Iza kratkog čina koji se svake godine 3. februara obavlja u crkvama stoji priča o svetitelju, njegovom mučeništvu i čudu koje je obeležilo jedan od najneobičnijih običaja hrišćanske tradicije.
Ime Svetog Blaža u kalendaru Katoličke crkve ne ističe se glasno, ali običaj koji ga prati traje vekovima. Na njegov praznik, početkom februara, u brojnim crkvama vernici prilaze na blagoslov grla - jednostavan obred u kojem se koriste dve ukrštene sveće i kratka molitva koja ostaje u sećanju duže nego sam čin. U tom trenutku susreću se predanje, ljudska bolest i vera u Božju zaštitu, bez patetike, ali s dubokim osloncem u crkvenom iskustvu.
Sveti Blaž bio je episkop u Sebasti, u Maloj Aziji, i mučenik sa početka IV veka. Predanje ga pamti kao obrazovanog lekara i pastira Crkve - čoveka koji je razumeo i telesnu slabost i duhovne potrebe. U hrvatskom primorju, a naročito u Dubrovniku, njegovo ime živi u obliku Vlaho, pod kojim je postao zaštitnik grada i jedan od ključnih simbola njegovog istorijskog identiteta. Ipak, mimo lokalnog imena i snažnog gradskog kulta, Sveti Blaž pripada celokupnom hrišćanskom predanju: poštovan je i na Istoku i na Zapadu.
Postradao je u vreme progona hrišćana za vladavine cara Licinija. Nakon hapšenja i teških mučenja, pogubljen je jer nije hteo da se odrekne Hrista. U njegovom životopisu posebno se pamti čudo u kojem je spasao dete koje se gušilo zbog riblje kosti zaglavljene u grlu. Upravo taj događaj postao je temelj kasnijeg običaja blagosiljanja grla.
Na praznik Svetog Blaža, posle bogosluženja, u crkvama se obavlja blagosiljanje grla. Sveštenik drži dve sveće ukrštene u obliku krsta i prinosi ih grlu vernika, uz molitvu da ih Bog, zagovorom Svetog Blaža, sačuva od bolesti grla i svake druge nemoći. Sveštenik pritom izgovara molitvu: „Po zagovoru svetog Blaža, biskupa i mučenika, oslobodio te Bog od bolesti grla i svakoga drugog zla.“
Blagoslov grla traje kratko, ali njegova vrednost nije u trajanju, već u onome što donosi. Čin blagoslova grla temelji se na predanju po kojem je Sveti Blaž svojim blagoslovom spasao dečaka kojem je u grlu zapela riblja kost. Međutim, u crkvenom razumevanju, ovaj blagoslov nije zamena za lekarsku pomoć. To je molitveni vapaj za Božju zaštitu i izraz poverenja da je ljudska krhkost poznata Bogu. Zdravlje se ne posmatra samo kao fizičko stanje, već kao dar. Grlo, kao mesto glasa, daha i izgovorene reči, podseća da čovek ne živi samo od hrane, već i od smisla.
U Dubrovniku, gde se Sveti Vlaho poštuje kao zaštitnik grada, njegov praznik prerasta u veliku svečanost koja povezuje veru, istoriju i zajedničko pamćenje. Narodna svečanost na praznik Svetog Blaža u Dubrovniku nije samo običaj, već svedočanstvo zaveta da grad ne zaboravi kome duguje svoje postojanje i slobodu.
Značenje Svetog Blaža, međutim, ne ostaje zatvoreno u lokalnim okvirima. U vremenu kada se zdravlje često svodi na statistiku, a bolest doživljava kao propust sistema, običaj blagoslova grla vraća jednostavnu, ali važnu istinu - čovek je ranjiv i potrebna mu je blagodat. Bez velikih gestova i bez spoljašnje pompe.
Sveti Blaž, odnosno Sveti Vlaho, ostaje svedok tihe veze između vere i svakodnevice. Njegov praznik podseća da Crkva pamti i bol i isceljenje, i da se molitva često rađa upravo tamo gde čovek prvi put jasno oseti svoju slabost - u dahu koji zastane i u glasu koji na trenutak zadrhti.
Prisećajući se početnog udarca na utakmici Mejdžor Liga – otac Bendžamin Lenerc otkriva zašto je sveštenička služba za njega neuporedivo s bilo kojom zemaljskom slavom.
Objavljivanjem radne biografije na platformama za zapošljavanje, katolički sveštenik skrenuo je pažnju na pad priloga i finansijsku borbu svoje parohijske zajednice, o kojoj se već godinama gotovo i ne govori.
Njihova priča o istrajnosti i slobodi duha obišla je svet, dok bivše učiteljice traže da se crkvene vlasti konačno uključe u dijalog.
Poljoprivrednik iz Portugala, otac sedmoro dece i čovek koji je druge vodio ka krštenju, tek na pragu 101. godine ostvario je ličnu duhovnu želju koja ga nije napuštala od mladosti.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nastavlja da podržava humanitarni rad Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Pravoslavna duhovnost nas uči da je bližnji u nevolji zapravo živa ikona Božija - on je ispit naše vere koji se pojavljuje onda kada ga najmanje očekujemo.
Bez kapi ulja i komplikovanih sastojaka, uz crni luk i nekoliko začina, dobija se topao ručak prikladan za dane posta.
Tokom pokloničkog putovanja kroz Srbiju, ruski arhijerej sa sveštenstvom posetio je jednu od najznačajnijih svetinja Srpske pravoslavne crkve i poklonio se njenim svetinjama.
Hristove reči Nikodimu o novom rođenju Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje sa borbom protiv greha i strasti, podsećajući da vera traži promenu života i život po Božjim zapovestima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otac Lino Zateli trebalo je da napusti zajednicu kojoj je bio posvećen gotovo četvrt veka, dok su se vernici usprotivili njegovom premeštaju i prikupili nekoliko stotina potpisa kako bi ostao u parohiji.
Crkveno učenje podseća da vernici ne bi trebalo olako da pristupaju oltaru. Od naklona i odgovora „Amin“ do duhovne pripreme za primanje Svete evharistije, postoje pravila čije zanemarivanje može imati ozbiljan verski značaj.
Nakon godina duhovnog traganja i formacije, zaređen je za sveštenika Katoličke crkve u Zagrebu, u slavlju koje je okupilo Crkvu sa pet kontinenata i snažnoj poruci o pozivu koji menja život iz temelja.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Znak krsta je za vernike podsetnik na veru i Božije prisustvo, a njegovo mesto nije samo u crkvi ili za vreme molitve već i u mnogim svakodnevnim trenucima.
Viktorija Sinis je nekada verovala da joj takav način života donosi slobodu i finansijsku sigurnost, a onda je donela odluku koja joj je promenila život.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Imam iz Bujanovca, koji gotovo tri decenije predvodi romsku muslimansku zajednicu, biće zadužen za vernike u Srbiji i dijaspori.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Bitno je samo ne gubiti nadu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Zahariju i pravednu Jelisavetu po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležavaja Sveti Evmenije Gortinski. Katolička crkva slavi Svetog Josifa Kupertinskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Rama je na Atosu boravio privatno, a tokom posete sastao se sa političkim upraviteljem Svete Gore i igumanom Jefremom.
Odgovor jereja Viktora Nikišova donosi zanimljivo objašnjenje o odnosu prema svetinji, ličnoj nameri i utisku koji ostavljamo na druge.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
