Ako praštamo malo, malo smo otvorili srce za milost, a ako praštamo od srca, široko smo otvorili vrata blagodati Božije, kaže sveštenik Dejan Krstić.
Sutra počinje Vaskršnji post, najduži i najstroži post u godini, koji će trajati do 12. aprila, kada ćemo proslaviti Vaskrs.
Tim povodom vernicima se obratio otac Dejan Krstić, a njegov tekst objavljen na Fejsbuku prenosimo u celosti:
- Danas stojimo na svetom pragu Velikog posta. Nedelja siropusna, koju nazivamo i Nedeljom praštanja, poslednji je dan pred početak velikog i spasonosnog podviga Časnog posta. Sveta Crkva nas danas ne poziva najpre na uzdržanje od hrane, nego na uzdržanje od zlobe; ne na promenu jelovnika, nego na promenu srca.
- Gospod nas u Svetom Jevanđelju uči: "Ako oprostite ljudima sagrešenja njihova, oprostiće i vama Otac vaš nebeski." Ovim rečima Hristos postavlja temelj posta. Jer kakva je korist ako se uzdržavamo od mrsne hrane, a ne uzdržavamo se od osude, ogovaranja i mržnje? Post bez praštanja postaje samo dijeta; podvig bez ljubavi postaje gordost.
- I nije slučajno, braćo i sestre, što svaki put kada čitamo molitvu Gospodnju, "Oče naš" mi sami stavljamo uslov pred Boga. Mi govorimo: "I oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim." Ne kažemo samo: "Oprosti nam", nego: "Oprosti nam kao što i mi opraštamo." To znači da meru Božijeg oproštaja prema nama vezujemo za meru našeg oproštaja prema bližnjima.
- Ako praštamo malo, malo smo otvorili srce za milost. Ako praštamo od srca, široko smo otvorili vrata blagodati Božije. Stoga, svaki put kada izgovaramo "Oče naš", mi dajemo obećanje Bogu da ćemo biti narod praštanja, narod ljubavi i pomirenja.
- Zato nije slučajno što upravo uoči Velikog posta Crkva pred nas iznosi zapovest o praštanju. Post je put povratka u naručje Oca, put povratka u raj. Danas se sećamo i izgnanja Adamovog iz raja, ne da bismo očajavali, nego da bismo poželeli povratak. A povratak počinje smirenjem i praštanjem.
Pexels
Opraštanje, Ilustracija
- Praštanje nije znak slabosti, nego duhovne snage. Lako je pamtiti uvredu; teško je od srca reći: "Opraštam." Ali upravo tu počinje pobeda nad sobom. Kada oprostimo bratu, mi raskidamo lanac zla. Kada tražimo oproštaj, mi rušimo zidove koji nas dele.
- Možda će neko reći: "Ne mogu da oprostim, previše je bolno." Ali, setimo se da i mi svakodnevno molimo Boga da nam oprosti. Svaku Liturgiju služimo kao zajednica onih kojima je potrebna milost. Ako želimo da se pričešćujemo Telom i Krvlju Hristovom, ne možemo u srcu nositi nepomirenje. Sveta Čaša traži čisto srce, srce koje ljubi i koje prašta.
- Zato večeras, kada budemo jedni drugima govorili: "Oprosti mi", nemojmo to činiti samo kao običaj. Učinimo to kao istinski duhovni početak. Neka svako od nas u tišini srca prizove one kojima je nešto zamerio, i neka pred Bogom kaže: "Gospode, daj mi snage da oprostim.“
- Neka nam predstojeći dani posta budu vreme molitve, pokajanja i milosrđa. Neka naš post bude praćen dobrim delima, tihom molitvom i iskrenim praštanjem. Tada će Vaskrs za nas biti istinska radost, jer ćemo ga dočekati pomireni sa Bogom i sa ljudima.
- I na kraju, braćo i sestre, sledujući zapovesti Gospodnjoj i duhu ovoga svetog dana, i ja sa svoje strane molim oproštaj od svih i svakoga, za sve čime sam svesno ili nesvesno ožalostio, uvredio ili povredio vašu ljubav. Oprostite mi, da bismo u miru, ljubavi i praštanju zajedno ušli u sveti podvig posta i udostojili se radosti Vaskrsenja.
Sveti Teofan nas u svojoj misli za 20. utorak po Pedesetnici podseća na duboku mudrost koja se krije u rečima "Ne sudite, opraštajte, dajte“. Često se čini da gubimo kada ne sudimo, ne zadržavamo uvrede i ne čuvamo za sebe, ali istina je drugačija. Ove vrednosti donose neprocenjive dobitke. Sveti Teofan ukazuje da se, ukoliko ne sudimo drugima, ni nama neće suditi. Oproštajem oslobađamo sebe, a onaj ko daje, uvek će primiti više. Iako se ovaj dobitak možda ne vidi odmah, on dolazi u trenutku kada nam je najpotrebniji – kada osećamo potrebu za razumevanjem, ljubavlju i podrškom.
Mnoštvo narodnih običaja i bogata trpeza bez mesa obeležavaju ovaj dan, ali njegov vrhunac dolazi uveče, kada u crkvi izgovaramo reči koje otvaraju put ka duhovnoj čistoti – „Oprosti mi!“
Dok se trpeze sklanjaju, a hramovi pune narodom koji jedni drugima traži oproštaj, ovo je trenutak kada se odlučuje da li će post biti puka forma ili početak istinske unutrašnje promene.
Veliki četvrtak obeležila su četiri velika događaja: sveto pranje nogu učenicima, tajna večera, čudesna Isusova molitva i na kraju njegovo izdajstvo i hapšenje.
Dok traje žustra javna rasprava o osnivanju Univerziteta "Sveti Sava", vladika bački podseća na istorijske korene evropskog obrazovanja i postavlja pitanje dvostrukih aršina.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Većina vernog naroda misli da zna kako se ponašati, ali tokom velikih praznika, poput Vaskrsa, iznenadi ih koliko detalja propuštaju - od ulaska u hram do pričešća i blagoslova.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Većina vernog naroda misli da zna kako se ponašati, ali tokom velikih praznika, poput Vaskrsa, iznenadi ih koliko detalja propuštaju - od ulaska u hram do pričešća i blagoslova.
