Reči akademika Jerotića o greškama, pokajanju i promeni otkrivaju šta se krije iza odnosa prema onima koje volimo i zašto prava bliskost ne prestaje kada neko pogreši.
Lako je biti uz nekoga dok ne pravi greške. Mnogo je teže imati strpljenja za njegove slabosti, oprostiti mu kada se iskreno pokaje i podržati ga kada odluči da promeni svoj život. Upravo u takvom odnosu prema drugome vidi se koliko je naša ljubav iskrena. Jednu od svojih upečatljivih pouka o tome ostavio je akademik Vladeta Jerotić, čije se reči i danas često citiraju kada se govori o veri, čoveku i njegovim slabostima.
Od njegovog upokojenja 4. septembra 2018. godine prošlo je osam godina. Jerotić je bio lekar, psihijatar, književnik i akademik, ali i profesor na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu. U svojim tekstovima i predavanjima često je povezivao psihologiju sa hrišćanskim učenjem, posebno kada je govorio o grehu, pokajanju, praštanju i unutrašnjoj promeni.
Njegova pouka o ljubavi upravo zato nosi snažnu hrišćansku poruku. Nije dovoljno samo reći da nekoga volimo. Važno je kako se prema njemu odnosimo kada pogreši, kada se pokaje i kada pokuša da se promeni.
- Ko nema strpljenja sa nama kada grešimo, ne voli nas. Ne voli nas ni onaj ko nam ne oprašta ni kad se kajemo za grehe. A najmanje nas voli onaj koji se ne raduje našoj popravci - govorio je Vladeta Jerotić.
U nekoliko rečenica Jerotić je izdvojio tri važna koraka: strpljenje prema onome ko greši, praštanje onome ko se kaje i iskrenu radost zbog njegove promene. Posebno je važna poslednja misao. Ako nekoga zaista volimo, nećemo želeti da ga zauvek pamtimo po njegovim greškama. Obradovaćemo se kada vidimo da se menja i da pokušava da živi drugačije.
Možda je upravo to i najteži oblik ljubavi: ne držati drugoga zarobljenog u njegovoj prošlosti, već umeti da prepoznamo njegovu želju da bude bolji.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 130 (4,1-5)
1. Tako da nas ljudi smatraju kao sluge Hristove i upravitelje tajni Božijih. 2. A od upravitelja se, dakle, traži da se svaki nađe veran. 3. A ja najmanje marim što me sudite vi ili čovečiji dan; a ni sam sebe ne sudim. 4. Jer ne osećam ništa na svojoj savesti, ali zato nisam opravdan; a onaj koji me sudi jeste Gospod. 5. Zato ne sudite ništa pre vremena, dokle ne dođe Gospod, koji će i osvetliti što je sakriveno u tami i objaviti namere srca; i tada će biti svakome pohvala od Boga.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli. 16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Mateju, začalo 93. (23,1-12)
1. Tada Isus reče narodu i učenicima svojim 2. govoreći: „Na Mojsejevu stolicu sedoše književnici i fariseji. 3. Sve, dakle, što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali po delima njihovim ne postupajte, jer govore a ne tvore, 4. Nego vezuju bremena teška i nezgodna za nošenje i tovare na pleća ljudska, a prstom svojim neće da ih pomaknu. 5. A sva dela svoja čine da ih vide ljudi; jer proširuju amajlije svoje i prave velike skute na haljinama svojim.
6. I vole začelja na gozbama i prva mesta po sinagogama. 7. I da im se klanja po trgovima, i da ih ljudi zovu: „Učitelju!” 8. A vi se ne zovite učitelji; jer je u vas jedan Učitelj, Hristos, a vi ste svi braća. 9. I ocem svojim ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac, koji je na nebesima. 10. Niti se zovite nastavnici; jer je u vas jedan Nastavnik, Hristos. 11. A najveći između vas da vam bude sluga. 12. Jer koji se uzdiže poniziće se, a koji se ponizi uzvisiće se.
BONUS VIDEO
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
Jednostavna pouka blaženopočivšeg patrijarha srpskog pokazuje zašto je smirenost najjači odgovor onome ko želi da nas isprovocira i kako se u takvoj situaciji čuva dostojanstvo.
Kada rezultati izostanu, lako je posumnjati u smisao svega što radimo. Pouka svetitelja podseća da nisu svi odgovori u našim rukama i otkriva kako zahvalnost može promeniti naš pogled na život.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
U obraćanju vernicima u australijskoj prestonici, poglavar SPC istakao značaj svetosavskog nasleđa, zajedništva u Hristu i pomirenja među Srbima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Apostol ljubavi otkrio je koja je Gospodnja zapovest toliko važna da se njenim doslednim ispunjavanjem može razumeti i sama suština hrišćanskog života.
Niko od ljudi nije savršen i niko ne može drugome pružiti sve ono za čim njegovo srce čezne.
Reč greh dolazi od starog biblijskog izraza koji doslovno znači "promašiti cilj" ili pogrešiti put.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Pravoslavna vera nije spojiva sa sujeverjem.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Obeležamo praznik posvećen čudesnom javljanju Majke Božje u carigradskoj crkvi Vlaherni.
Pravoslavna vera poziva čoveka da se ne predaje očajanju i strahu zbog porodične prošlosti, već da svoj život usmerava prema Bogu.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
