U besedi u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira sveštenik Igor Vujisić govorio je o Gospojinskom postu, pokajanju i praštanju, pozivajući vernike da najpre sagledaju sopstvene slabosti.
O praštanju, pokajanju, duhovnom preispitivanju i potrebi da se čovek najpre suoči sa sopstvenim slabostima govorio je sveštenik Igor Vujisić, starešina Crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Nici, u Francuskoj, koji je u nedelju 11. po Duhovima načalstvovao Svetom liturgijom u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira u Baru. Sasluživali su mu protojerej-stavrofor Slobodan Zeković, protojerej Ljubomir Jovanović, protojerej Mladen Tomović i đakon Cvjetko Perić, dok je na liturgijske vozglase odgovarao hor "Sveti Jovan Vladimir".
U besedi posle čitanja jevanđelja, otac Igor govorio je o duhovnom smislu Gospojinskog posta, pozivajući vernike da dane posta iskoriste za preispitivanje sopstvenog života, pokajanje i približavanje Bogu. Posebno je ukazao na potrebu da čovek najpre sagleda sebe, svoje slabosti i greške, umesto da se bavi nedostacima drugih.
“KAO ŠTO I MI OPRAŠTAMO DUŽNICIMA SVOJIM”: Patrijarh Porfirije objasnio šta je pravi ispit naše vere
- Evo nas opet ka izvoru života, ka izvoru vaskrsenja, Crkvi Božjoj, oltaru svetom s kog ćemo se i pričestiti uskoro, i primiti, iako smo mnogo slabi, mnogo dužni Bogu, mnogo grešni, silu Nebesku, koja nas drži u ovome svijetu, raspoznavajući prvenstveno ono što je u nama - rekao je otac Igor u svom obraćanju vernom narodu.
Govoreći o savetu Svetih otaca, naglasio je da je za vreme posta važno da čovek bude strožiji prema sebi, a milostiviji prema drugima. Takav unutrašnji napor, prema njegovim rečima, treba da bude važniji od spoljašnje strane posta.
- Mi smo na početku blagoslovenog posta Uspenja Presvete Bogorodice. Da prvo napravimo jedan napor duhovni. Ne smijemo taj poredak da prvo bude duhovno, pa tjelesno, zamijenimo, jer ćemo inače pasti u iskušenja, bićemo neradosni i mnogoosuđujuća bića. Ako stavimo sve po redu, to jest duhovno da gledamo sebe i primoravamo da se ispravimo, onda će ovaj sveti post biti jedna radost. Nemojte se čuditi ako u liturgijskom putu, kad dolazi post, imate iskušenja u svojoj porodici, to je upravo kada izlazi ono loše iz nas i kada vidimo da smo mnogo grešni, da treba da se trudimo da se molimo Bogu na prvom mjestu. I ako se potrudimo u duhovnom načinu, skenirajući svoju dušu, svoje srce i svoj um, odbacivši sve što je loše, onda ćemo, draga braćo i sestre, na svakom liturgijskom susretu čuti nešto od Boga.
Otac Igor je zatim govorio o tome zbog čega čovek ponekad prisustvuje bogosluženju, a ipak ne čuje poruku koju mu Crkva upućuje. Kako je objasnio, prepreka može biti u samom čoveku, odnosno u njegovom srcu koje nije otvoreno za Boga. Zato je, kako je naglasio, duhovni trud tokom posta prilika da se čovek unutrašnje pripremi za susret sa Božijom rečju.
„To su tajne date svakome pojedinačno. To se zbiva nama sveštenicima, vama vjernicima, onima koji su u bolnicama – mogu i oni u svom stradanju, u svom srcu, da budu na liturgijskom putu iako nisu prisutni ovdje.“
U nastavku besede, otac Igor osvrnuo se na jevanđelsku priču o milostivom caru koji je jednom svom sluzi oprostio dug od 10.000 talanata. Tumačeći ovu priču, ukazao je na odnos između Božije milosti i čovekove spremnosti da tu istu milost pokaže prema drugima.
"Oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim." Prema njegovom tumačenju, car iz jevanđelske priče predstavlja Gospoda, dok talanti predstavljaju grehe. Ogromna suma koju čovek duguje caru trebalo bi da podseti svakoga na veličinu sopstvene grešnosti i na činjenicu da se Božije oproštenje ne može odvojiti od pokajanja.
- Svaka pomisao koja dolazi i koju primimo je grijeh, a znamo, ako se bavimo sobom, da smo mnogo slabi i da mnogo puštamo kroz taj prozor, koji je naš um. I kad bi sabrali, eto, 40 godina življenja jednog čoveka, mogli bi slobodno da kažemo da smo dužni 10.000 talanata Bogu. Taj čovek, car, koji predstavlja Boga, traži da mu ovaj čovek vrati taj dug. Sluga kleknu, pokaja se i zamoli Boga: Pričekaj me i vratiću ti sve. A Bog milostivi, sažali se na njega, jer Bog u nas gleda. On se sažaljuje jer je On isto i Bog i čovjek, i sažali se kad mi griješimo. A kad Ga mi molimo, onda nam On oprosti. Takav je naš Bog. I ako ostajemo u tom duhu, u ovome postu, u ovom cijelom životu, onda mi stvarno živimo Boga u sebi i onda ćemo i mi biti milostivi i imaćemo razumevanje prema svakom čoveku.
Međutim, u nastavku jevanđelske priče čovek kojem je oprošten ogroman dug ne pokazuje istu milost prema svom dužniku. Upravo u toj suprotnosti otac Igor prepoznao je važnu pouku o ljudskoj sklonosti da traži oproštaj za sebe, ali ga teško pruža drugome.
- Kad ne opraštamo, mi bacamo čoveka u tamnicu duše svoje, a to ne smije da bude jer nas je Bog stvorio po liku i podobijem Njegovom. Da budemo kao i On, a biti kao On je tada kada opraštamo. Moramo da se naučimo da opraštamo, ali mi to ne možemo svojom silom. Svojom silom možemo samo da ne opraštamo i da zamerimo. I da nije sile Božije, kao što kaže Sveti vladika Nikolaj, ovaj svijet bi bio tamnica do tamnice, podjele do podjela, užas do užasa. A kada se mi molimo Bogu, posjećujemo Crkvu, trudimo se, postimo, onda se bavimo sobom, a ne drugima. Jer nam nije dato da se bavimo drugima, osim ako nas čovek ne pita: Šta da radim, brate? Evo vidi u kojem sam paklu. Pomozi. E, onda imamo neko pravo da uđemo u njegov život. Dok nas nije pitao, ćutimo i molimo se Bogu.
Govoreći o čovekovoj borbi sa sopstvenim slabostima, otac Igor naglasio je da oslanjanje isključivo na sopstvene snage vodi u poraz. Umesto toga, čovek je pozvan da se uzda u Boga, da se kaje i da traži snagu za promenu.
Prema njegovim rečima mi na ovoj zemlji nosimo palu prirodu i nagon ka zlu i ne možemo da se borimo protiv tih energija, koje su u nama, uzdajući se u sebe, jer uzdajući se u sebe, propašćemo. Mi treba da se uzdamo u Onoga koji je na početku rekao: pokajte se, a na kraju na krstu: oprosti im Oče, ne znaju šta rade.
Posebno mesto u njegovoj besedi zauzela je porodica, kao prostor u kojem se najjasnije vidi koliko je čovek spreman da oprosti, ali i koliko lako može da povredi bližnjeg. Otac Igor upozorio je da odnosi među ljudima ne mogu biti zdravi ako nisu zasnovani na molitvi, strahu Božijem i svesti o Božijem prisustvu.
- Strašno je kad u porodici nema praštanja, a velika je ljubav kad praštamo. Mnogo vrijeđamo jedni druge, zato što ponekad u tim našim odnosima ne znamo da se ponašamo. Slušamo ovaj svijet, pa onda hajde lako ćemo. Uopšte to nije lako i nije dobro da imamo takve odnose koji nisu u strahu Božijem, koji nisu u molitvi, u prisusttvu Božijem. Ako bi uvijek shvatali da je Bog neprestano prisutan u našem životu, i anđeli Njegovi, i naši sveci, i slavljenik naše slave, onda bi pazili i onda ne bi nikoga vređali.
Besedu je završio pričom o čoveku koji je na samrtnoj postelji ocu Vojislavu Bilbiji rekao: Oče, svima sam oprostio. Ovaj primer poslužio je kao završna poruka o značaju praštanja, naročito prema najbližima.
- Takvi i mi treba da budemo, neprestano da molimo Boga da nam daje tu silu, da imamo taj lik Božiji da oprostimo. I onda ćemo biti u zajednici sa svim ovim svetiteljima divnim. I onda ćemo slaviti neprestano sa anđelima, Oca i Sina i Svetoga Duha.
Na kraju liturgije, protojerej-stavrofor Slobodan Zeković poželeo je vernicima da im služba Božija, zajednička molitva i pričešće budu na zdravlje i spasenje, kao i da dane Gospojinskog posta provedu u molitvi Presvetoj Bogorodici.
- Da ove dane provedemo u molitvi Majci Božijoj. Da nas Ona zastupa pred prestolom Sina svoga i Boga našega, i ako Bog da u radosti i zdravlju da dočekamo i praznik Njenog uspenja.
Protojerej-stavrofor Slobodan Zeković zahvalio je ocu Igoru na molitvama i poukama, poželevši da njega i njegovu porodicu, kuda god budu hodili, prati blagoslov Svetog Jovana Vladimira.
U besedi za 55. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za druge nije samo moralna dužnost, već ključ spasenja i istinske sreće. Ako praštamo malo, malo smo otvorili srce za milost, a ako praštamo od srca, široko smo otvorili vrata blagodati Božije, kaže sveštenik Dejan Krstić. U besedi za ponedeljak 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako briga za bližnje povezuje zemaljsko i nebesko u jedinstvenom hrišćanskom životu. Veliki pravoslavni svetitelj objašnjava zašto zlopamćenje uništava život.
SPC/Mitropolija crnogorsko-primorska,Wikipedia
"Dok nas nije pitao, ćutimo i molimo se Bogu"
Najvažnija rečenica pred sam kraj života
Duhovna riznica
07:30 | 22.01.2026
EVO KADA RAVNODUŠNOST UNIŠTAVA I TEBE I ONE OKO TEBE: Vladika Nikolaj upozorava zašto ignorisanje bližnjih ima strašnu cenu
Duhovna riznica
17:00 | 22.02.2026
VEČERAS SE RASKIDA LANAC ZLA! Otac Dejan objasnio šta bi trebalo uraditi uoči Vaskršnjeg posta
Duhovna riznica
08:00 | 16.03.2026
ZAŠTO APOSTOL PAVLE NIJE OTIŠAO ODMAH U NEBO: Vladika Nikolaj otkriva šta drži čoveka među ljudima, dok otvara vrata večnog života
Duhovna riznica
00:01 | 25.03.2026
OVO ČOVEKA OSLOBAĐA SVIH GREHOVA BRŽE NEGO BILO KAKAV PODVIG: Sveti Jovan Lestvičnik otkriva šta je Bogu milije čak i od molitve
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Porodični dom trebalo bi da bude mesto u kojem dete uči da ljubav nije samo reč, već i spremnost da se oprosti, pomogne, sasluša i podnese teret drugoga.
U besedi u Sabornom hramu Svetog Jovana Vladimira sveštenik Igor Vujisić govorio je o Gospojinskom postu, pokajanju i praštanju, pozivajući vernike da najpre sagledaju sopstvene slabosti.
Fondacija "Porodica" darovala je 20.000 evra za nastavak izgradnje hrama u Lapljem Selu kod Gračanice.
Tumačeći proročke reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da zabluda vođa slabi čitavu zajednicu i odvodi je sa puta istine, dok je povratak Bogu jedini put ka duhovnom ozdravljenju.
Probajte pire sa prelivom od pečuraka po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za ponedeljak i duhovno se nadahnite poukom Prepodobnog Jovana Aleksejeva Valamskog.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Dok se trpeze sklanjaju, a hramovi pune narodom koji jedni drugima traži oproštaj, ovo je trenutak kada se odlučuje da li će post biti puka forma ili početak istinske unutrašnje promene.
U svetu u kojem sve više ljudi poseže za okultnim rešenjima, reči jednog od najvoljenijih duhovnika Pravoslavne Crkve razbijaju iluzije: zlo može delovati samo ako mu čovek sam otvori vrata. Pokajanje, ispovest i čisto srce postaju neprobojni štit – duhovna zaštita koja ne zna za poraz.
Jedan od najbližih Hristovih učenika i brat Svetog Jovana Bogoslova, svoju veru posvedočio je životom, rečju i stradanjem.
Mnoštvo narodnih običaja i bogata trpeza bez mesa obeležavaju ovaj dan, ali njegov vrhunac dolazi uveče, kada u crkvi izgovaramo reči koje otvaraju put ka duhovnoj čistoti – „Oprosti mi!“
Na liturgiji u Hramu Svetog Save patrijarh srpski podsetio je na priču o nemilosrdnom sluzi i upozorio da ne možemo iskreno tražiti Božju milost ako je sami ne pokazujemo prema drugima.
Upokojila se u 74. godini, a iza nje ostaje gotovo dvadeset godina provedenih uz mošti Svetog Grigorija Kumaničkog i ljude koji su u ovu drevnu svetinju dolazili po molitvu i utehu.
Nakon teškog incidenta koji je ostavio porodicu u strahu i neizvesnosti, deci je uručena finansijska pomoć, a domaćinima ikona Gospoda Isusa Hrista kao znak utehe i podrške.
Prema predanju, za istoriju ovog manastira vezuju se Sveti Sava, kralj Dragutin i despot Đurađ Branković, a upravo je u vreme Brankovića Sveti Stefan postao njegov nebeski zaštitnik.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Posle novih tvrdnji o navodnom izdvajanju Boke Kotorske iz sastava Mitropolije crnogorsko-primorske, poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o celoj priči i upozorio na posledice širenja neproverenih informacija među pravoslavnim vernicima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Tanke jufke uvijaju se u krug i kuvaju preko krompira, a ovaj zasitni specijalitet može da se pripremi i za post na ulju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
