Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Mnogi ljudi izgovore jutarnje ili večernje molitve, a već posle nekoliko rečenica shvate da im je pažnja odlutala. Usta čitaju, dok misli odlaze prema obavezama, razgovorima i brigama koje čekaju. Sveti Teofan Zatvornik upravo na taj problem skreće pažnju i daje šest konkretnih saveta kako da molitva ne postane puko čitanje naučenih reči.
Sveti Teofan savetuje da se molitvene reči ne izgovaraju brzo samo zato da bi se pravilo završilo. Potrebno je zastati kod svake misli, razumeti je i probuditi u sebi osećanje koje te reči izražavaju. Zato se njegovih šest saveta zasnivaju na jednom jednostavnom zahtevu: u molitvi treba biti prisutan.
- Prvo: nikada ne čitajte brzopleto, već pevajte, produženo. U stara vremena, kada su sve molitve preuzimane iz psalama, nisu se čitale, već su se pevale.
Drugo: udubite se u svaku reč i ne samo svesno razumite misao, već i probudite odgovarajući osećaj.
Treće: da biste obuzdali potrebu za brzopletim čitanjem, uzmite za pravilo da stojite u molitvi određeno vreme, recimo, četvrt sata, pola sata... koliko god obično stojite. I ne brinite koliko molitava čitate, ali kada dođe vreme, ako više ne želite da stojite, onda prestanite da čitate.
Četvrto: Kada se jednom ovako postavite, ne gledajte na sat, već stojte tamo neodređeno vreme: tada vaše misli neće trčati unapred...
Peto: Da biste razvili svoja molitvena osećanja, u slobodno vreme ponovo pročitajte i razmislite o svim molitvama u svom pravilu i duboko ih doživite, tako da kada počnete da čitate pravilo, unapred znate kakvo osećanje treba da se probudi u vašem srcu.
Šesto: Nikada ne čitajte propisane molitve jednu za drugom, već ih uvek prekidajte svojom molitvom i poklonima. Čim vam nešto dođe na srce, odmah prestanite da čitate i poklonite se... Ovo poslednje pravilo je najneophodnije i najvažnije za negovanje molitvenog duha... Ako je neko osećanje veoma jako, ostanite pri njemu i poklonite se, ali ostavite čitanje... do kraja određenog vremena.
Molite se ne samo ujutru i uveče, već, ako je moguće, u bilo koje doba dana i poklonite se nekoliko puta.
Kada vas zauzet raspored sprečava da u potpunosti završite svoje molitveno pravilo, skratite ga i nikada nema potrebe za žurbom. Bog je svuda. Kada ustanete, zahvalite Mu se i, svojim rečima, zamolite Njegov blagoslov za svoj trud, nekoliko poklona i to je dovoljno! Nikada se ne obraćajte Bogu usputno, već uvek sa velikim strahopoštovanjem. Njemu nisu potrebni naši pokloni ili duge molitve... Kratak, ali snažan vapaj iz srca, to je ono što do Njega dopire! A to se uvek može učiniti - uči nas Sveti Teofan Zatvornik.
OVE TRI ZAMKE NAS SVAKODNEVNO VUKU U NEMIR: Sveti Antonije Veliki otkriva šta čoveka najlakše zarobi
Sveti Teofan posebno upozorava na jednu naviku: da molitvu pretvorimo u obavezu koju treba što pre završiti. Ako zbog obaveza nema vremena za celo molitveno pravilo, savetuje da se ono skrati, a ne da se molitve izgovaraju u žurbi. Njegova pouka zato ostaje vrlo praktična: manje žurbe, više pažnje. Jedna molitva izgovorena sabrano može biti vrednija od mnogih rečenica koje su samo preletele preko usana.
BONUS VIDEO
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
U Hramu Svete Trojice u Bransviku, nedaleko od Melburna, srpski pravoslavni vernici dočekali su poglavara Srpske pravoslavne crkve.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Ova neobična pouka poznatog svetitelja govori o pripremi duše za razgovor sa Bogom i objašnjava zašto nije lako odmah pronaći mir i pažnju čim stanemo pred ikonu.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
