Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Škola ne prenosi samo znanje, već ima i vaspitnu ulogu. Upravo pitanje kako tu ulogu dodatno osnažiti bilo je među temama razgovora mitropolita bačkog Irineja i ministra prosvete u Vladi Srbije u tehničkom mandatu prof. dr Dejana Vuka Stankovića, održanog u Vladičanskom dvoru u Novom Sadu.
Ministar Stanković zahvalio je mitropolitu na dobrodošlici i istakao da je jedan od prioriteta Ministarstva prosvete reafirmacija vaspitne uloge škole, kao i unapređivanje kvaliteta obrazovanja na svim nivoima. Govoreći o okolnostima u kojima se obrazovni sistem nalazi, naglasio je značaj zajedništva, međusobnog poštovanja i nade u bolju budućnost.
U razgovoru se, između ostalog, otvorilo i pitanje verske nastave u školama, ali i osnivanja Srpskog pravoslavnog univerziteta "Sveti Sava". Time su se pred mitropolitom i ministrom našle teme koje se neposredno tiču odnosa obrazovanja, vaspitanja, duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Naglašavanje vaspitne uloge škole posebno dobija na značaju kada se obrazovanje posmatra šire od samog usvajanja nastavnog gradiva. U tom okviru, pitanje vrednosti koje učenici stiču tokom školovanja povezano je sa odgovornošću prema drugima, odnosom prema zajednici, kulturi i sopstvenom nasleđu.
Ministar Stanković istakao je da znanje i mudrost predstavljaju neprolazne vrednosti, kao i da škola i obrazovanje imaju značaj za duhovni, kulturni i društveni napredak. Prema njegovim rečima, obrazovni sistem treba da čuva jezik, kulturu, istoriju i identitet, uz kontinuiranu saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
O povezanosti obrazovanja, vaspitanja i duhovnih vrednosti ministar je govorio i početkom ove godine, na Svetosavskoj akademiji. Tada je Svetog Savu nazvao utemeljivačem srpske prosvete i istakao povezanost vere, znanja i odgovornosti u njegovom delu.
Verska nastava bila je jedna od konkretnih tema razgovora u Novom Sadu. U Eparhiji bačkoj veronauka ima razvijenu organizacionu strukturu kroz Katehetski odbor, na čijem je čelu mitropolit bački dr Irinej, dok nastavu na teritoriji Eparhije izvodi 170 veroučitelja i kateheta.
Mitropolit Irinej je i ranije imao značajnu ulogu u pitanjima koja se odnose na odnos Crkve i obrazovanja. Učestvovao je u aktivnostima koje su prethodile vraćanju veronauke u osnovne i srednje škole u Srbiji 2001. godine, kao i da je predsednik Komisije Vlade za veronauku u školama.
Zbog toga pitanje veronauke za mitropolita bačkog nije samo tema jednog sastanka, već oblast sa kojom je neposredno povezan tokom više decenija.
Posebno mesto u razgovoru zauzelo je osnivanje Srpskog pravoslavnog univerziteta „Sveti Sava“. To pitanje više nije samo ideja, budući da su Vlada Srbije i Srpska pravoslavna crkva u maju 2026. godine potpisale Memorandum o razumevanju o saradnji na osnivanju ovog univerziteta. Memorandum su potpisali tadašnji predsednik Vlade Srbije Đuro Macut i patrijarh srpski Porfirije, dok je ceremoniji prisustvovao i ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.
Ime Svetog Save u ovom kontekstu nosi posebno značenje. U srpskoj pravoslavnoj tradiciji Sveti Sava istovremeno je vezan za crkveni život, prosvetu, pismenost i obrazovanje, pa se njegova ličnost nalazi na mestu gde se ukrštaju duhovna i obrazovna istorija srpskog naroda.
Mitropolit bački dr Irinej je tokom otvorenog razgovora izrazio punu podršku aktivnostima Ministarstva prosvete koje su, kako je navedeno, usmerene ka zaštiti najboljih interesa učenika, nastavnika i obrazovanja kao važne društvene delatnosti.
Susret u Vladičanskom dvoru tako je obuhvatio nekoliko nivoa iste teme: kakva treba da bude škola, kakvu ulogu u obrazovanju ima vaspitanje, kakvo mesto ima verska nastava i na koji način bi budući Srpski pravoslavni univerzitet "Sveti Sava" mogao da doprinese visokom obrazovanju.
U osnovi svih tih pitanja nalazi se ideja da obrazovanje nije samo prenošenje činjenica. Za pravoslavnu tradiciju znanje bez odgovornosti nije dovoljno, kao što ni vaspitanje bez traganja za istinom ne može da ispuni svoju punu svrhu. Upravo zato je razgovor mitropolita bačkog Irineja i ministra prosvete otvorio teme koje prevazilaze jedan susret i zadiru u pitanje kakve vrednosti treba da prate obrazovanje budućih generacija.
BONUS VIDEO
Školska godina u Bogosloviji Svetog Save počela je molitvom, a poglavar SPC podsetio je učenike da njihov put nije samo sticanje znanja, već i priprema za služenje Svetoj liturgiji, Crkvi i narodu Božjem.
Sakralni objekat koji je u 19. veku bio jedno od važnih mesta opismenjavanja vozućkog kraja ponovo će dobiti svoju ulogu u okviru svetinje, zahvaljujući zajedništvu Crkve i vernog naroda.
Nakon blagosiljanja slavskih darova, protosinđel Hariton čestitao je mitropolitu imendan i poželeo mu da još mnogo godina u zdravlju i miru služi Gospodu i Crkvi.
Đaci osnovnih i srednjih škola sa svojim veroučiteljima okupiće se u zavetnom hramu na molitvi za mudrost, istrajnost i napredak u učenju.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Predlog izmena omogućava verskim zajednicama da osnivaju ustanove od vrtića do visokog obrazovanja, a posebnu pažnju privlači projekat Srpskog pravoslavnog univerziteta Sveti Sava.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Crkveno predanje pamti ga po strogom postu, brizi za narod i čudima koja se, prema žitiju, vezuju za Gortinu, Rim i Tivaidu.
Ono što se pre braka zanemaruje kasnije može postati ozbiljan problem u zajedničkom životu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
