Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Mnogi ljudi izgovore jutarnje ili večernje molitve, a već posle nekoliko rečenica shvate da im je pažnja odlutala. Usta čitaju, dok misli odlaze prema obavezama, razgovorima i brigama koje čekaju. Sveti Teofan Zatvornik upravo na taj problem skreće pažnju i daje šest konkretnih saveta kako da molitva ne postane puko čitanje naučenih reči.
Sveti Teofan savetuje da se molitvene reči ne izgovaraju brzo samo zato da bi se pravilo završilo. Potrebno je zastati kod svake misli, razumeti je i probuditi u sebi osećanje koje te reči izražavaju. Zato se njegovih šest saveta zasnivaju na jednom jednostavnom zahtevu: u molitvi treba biti prisutan.
- Prvo: nikada ne čitajte brzopleto, već pevajte, produženo. U stara vremena, kada su sve molitve preuzimane iz psalama, nisu se čitale, već su se pevale.
Drugo: udubite se u svaku reč i ne samo svesno razumite misao, već i probudite odgovarajući osećaj.
Treće: da biste obuzdali potrebu za brzopletim čitanjem, uzmite za pravilo da stojite u molitvi određeno vreme, recimo, četvrt sata, pola sata... koliko god obično stojite. I ne brinite koliko molitava čitate, ali kada dođe vreme, ako više ne želite da stojite, onda prestanite da čitate.
Četvrto: Kada se jednom ovako postavite, ne gledajte na sat, već stojte tamo neodređeno vreme: tada vaše misli neće trčati unapred...
Peto: Da biste razvili svoja molitvena osećanja, u slobodno vreme ponovo pročitajte i razmislite o svim molitvama u svom pravilu i duboko ih doživite, tako da kada počnete da čitate pravilo, unapred znate kakvo osećanje treba da se probudi u vašem srcu.
Šesto: Nikada ne čitajte propisane molitve jednu za drugom, već ih uvek prekidajte svojom molitvom i poklonima. Čim vam nešto dođe na srce, odmah prestanite da čitate i poklonite se... Ovo poslednje pravilo je najneophodnije i najvažnije za negovanje molitvenog duha... Ako je neko osećanje veoma jako, ostanite pri njemu i poklonite se, ali ostavite čitanje... do kraja određenog vremena.
Molite se ne samo ujutru i uveče, već, ako je moguće, u bilo koje doba dana i poklonite se nekoliko puta.
Kada vas zauzet raspored sprečava da u potpunosti završite svoje molitveno pravilo, skratite ga i nikada nema potrebe za žurbom. Bog je svuda. Kada ustanete, zahvalite Mu se i, svojim rečima, zamolite Njegov blagoslov za svoj trud, nekoliko poklona i to je dovoljno! Nikada se ne obraćajte Bogu usputno, već uvek sa velikim strahopoštovanjem. Njemu nisu potrebni naši pokloni ili duge molitve... Kratak, ali snažan vapaj iz srca, to je ono što do Njega dopire! A to se uvek može učiniti - uči nas Sveti Teofan Zatvornik.
OVE TRI ZAMKE NAS SVAKODNEVNO VUKU U NEMIR: Sveti Antonije Veliki otkriva šta čoveka najlakše zarobi
Sveti Teofan posebno upozorava na jednu naviku: da molitvu pretvorimo u obavezu koju treba što pre završiti. Ako zbog obaveza nema vremena za celo molitveno pravilo, savetuje da se ono skrati, a ne da se molitve izgovaraju u žurbi. Njegova pouka zato ostaje vrlo praktična: manje žurbe, više pažnje. Jedna molitva izgovorena sabrano može biti vrednija od mnogih rečenica koje su samo preletele preko usana.
BONUS VIDEO
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Pravoslavno učenje podseća da čovek ne bi trebalo da vrednuje život samo kroz ono što poseduje i postiže, već i kroz odnos prema bližnjima, sopstvenim postupcima i Bogu.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Pravoslavno učenje podseća da čovek ne bi trebalo da vrednuje život samo kroz ono što poseduje i postiže, već i kroz odnos prema bližnjima, sopstvenim postupcima i Bogu.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kada se kolač podeli, gost deo iz leve ruke spušta na sto, pored sveće i žita, dok četvrtinu koju drži u desnoj ruci podiže i predaje domaćici.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
Pravoslavno učenje podseća da čovek ne bi trebalo da vrednuje život samo kroz ono što poseduje i postiže, već i kroz odnos prema bližnjima, sopstvenim postupcima i Bogu.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Pravoslavno učenje podseća da čovek ne bi trebalo da vrednuje život samo kroz ono što poseduje i postiže, već i kroz odnos prema bližnjima, sopstvenim postupcima i Bogu.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News