DA LI JEVREJI VERUJU U SATANU: Istina između svetih knjiga i zaboravljenih tumačenja

Satana zauzima istaknuto mesto u hrišćanstvu, koje ga uopšteno posmatra kao pobunjenog anđela i izvor zla koji će doživeti konačan poraz u borbi na kraju vremena. Jevrejski izvori se u celini manje bave satanskim temama, ali se taj pojam ipak razmatra u brojnim tekstovima.

Satana se pojavljuje u Bibliji, o njemu su raspravljali rabini Talmuda, a detaljno je obrađen i u jevrejskom misticizmu, odnosno kabali. Na hebrejskom jeziku, izraz „Satan“ se najčešće prevodi kao „protivnik“ ili „onaj koji se suprotstavlja“, i često se razume kao predstava grešnog nagona (na hebrejskom yetzer hara) ili, u širem smislu, sila koje sprečavaju čoveka da se potčini božanskoj volji. Ponekad se posmatra i kao nebeski tužilac ili optužitelj, što je izraženo u Knjizi o Jovu, gde Satan podstiče Boga da iskuša svog slugu.

Kabalički izvori znatno proširuju pogled na Satanu, nudeći bogat i detaljan prikaz demonskog sveta i sila zla u svetu, od kojih se čovek u pojedinim slučajevima štiti različitim oblicima magije, od amajlija do egzorcizama.

Satana u Bibliji

Biblija sadrži više referenci na Satanu. Reč se pojavljuje samo dva puta u Tori, oba puta u priči o Valamu, proroku kojem moavski kralj Valak traži da prokune Jevreje. Kada Valam krene sa Valakovim poslanicima, Bog postavlja anđela na njegov put „l’satan lo“ kao protivnika. Ovaj izraz se pojavljuje i na više drugih mesta u Prorocima, često u sličnom kontekstu, ne kao oznaka za određenu ličnost „Satan“, već kao opis pojedinaca koji deluju kao satan, odnosno kao protivnici.

Samo dva puta u hebrejskoj Bibliji Satan se pojavljuje kao određena figura, kao HaSatan - Satan. Jedno je kratko pominjanje u Knjizi proroka Zaharije, gde je prvosveštenik opisan kako stoji pred božanskim anđelom, dok Satan stoji s njegove desne strane da ga optuži. Drugo je u Knjizi o Jovu, gde Satan ima centralnu ulogu u priči kao anđeo na božanskom sudu.

youtube/printscreen/hochelaga

 

Prema biblijskom narativu, Satan - ovde takođe često preveden kao Protivnik - podstiče Boga da donese teškoće svom pravednom sluzi Jovu, tvrdeći da je Jov veran samo zbog svog bogatstva i dobrog života. Ako mu se to oduzme, tvrdi Satan, Jov će proklinjati Boga. Bog dozvoljava Satani da oduzme Jovovo bogatstvo, ubije njegovu porodicu i nanese mu telesne patnje, ali nijedna od tih stvari ne navodi Jova da se pobuni protiv Boga.

Knjiga o Jovu se ponekad navodi kao dokaz tvrdnje da je jevrejsko shvatanje Satane kao Božijeg izvršioca drugačije od hrišćanskog pogleda, koji Satanu vidi kao autonomnu silu suprotstavljenu Bogu. U toj priči, Satan nanosi patnju čoveku i pokušava da ga navede na greh, ali samo uz Božiju dozvolu.

Satana u Talmudu

Satana se pojavljuje na više mesta u Talmudu. Opširan odlomak u traktatu Sanhedrin pripisuje Satani ključnu ulogu u biblijskoj priči o vezivanju Isaka. Prema rabinu Jehošui ben Leviju, upravo je Satan naveo jevrejski narod da izgubi nadu da će se Mojsije vratiti sa planine Sinaj, pokazujući im sliku proroka na samrti. Odlomak u traktatu Megila kaže da je Satan, koji je plesao na proslavi persijskog kralja Ahasvera, doveo do ubistva kraljice Vašti u priči o Purimu.

U traktatu Bava Batra, Reš Lakis kaže da su Satan, yetzer hara i Anđeo smrti jedno isto. Majmonid, srednjovekovni jevrejski filozof, podržava ovaj stav u svom delu „Vodič za zbunjene“. Reč „Satan“, piše Majmonid, potiče iz hebrejskog korena koji znači „okrenuti“ ili „odvratiti“. Kao i zli nagon, funkcija Satane je da odvraća ljude sa puta istine i pravednosti. Majmonid ne smatra da Satan zaista postoji, već da je simbol sklonosti ka grehu. Čitavu Knjigu o Jovu, piše on, treba razumeti kao književnu fikciju, namenjenu objašnjenju određenih istina o božanskom proviđenju. Čak i ako je istorijski tačna, nastavlja Majmonid, deo u kojem Bog i Satan razgovaraju svakako je parabola.

Satana u kabali i hasidizmu

Jevrejska mistična tradicija ima mnogo toga da kaže o Satani. Kabalički tekstovi nude bogat opis ne samo Satane, već i čitavog područja zla, nastanjenog demonima i duhovima, koje postoji paralelno sa svetom svetosti. U kabali, Satan je poznat kao Samael (u nekim izvorima nazivan Veliki demon), a demonski svet uopšteno kao Sitra Ahra, doslovno „druga strana“. Njegova saputnica, koja se pominje i u predkabaličkoj jevrejskoj literaturi, jeste Lilith, mitska figura u jevrejskoj tradiciji poznata kao pobunjena prva Adamova žena.

Kabalički izvori prikazuju demonsko kao odvojeno i suprotstavljeno carstvo u sukobu sa Bogom. Kabala čak nudi objašnjenja porekla demonskog sveta, od kojih je najčešće ono prema kojem ovaj svet nastaje kada se božanski atribut povezan sa ženskim i sudom odvoji od atributa povezanog sa milošću i muškošću, i postane nekontrolisan. Zlo, prema ovom tumačenju, nastaje kao višak suda.

youtube/printscreen/hochelaga

 

Mnoge od ovih ideja kasnije su se odrazile u jevrejskim narodnim verovanjima i delima hasidskih učitelja. Rabin Jakov Jozef iz Polonija, jedan od glavnih učenika osnivača hasidizma Baal Šem Tova, napisao je u svom delu „Toldot Jakov Jozef“ da će Bog u mesijanskom dobu jednom uništiti anđela smrti, što podseća na hrišćansku ideju konačnog obračuna između Boga i Satane na kraju vremena.

Hasidske narodne priče pune su opisa demonskih sila, među njima i priča u kojoj Baal Šem Tov štiti grupu dece od vukodlaka. I danas neki hasidski Jevreji traže zaštitu od takvih sila kroz amajlije ili izgovorene formule. Neke jevrejske zajednice, posebno u sefardskom svetu, pridaju veliki značaj amajlijama kao zaštiti od zlih duhova i održavaju brojne običaje i rituale usmerene na njihovo odbijanje. Jevrejski izvori još od biblijskih vremena poznaju i formule za egzorcizam kojima se oslobađa osoba opsednuta zlim duhom, poznatim kao dibuk.

Jevrejsko i hrišćansko shvatanje Satane

U celini, Satan zauzima znatno istaknutije mesto u hrišćanskoj teologiji nego u tradicionalnim rabinskim izvorima. Knjiga Otkrivenja u Novom zavetu pominje „staru zmiju“. koja se najčešće razume kao zmija koja je iskušala Evu u Edenskom vrtu „koja je Đavo i Satan“. Ona opisuje crvenog zmaja sa sedam glava i deset rogova koji stoji nasuprot trudnoj ženi spremnoj da rodi, kako bi progutao dete, odnosno Isusa. Otkrivenje dalje opisuje rat na nebu u kojem je Satan bačen na zemlju, gde nastavlja da odvodi svet na stranputicu. U Jevanđelju po Luki, Isus kaže da je video Satanu kako „pada kao munja s neba“. Prema hrišćanskom predanju, Satan će biti okovan na 1.000 godina nakon povratka Isusa.

Neke od ovih hrišćanskih ideja imaju odjek i u jevrejskoj tradiciji, ali postoje i suštinske razlike, pre svega u shvatanju da je Satan u hebrejskoj Bibliji u krajnjoj liniji podređen Bogu i izvršava njegovu volju na zemlji, ili da uopšte nije stvarno biće, već metafora za grešne nagone.

Kabalička i hasidska literatura dodatno komplikuju ovu sliku, nudeći bližu paralelu sa hrišćanskom eshatologijom. I kabalička i hrišćanska tradicija opisuju sile svetosti i demonskog kao zarobljene u sukobu koji će kulminirati konačnom Božijom pobedom. Prema nekim naučnicima, ovo je posledica međusobnog uticaja hrišćanske i jevrejske misli u takozvanom „zlatnom dobu“ jevrejske kulture u Španiji tokom srednjeg veka, odakle potiču mnogi rani kabalički tekstovi, uključujući i Zohar.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara