Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Miris testa koje se diže i maka koji se kuva u mleku oduvek je bio više od obične pripreme kolača. Bio je to znak da se bliži praznik, da će se oko stola okupiti porodica i da će se, uz molitvu i zahvalnost Bogu, podeliti ono što je najlepše iz ruku domaćice. Sremska štrudla sa makom nije samo kolač — ona je deo sećanja na detinjstvo, na tople kuhinje naših baka i majki, na vreme kada se nije žurilo i kada se u svakoj kori osećala ljubav i strpljenje.
Priprema štrudle uvek je imala svoj mali obred: čekanje da testo naraste, kuvanje maka uz tiho mešanje, valjanje i motanje kora koje su krile mirisan fil. Sve to imalo je smisla jer je čin zajedništva i gostoljublja, baš onako kako i vera uči — da se radost deli. Zato i danas, kada zamesimo štrudlu po starinskom receptu, prizivamo ne samo ukus detinjstva, već i duh sabranosti i blagoslova u domu.
Za testo:
500 g mekog brašna (tip 400)
1 celo jaje + 2 žumanceta
60–80 g šećera (po ukusu)
200 g putera ili masti (rastopiti i prohladiti) — puter za bogatiji, mast za starinski ukus
150–200 ml toplog mleka (po potrebi još malo)
20 g svežeg kvasca (ili 7–8 g suvog)
prstohvat soli
Za fil od maka:
400–500 g mlevenog maka (kvalitetan, proveren)
Za premaz i posipanje:
1 jaje ili žumance
Testo:
U malo toplog mleka rastvorite kvasac sa šećerom i brašnom i ostavite da nadođe. U vanglu prosejte brašno, dodajte so i šećer, zatim jaje i žumanca, rastopljeni puter ili mast i pripremljeni kvasac. Po potrebi dolivajte mleko i zamesite mekano testo. Pokrijte i ostavite da naraste 30–60 minuta.
Fil od maka:
Mleko zagrejte do vrenja, dodajte mak, šećer i vanilu i kratko kuvajte. Sklonite s vatre, umešajte puter i rendanu koricu limuna. Kad se prohladi, dodajte prezle da fil bude gust i sočan.
Formiranje štrudli:
Nadošlo testo podelite na 2–3 dela i razvucite kore. Premažite ih puterom, rasporedite fil i pažljivo uvijte u rolate. Stavite u pleh i ostavite da odstoje pre pečenja.
Pečenje:
Premažite jajetom i pecite na 180 °C oko 30–40 minuta, dok lepo ne porumene. Kada se prohlade, pospite šećerom u prahu ili tanko premažite glazurom, pa isecite na parčiće.
Prhka kora, bademov fil i miris limuna pretvaraju „Ljubavna pisma“ u slatku poruku srca, kakva se nekada poklanjala najmilijima uz molitvu i pesmu. Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju. Otkrijte recept iz kuvara Katarine Popović Midžine štampanog 1877, koji vekovima krasi srpske trpeze - hrskave maviše čuvaju duh doma, praznika i zajedništva, prenoseći radost s generacije na generaciju. Miris pečenih kolača, bogat karamel krem i tradicija preneta s kolena na koleno donose porodičnu toplinu i radost zajedništva, baš onako kako nas u pravoslavlju uči blagodat gostoprimstva i zajedništva. Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti. U danima posta, kad je duša gladna utehe, a novčanik tanak, ovaj starinski kolač iz šerpe vraća toplinu doma i pokazuje da i jednostavno može biti preukusno.
šećer u prahu ili tanka glazura od šećera i malo mleka
Shutterstock/nada54
Priprema:
Mrsni recepti
10:13 | 12.08.2025
SLATKA TAJNA IZ STARIH SRPSKIH KUHINJA: Kolač iz bakinog kuvara krije priču o ljubavi – evo kako da napravite "ljubavna pisma"
Mrsni recepti
12:07 | 03.09.2025
BAKINE LEDENE KIFLICE RASHLADE TELO, A OGREJU DUŠU: Starinski recept za omiljenu poslasticu koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
11:32 | 07.09.2025
MAVIŠ - STARINSKI KOLAČ KOJI OSVETLJAVA PRAZNIČNI STO: Slatka tradicija puna topline i radosti za svaki dom
Mrsni recepti
11:50 | 09.09.2025
STARINSKA TORTA OD ORAHA I KARAMELA KOJU MORATE PROBATI: Slatka tajna naših baka vraća toplinu i radost u dom
Mrsni recepti
11:43 | 15.09.2025
SALČIĆI - STARINSKI KOLAČI BEZ KOGA SE KRSNA SLAVA NIJE MOGLA ZAMISLITI: Probajte ovaj originalni recept - ne može da ne uspe
Posni recepti
09:46 | 19.09.2025
ČUDO OD UKUSA BEZ MLEKA I JAJA: Posni “kolač iz šerpe” koji su bake spremale kad ništa drugo nije bilo u kući
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Svetog Timoteja su mučki napali i ubili maskirani neznabošci.
Restauracija u rimskoj bazilici Svetog Lorenca dovela je do zvanične istrage, otvorivši pitanje da li sveti prostori smeju da nose obrise savremene politike.
Nakon godina nejasnih sudskih upisa i institucionalnih borbi, federalni sud priznao je istorijsko vlasništvo nad Sabornom crkvom Presvete Bogorodice, što se tumači kao važan signal za rešavanje i drugih otvorenih imovinskih pitanja SPC u BiH.
Na liturgiji u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu, mitropolit šumadijski govorio o borbi sa strastima, smislu posta i pokajanju kao ličnom preokretu, a ne spoljašnjoj navici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Jednostavan recept, sočan i nežan, koji svaka domaćica može pripremiti kada Crkva ne propisuje post - miris i ukus koji spajaju generacije.
Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
Ova skromna poslastica, nekada obavezna u postu i omiljena među decom, pravila se od svega nekoliko sastojaka i sušila na suncu, a danas ponovo budi interesovanje i otkriva duh starinskih kuhinja.
Napravljen od jednostavnih i pristupačnih sastojaka koje svi imamo u kući, ovaj mekani kolač pravi se brzo, miriše na bakinu kuhinju i donosi toplinu kojoj niko ne može da odoli.
Recept sa puterom, jajima i citrusnom kremom bogat po ukusu, namenjen danima mrsne trpeze kada se kolači ne mere izgledom, već osećajem koji ostavljaju za stolom.
Obrok koji spaja ukuse detinjstva i pravoslavnu tradiciju, savršen za Bele nedelje kada su jaja i mlečni proizvodi dozvoljeni pre Velikog posta.
Starinska poslastica sa jabukama, zapisana rukom žena koje su znale kako se ista radost priprema i u mrsu i u danima uzdržanja, bez žurbe i bez suvišnih ukrasa.
U "Srbskom kuvaru" iz 19. veka jeromonah Jerotej Draganović ostavio je zapis o čorbi od rasola koja je bila više od jela - deo svakodnevice tokom zimskih meseci.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Da biste se oslobodili straha, govorio je otac Teognost, treba imati veru, veru ne samo u Boga, jer i demoni veruju i drhte.
Recept sa puterom, jajima i citrusnom kremom bogat po ukusu, namenjen danima mrsne trpeze kada se kolači ne mere izgledom, već osećajem koji ostavljaju za stolom.
Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
