Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Miris testa koje se diže i maka koji se kuva u mleku oduvek je bio više od obične pripreme kolača. Bio je to znak da se bliži praznik, da će se oko stola okupiti porodica i da će se, uz molitvu i zahvalnost Bogu, podeliti ono što je najlepše iz ruku domaćice. Sremska štrudla sa makom nije samo kolač — ona je deo sećanja na detinjstvo, na tople kuhinje naših baka i majki, na vreme kada se nije žurilo i kada se u svakoj kori osećala ljubav i strpljenje.
Priprema štrudle uvek je imala svoj mali obred: čekanje da testo naraste, kuvanje maka uz tiho mešanje, valjanje i motanje kora koje su krile mirisan fil. Sve to imalo je smisla jer je čin zajedništva i gostoljublja, baš onako kako i vera uči — da se radost deli. Zato i danas, kada zamesimo štrudlu po starinskom receptu, prizivamo ne samo ukus detinjstva, već i duh sabranosti i blagoslova u domu.
Za testo:
500 g mekog brašna (tip 400)
1 celo jaje + 2 žumanceta
60–80 g šećera (po ukusu)
200 g putera ili masti (rastopiti i prohladiti) — puter za bogatiji, mast za starinski ukus
150–200 ml toplog mleka (po potrebi još malo)
20 g svežeg kvasca (ili 7–8 g suvog)
prstohvat soli
Za fil od maka:
400–500 g mlevenog maka (kvalitetan, proveren)
Za premaz i posipanje:
1 jaje ili žumance
Testo:
U malo toplog mleka rastvorite kvasac sa šećerom i brašnom i ostavite da nadođe. U vanglu prosejte brašno, dodajte so i šećer, zatim jaje i žumanca, rastopljeni puter ili mast i pripremljeni kvasac. Po potrebi dolivajte mleko i zamesite mekano testo. Pokrijte i ostavite da naraste 30–60 minuta.
Fil od maka:
Mleko zagrejte do vrenja, dodajte mak, šećer i vanilu i kratko kuvajte. Sklonite s vatre, umešajte puter i rendanu koricu limuna. Kad se prohladi, dodajte prezle da fil bude gust i sočan.
Formiranje štrudli:
Nadošlo testo podelite na 2–3 dela i razvucite kore. Premažite ih puterom, rasporedite fil i pažljivo uvijte u rolate. Stavite u pleh i ostavite da odstoje pre pečenja.
Pečenje:
Premažite jajetom i pecite na 180 °C oko 30–40 minuta, dok lepo ne porumene. Kada se prohlade, pospite šećerom u prahu ili tanko premažite glazurom, pa isecite na parčiće.
Prhka kora, bademov fil i miris limuna pretvaraju „Ljubavna pisma“ u slatku poruku srca, kakva se nekada poklanjala najmilijima uz molitvu i pesmu. Svaka domaćica ima svoj oprobani recept za neodoljiva peciva, a mi vam donosimo jedan zapisan rukom u požuteloj svesci jedne bake koja poručuje da ovakve kiflice nemaju konkurenciju. Otkrijte recept iz kuvara Katarine Popović Midžine štampanog 1877, koji vekovima krasi srpske trpeze - hrskave maviše čuvaju duh doma, praznika i zajedništva, prenoseći radost s generacije na generaciju. Miris pečenih kolača, bogat karamel krem i tradicija preneta s kolena na koleno donose porodičnu toplinu i radost zajedništva, baš onako kako nas u pravoslavlju uči blagodat gostoprimstva i zajedništva. Otkrijte kako su lisnati kolačići sa domaćim džemom nekada okupljali porodice, simbolizovali gostoljubivost i čuvali tradiciju svake mrsne slave – priprema je prava mala umetnost koju danas možemo ponovo oživeti. U danima posta, kad je duša gladna utehe, a novčanik tanak, ovaj starinski kolač iz šerpe vraća toplinu doma i pokazuje da i jednostavno može biti preukusno.
šećer u prahu ili tanka glazura od šećera i malo mleka
Shutterstock/nada54
Priprema:
Mrsni recepti
10:13 | 12.08.2025
SLATKA TAJNA IZ STARIH SRPSKIH KUHINJA: Kolač iz bakinog kuvara krije priču o ljubavi – evo kako da napravite "ljubavna pisma"
Mrsni recepti
12:07 | 03.09.2025
BAKINE LEDENE KIFLICE RASHLADE TELO, A OGREJU DUŠU: Starinski recept za omiljenu poslasticu koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
11:32 | 07.09.2025
MAVIŠ - STARINSKI KOLAČ KOJI OSVETLJAVA PRAZNIČNI STO: Slatka tradicija puna topline i radosti za svaki dom
Mrsni recepti
11:50 | 09.09.2025
STARINSKA TORTA OD ORAHA I KARAMELA KOJU MORATE PROBATI: Slatka tajna naših baka vraća toplinu i radost u dom
Mrsni recepti
11:43 | 15.09.2025
SALČIĆI - STARINSKI KOLAČI BEZ KOGA SE KRSNA SLAVA NIJE MOGLA ZAMISLITI: Probajte ovaj originalni recept - ne može da ne uspe
Posni recepti
09:46 | 19.09.2025
ČUDO OD UKUSA BEZ MLEKA I JAJA: Posni “kolač iz šerpe” koji su bake spremale kad ništa drugo nije bilo u kući
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U prestonici SAD slavilo se kao u srcu Srbije – liturgija, pesma, kolo i molitva spojili su verni narod u crkvi Svetog Luke, dok je freska Presvete Bogorodice „Širšaja nebesa“ postala simbol duhovnog mosta između otadžbine i dijaspore.
Na svakoj slavskoj trpezi ono zauzima sveto mesto — simbol je vaskrsenja, zajedništva i zahvalnosti Bogu. Evo zašto se njegovo posluženje smatra molitvom, a ne običajem.
Mir nije odsustvo haosa, već prisustvo smisla.
Bolest ne nastaje samo zbog telesnih slabosti, već i zbog stanja ljudske duše.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Otkrijte kako da pripremite starinski kolač „na kašike“, sa mirisom kakaa i domaćih jaja, koji spaja generacije, unosi toplinu u vaš dom i postaje nezaobilazna poslastica uz popodnevnu kafu ili prazničnu trpezu.
Ova skromna poslastica, nekada obavezna u postu i omiljena među decom, pravila se od svega nekoliko sastojaka i sušila na suncu, a danas ponovo budi interesovanje i otkriva duh starinskih kuhinja.
Napravljen od jednostavnih i pristupačnih sastojaka koje svi imamo u kući, ovaj mekani kolač pravi se brzo, miriše na bakinu kuhinju i donosi toplinu kojoj niko ne može da odoli.
Lagani slojevi keksa, malina, šlaga i čokolade spajaju osveženje i nostalgiju u desert koji se ne zaboravlja - pravi se brzo, a u duši ostaje zauvek.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Starinski recept iz vremena kada domaćice pravile đakonije isključivo od prirodnih sastojaka – kremasti sir, mirisna mirođija i nežna šargarepa spajaju se u predjelo koje oduševljava i oči i nepca, idealno za porodicu i goste.
Od nekoliko jednostavnih sastojaka nastaje prava riznica ukusa – od kokos kiflica do išlera i kolača s orasima i rumom, koji donose onaj neponovljivi osećaj topline domaćih, s ljubavlju pripremljenih kolača.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
U besedi za 22. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da se prava lepota prepoznaje kroz duhovnu svetlost i blagodet koja menja čoveka.
Ajeti 43:85 89 otkrivaju kako oprost, dobra dela i vera u Božju pravdu mogu promeniti vaš pogled na svet.
Shi-iguman manastira Sanaksar učio je da najdublji mir dolazi onda kada se čovek probudi sa molitvom na usnama.
