ZAPAD JE POD MASKAMA NA NOĆ VEŠTICA, A PRAVOSLAVNI SVET NA OVAJ PRAZNIK: Poslednje slavlje pre Velikog posta, večeras tražimo oproštaj

Današnja nedelja, u narodu poznata kao Bele poklade, a u crkvenom kalendaru označena kao Siropusna nedelja, u srpskoj narodnoj tradiciji zauzima posebno mesto. To je poslednji dan uoči početka Velikog posta, dan ispunjen običajima, radošću, ali i dubokom duhovnom porukom. Iako mnogi poklade povezuju sa katoličkim tradicijama, ovaj običaj je duboko ukorenjen i u pravoslavlju, pružajući vernicima priliku da se pripreme za post i približe Bogu kroz zajedništvo, oproštaj i trpezu ljubavi.

Koreni i značaj Belih poklada

Bele poklade predstavljaju poslednji dan Siropusne nedelje, u kojoj se iz ishrane isključuje meso, ali su dozvoljeni mlečni proizvodi, jaja i riba. Upravo zbog „belog mrsa“ – narodnog naziva za mlečne proizvode, ovaj praznik nosi svoje ime. Srpska pravoslavna crkva kroz svoj bogoslužbeni ciklus u toku godine ima četiri velika posta, a svaki od njih prethode poklade.

Iako su poklade prvobitno bile povezane s paganskim običajima proslave proleća i kulta Sunca, hrišćanska crkva im je dala novo, duhovno značenje. Na ovu nedelju vernici se u hramovima podsećaju Hristovih reči, učeći o milosrđu, pokajanju i oproštaju kao temeljima hrišćanskog života.

Freepik

 

Običaji koji ispunjavaju domove radošću

Poklade su uvek bile prilika za okupljanje porodice oko zajedničke trpeze, koja treba da bude bogata jelima pripremljenim bez mesa, ali u duhu zajedništva i gostoprimstva. U mnogim krajevima Srbije postojao je običaj da se na ovaj dan u dom pozovu siromašni susedi i prijatelji, kako bi svi zajedno „omrsili“ i veselo dočekali početak posta.

U nekim krajevima posebnu ulogu u prazničnom slavlju imaju najmlađi članovi porodice. Ovo je dan kada se dozvoljavaju šale, igre, smeh i bezbrižnost, čime se stvara topla i radosna atmosfera u domu. U nekim krajevima Srbije i danas se zadržao običaj maskiranja – mladići i devojke oblače raznobojne kostime i pod maskama odlaze od kuće do kuće, zbijajući pošalice na radost ukućana. Zauzvrat, domaćini ih daruju hranom, pićem ili nekom drugom sitnicom. 

Duhovna poruka i priprema za post

Iako je ovaj dan ispunjen radošću, on nosi i duboku duhovnu poruku. Po narodnom verovanju koje ima korene u sujeverju, u nedelju Belih poklada se ne ugovaraju brakovi, ne zasnivaju se kumstva i pobratimstva, niti se pozajmljuje novac, jer se veruje da takve veze neće dugo trajati. Takođe, u mnogim selima pokladno veče se završava paljenjem velike vatre, oko koje se okupljaju meštani, pevajući, igrajući i kroz veselje terajući strah od nepoznatog, simbolično ulazeći u novi početak.

Foto: SPC

 

Kruna ovog praznika je bogosluženje u hramu, poznato kao Praštalno veče. Ovo je trenutak kada vernici međusobno traže i daruju oproštaj, kako bi sa čistim srcem i dušom ušli u Veliki post. Svako izgovara reči: „Oprosti mi!“ – na što se odgovara: „Bog ti oprosti!“ Tako se, u duhu ljubavi i smirenja, započinje četrdesetodnevno putovanje ka Vaskrsu, najvećem prazniku hrišćanstva.

Bez obzira na to da li ih negujete ili ih smatrate drevnim predanjem, Bele poklade nose snažnu poruku – da je zajedništvo, radost i oproštaj najbolji način da se pripremimo za duhovni uzlet koji nam donosi Veliki post.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara