Ako praštamo malo, malo smo otvorili srce za milost, a ako praštamo od srca, široko smo otvorili vrata blagodati Božije, kaže sveštenik Dejan Krstić.
Sutra počinje Vaskršnji post, najduži i najstroži post u godini, koji će trajati do 12. aprila, kada ćemo proslaviti Vaskrs.
Tim povodom vernicima se obratio otac Dejan Krstić, a njegov tekst objavljen na Fejsbuku prenosimo u celosti:
- Danas stojimo na svetom pragu Velikog posta. Nedelja siropusna, koju nazivamo i Nedeljom praštanja, poslednji je dan pred početak velikog i spasonosnog podviga Časnog posta. Sveta Crkva nas danas ne poziva najpre na uzdržanje od hrane, nego na uzdržanje od zlobe; ne na promenu jelovnika, nego na promenu srca.
- Gospod nas u Svetom Jevanđelju uči: "Ako oprostite ljudima sagrešenja njihova, oprostiće i vama Otac vaš nebeski." Ovim rečima Hristos postavlja temelj posta. Jer kakva je korist ako se uzdržavamo od mrsne hrane, a ne uzdržavamo se od osude, ogovaranja i mržnje? Post bez praštanja postaje samo dijeta; podvig bez ljubavi postaje gordost.
- I nije slučajno, braćo i sestre, što svaki put kada čitamo molitvu Gospodnju, "Oče naš" mi sami stavljamo uslov pred Boga. Mi govorimo: "I oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim." Ne kažemo samo: "Oprosti nam", nego: "Oprosti nam kao što i mi opraštamo." To znači da meru Božijeg oproštaja prema nama vezujemo za meru našeg oproštaja prema bližnjima.
- Ako praštamo malo, malo smo otvorili srce za milost. Ako praštamo od srca, široko smo otvorili vrata blagodati Božije. Stoga, svaki put kada izgovaramo "Oče naš", mi dajemo obećanje Bogu da ćemo biti narod praštanja, narod ljubavi i pomirenja.
- Zato nije slučajno što upravo uoči Velikog posta Crkva pred nas iznosi zapovest o praštanju. Post je put povratka u naručje Oca, put povratka u raj. Danas se sećamo i izgnanja Adamovog iz raja, ne da bismo očajavali, nego da bismo poželeli povratak. A povratak počinje smirenjem i praštanjem.
Pexels
Opraštanje, Ilustracija
- Praštanje nije znak slabosti, nego duhovne snage. Lako je pamtiti uvredu; teško je od srca reći: "Opraštam." Ali upravo tu počinje pobeda nad sobom. Kada oprostimo bratu, mi raskidamo lanac zla. Kada tražimo oproštaj, mi rušimo zidove koji nas dele.
- Možda će neko reći: "Ne mogu da oprostim, previše je bolno." Ali, setimo se da i mi svakodnevno molimo Boga da nam oprosti. Svaku Liturgiju služimo kao zajednica onih kojima je potrebna milost. Ako želimo da se pričešćujemo Telom i Krvlju Hristovom, ne možemo u srcu nositi nepomirenje. Sveta Čaša traži čisto srce, srce koje ljubi i koje prašta.
- Zato večeras, kada budemo jedni drugima govorili: "Oprosti mi", nemojmo to činiti samo kao običaj. Učinimo to kao istinski duhovni početak. Neka svako od nas u tišini srca prizove one kojima je nešto zamerio, i neka pred Bogom kaže: "Gospode, daj mi snage da oprostim.“
- Neka nam predstojeći dani posta budu vreme molitve, pokajanja i milosrđa. Neka naš post bude praćen dobrim delima, tihom molitvom i iskrenim praštanjem. Tada će Vaskrs za nas biti istinska radost, jer ćemo ga dočekati pomireni sa Bogom i sa ljudima.
- I na kraju, braćo i sestre, sledujući zapovesti Gospodnjoj i duhu ovoga svetog dana, i ja sa svoje strane molim oproštaj od svih i svakoga, za sve čime sam svesno ili nesvesno ožalostio, uvredio ili povredio vašu ljubav. Oprostite mi, da bismo u miru, ljubavi i praštanju zajedno ušli u sveti podvig posta i udostojili se radosti Vaskrsenja.
Sveti Teofan nas u svojoj misli za 20. utorak po Pedesetnici podseća na duboku mudrost koja se krije u rečima "Ne sudite, opraštajte, dajte“. Često se čini da gubimo kada ne sudimo, ne zadržavamo uvrede i ne čuvamo za sebe, ali istina je drugačija. Ove vrednosti donose neprocenjive dobitke. Sveti Teofan ukazuje da se, ukoliko ne sudimo drugima, ni nama neće suditi. Oproštajem oslobađamo sebe, a onaj ko daje, uvek će primiti više. Iako se ovaj dobitak možda ne vidi odmah, on dolazi u trenutku kada nam je najpotrebniji – kada osećamo potrebu za razumevanjem, ljubavlju i podrškom.
Mnoštvo narodnih običaja i bogata trpeza bez mesa obeležavaju ovaj dan, ali njegov vrhunac dolazi uveče, kada u crkvi izgovaramo reči koje otvaraju put ka duhovnoj čistoti – „Oprosti mi!“
Dok se trpeze sklanjaju, a hramovi pune narodom koji jedni drugima traži oproštaj, ovo je trenutak kada se odlučuje da li će post biti puka forma ili početak istinske unutrašnje promene.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Ćirila i Metodija po starom i Svetog Simeona Divnogorca po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Duhove i spomendan Presvete Bogorodice Pomoćnice, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.
Crkveno-državna delegacija u audijenciji kod poglavara Katoličke crkve: razgovori o nasleđu svetih Ćirila i Metodija, Majci Terezi i jačanju odnosa sa Svetom stolicom.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Pouka svetogorskog monaha razbija uverenje da su sveta mesta ključ duhovne promene i jasno pokazuje zašto se i pad i uzdizanje dešavaju tamo gde već jesmo — u svakodnevnim odlukama i načinu života.
Crkveno-državna delegacija u audijenciji kod poglavara Katoličke crkve: razgovori o nasleđu svetih Ćirila i Metodija, Majci Terezi i jačanju odnosa sa Svetom stolicom.
Prvi put je kročio u selo svojih predaka i služio u hramu u kojem je njegov deda pre stradanja propovedao veru Hristovu, a emotivno svedočenje sveštenika iz Milvokija ganulo je vernike u Drvaru i Trubaru.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Posle 134 dana snimanja u Italiji i objave prvih fotografija, reditelj pomera premijere nastavka „Stradanje Hristovo“ i otkriva projekat koji naziva životnim delom, nastalim između molitve na Svetoj Gori i velikog filmskog seta u Evropi.
Dušan Ubović otkrio je šta je ekipa RTS-a snimila na Svetoj gori, kako je iguman Jefrem govorio o Srbiji i Kosovu, ali i zbog čega je susret sa kivotom Presvete Bogorodice doživeo kao nešto što prevazilazi svako ljudsko objašnjenje.
Bez skupih namirnica i komplikovanih koraka, ovaj recept iz domaće kuhinje daje sočan rezultat koji se pamti i koji se, gotovo bez izuzetka, pojede do poslednje kocke već prvog dana.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
