Svetogorski starac je upozoravao na osobinu koja se često previđa, a koja može ozbiljno da ugrozi zajednički život.
Pri izboru bračnog druga pažnja se često usmerava na ono što se prvo vidi: izgled, obrazovanje, posao, životni standard ili način na koji neko govori o ljubavi. Ali mnogo važnije pitanje često ostane po strani: da li je osoba dovoljno zrela da sa nekim drugim izgradi sopstveni dom? Jednu od važnih zamki na putu ka braku prepoznaje starac Emilijan Simonopetrit, ukazujući na to da čovek koji nikada nije naučio da se osamostali od roditelja teško može da preuzme odgovornost za novu porodicu.
Starac Emilijan o braku govori bez ulepšavanja. Za njega nije dovoljno da postoji privlačnost niti da neko ume da izgovori lepe reči. Budući supružnik mora da bude spreman da preuzme odgovornost, da samostalno donosi odluke i da gradi zajednički život. Zato posebno upozorava na ljude koji su ostali snažno vezani za roditelje i njihove stavove.
- Nemoj izabrati čoveka koji troši sate po klubovima, na provode, putovanja i luksuze, niti onoga kod kojeg ćeš otkriti da se iza njegovih reči ljubavi krije samoljublje. Nemoj izabrati za ženu onu koja je nalik barutu, te se zapali čim joj šta kažeš. Ona nije supruga za tebe. Još, ako želiš da imaš jedan stvarno uspešan brak, nemoj prilaziti onoj devojci ili mladiću koji ne može da se odvoji od roditelja svojih. Hristova zapovest je jasna: „Zbog toga će ostaviti čovek oca svojega i mater i prilepiće se ženi svojoj.
Kada vidiš da je onaj drugi privezan za majku ili oca, da ih sluša otvorenih usta i da je spreman da učini bilo šta što oni kažu, beži daleko od njega. To je emotivno bolestan, duševno nezreo čovek i sa njim nećeš moći da stvoriš porodicu. Onaj koga ćeš izabrati za muža treba da ima hrabrosti, junaštva. Ali kako može da ima junaštvo kad još nije naučio, nije shvatio, nije prihvatio to da je njegov dom bio saksija u koju su ga stavili, da bi ga nakon toga izvadili i zasadili negde drugde - govorio je starac Emilijan Simonopetrit
Starac Emilijan upozorava da čovek koji je i dalje slepo vezan za roditelje nije spreman za brak. Budući supružnik mora biti dovoljno zreo i hrabar da samostalno donosi odluke i preuzme odgovornost za novu porodicu. Roditeljski dom je mesto u kojem čovek odrasta, ali brak podrazumeva da se iz njega izađe i izgradi sopstveni dom.
Poslanica Svetog apostola Pavla Galatima, začalo 202 (2,11-16)
11. A kada dođe Petar u Antiohiju, suprotstavih mu se u lice, jer beše za osudu. 12. Jer pre nego što dođoše neki od Jakova, jeđaše s neznabošcima; a kada dođoše snebivaše se i odvajaše, bojeći se onih koji su iz obrezanja. 13. I dvoličahu s njim i ostali Judejci, tako da i Varnava prista na njihovo dvoličenje.
14. Ali kad videh da ne idu pravo istini jevanđelja, rekoh Petru pred svima: „Kada ti koji si Judejac živiš neznabožački a ne judejski, zašto nagoniš neznabošce da žive judejski? 15. Mi koji smo po prirodi Judejci, a ne grešnici iz neznabožaca,16. pa znajući da se čovek ne opravdava delima zakona nego verom Isusa Hrista, i mi poverovasmo u Hrista Isusa, da se opravdamo verom Hristovom a ne delima zakona, jer se delima zakona nijedno telo neće opravdati.”
Jevanđelje po Marku, začalo 21. (5,24-34)
24. I pođe s njim.24. I za njim iđaše naroda mnogo, i pritešnjavahu ga. 25. I žena neka koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi, 26. i mnogo prepatila od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nije pomoglo, nego joj je još gore bilo, 27. kad je čula za Isusa, dođe s narodom i dotače se ostrag haljine njegove. 28. Jer govoraše u sebi: „Ako se samo dotaknem haljina njegovih, ozdraviću.” 29. I odmah presahnu izvor krvi njezine, i oseti u telu da ozdravi od bolesti.
30. I odmah Isus oseti u sebi silu što iziđe iz njega, i obazrevši se na narod reče: „Ko se to dotače mojih haljina?” 31. I rekoše mu učenici njegovi: „Vidiš gde te narod pritiska, i pitaš: ko se dotače mene?” 32. I on se obaziraše da vidi onu koja to učini. 33. A žena, uplašivši se i drhteći, znajući šta joj se dogodilo, dođe i kleče pred njim, i kaza mu svu istinu. 34. A on joj reče: „Kćeri, vera tvoja spasla te je; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje!”
BONUS VIDEO
Jednostavna pouka blaženopočivšeg patrijarha srpskog pokazuje zašto je smirenost najjači odgovor onome ko želi da nas isprovocira i kako se u takvoj situaciji čuva dostojanstvo.
Kada rezultati izostanu, lako je posumnjati u smisao svega što radimo. Pouka svetitelja podseća da nisu svi odgovori u našim rukama i otkriva kako zahvalnost može promeniti naš pogled na život.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
Reči akademika Jerotića o greškama, pokajanju i promeni otkrivaju šta se krije iza odnosa prema onima koje volimo i zašto prava bliskost ne prestaje kada neko pogreši.
Poreklo izreke, koju svi često koristimo, seže nekoliko vekova unazad, a njeno značenje otvara i pitanje odnosa između vere, namera i dela.
Smirenje podrazumeva da čovek ne pristupa molitvi kao da mu Bog nešto duguje, već sa svešću da ne zna uvek šta je za njega najbolje.
Svečanost je okupila učenike, roditelje i nastavnike, a poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je poruku o veri, obrazovanju i očuvanju srpskog identiteta među mladim generacijama u Australiji.
U Srbskom kuvaru iz 1855. godine sačuvan je recept za pripremu ovog jednostavnog obroka, koji se uz beli sir, beli luk i peršun može obogatiti i pretvoriti u još izdašnije jelo.
Na praznik Pokrova Presvete Bogorodice, mitropolit dalmatinski je u kninskom hramu besedio o istrajnosti u veri, podsetivši na snagu pravoslavlja i onda kada je vernika malo.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Utehu nećemo naći ni u čemu zemaljskom već samo u Bogu, poručila je mati današnjim ženama.
Kada nam mane supružnika postanu važnije od njegovih dobrih strana, odnos lako ulazi u začarani krug zameranja.
Čudo koje je Hristos učinio na svadbi u Kani Galilejskoj krije važnu pouku za supružnike
Poreklo izreke, koju svi često koristimo, seže nekoliko vekova unazad, a njeno značenje otvara i pitanje odnosa između vere, namera i dela.
Smirenje podrazumeva da čovek ne pristupa molitvi kao da mu Bog nešto duguje, već sa svešću da ne zna uvek šta je za njega najbolje.
U besedi za subotu 20. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto najpre treba prepoznati sopstvene slabosti, kako ispraviti bližnjega bez povređivanja i zašto i opravdana ljutnja mora imati granicu.
Svetogorski starac Emilijan Simonopetrit u jednoj svojoj pouci nudi drugačiji pogled na bolest i objašnjava kako i najteže iskušenje može postati prilika za duhovni rast.
Poreklo izreke, koju svi često koristimo, seže nekoliko vekova unazad, a njeno značenje otvara i pitanje odnosa između vere, namera i dela.
Smirenje podrazumeva da čovek ne pristupa molitvi kao da mu Bog nešto duguje, već sa svešću da ne zna uvek šta je za njega najbolje.
Hrišćanski život ne podrazumeva odsustvo teškoća, već poverenje u Hrista i onda kada se čovek suočava sa nepravdom, gubicima i patnjom.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Jeroteja po starom kalendaru, dok po novom kalendaru obeležavaju Svetog proroka Osiju. Katolička crkva proslavlja Svetog Ignjatija Antiohijskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veći verski praznik.
Svetogorski starac Emilijan Simonopetrit u jednoj svojoj pouci nudi drugačiji pogled na bolest i objašnjava kako i najteže iskušenje može postati prilika za duhovni rast.
Nakon dugogodišnjeg propovedanja Jevanđelja i služenja Crkvi, Sveti Jerotej je krajem prvog veka postradao mučeničkom smrću za Hrista.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
