poziv na odbacivanje zemaljskih darova, već upozorenje da nijedna stvar ne sme da zauzme mesto koje pripada Bogu u čovekovom srcu. Njegove reči ostaju podsetnik da se prava sloboda čuva onda kada čovek ume da upravlja svojim željama, a ne kada one počnu da upravljaju njime.
Sve više ljudi ulazi u veze iz straha od samoće, a ne iz istinske spremnosti da voli. Pouka jednog od najpoštovanijih pravoslavnih svetitelja pokazuje zbog čega ljubav dolazi tek kada prestane da bude odgovor na sopstveni strah.
Starica sa Krita podsećala je da se u trenucima nemira ne traže komplikovani odgovori, već da se srce okrene ka molitvi koja donosi utehu i snagu.
Pouka gruzijskog duhovnika o tome da večnost počinje u čovekovom srcu i da smrt samo otkriva ono što je već u nama.
Reči duhovnika iz Vitovnice podsećaju da se najveće unutrašnje borbe često vode u čovekovim mislima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
