Tokom istorijskog obraćanja u Knesetu, američki predsednik javno je govorio o Ivankinoj odluci da promeni veru, povezujući porodičnu priču sa političkim savezom između SAD i Izraela.
U izraelskom parlamentu odjeknula je vest koja je u trenu obišla svet. Tokom istorijskog govora, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp otkrio je ličnu porodičnu priču koja povezuje hrišćanstvo i judaizam na jedinstven način.
– Dozvolite mi da se posebno zahvalim jednom čoveku koji iskreno voli Izrael. Toliko snažno, da je moja ćerka primila judaizam – izjavio je Tramp pred izraelskim poslanicima, izazvavši snažan aplauz.
– Nisam znao da će se to dogoditi – dodao je.
U centru pažnje našla se njegova najstarija ćerka, Ivanka Tramp, koja je još 2009. godine odlučila da promeni veru i obrati se judaizmu. Ivanka, odrasla u prezbiterijanskoj hrišćanskoj porodici, prešla je u jevrejsku veru pod duhovnim vođstvom rabina Haskela Lukštajna iz poznate sinagoge "Congregation Kehilath Jeshurun" u Njujorku. Iste godine udala se za Džareda Kušnera, sina ortodoksne jevrejske porodice.
Obraćajući se izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu, Tramp nije propustio da uz osmeh doda:
– Bibi, razumeš da ja to nisam planirao. Razumeš?
Ova izjava bila je više od lične ispovesti. Ona je simbolično ukazala na most koji povezuje dve velike monoteističke religije hrišćanstvo i judaizam, ali i na političko savezništvo koje je Trampova administracija snažno gradila tokom njegovog mandata.
Zet američkog predsednika, Džared Kušner, nije ostao u senci. Tramp je tokom govora posebno naglasio njegovu ključnu ulogu u pregovorima o Bliskom istoku. Upravo je Kušner bio arhitekta Abrahamskih sporazuma 2020. godine – istorijskih mirovnih dogovora između Izraela i nekoliko arapskih zemalja. Njegovo ime povezano je i sa nedavnim posredovanjem u prekidu vatre u Pojasu Gaze i oslobađanju talaca.
Ivanka i Džared danas imaju troje dece – Arabelu (14), Džozefa (11) i Teodora (9) – koji odrastaju u duhu jevrejske vere. Za mnoge posmatrače, ova porodična slika postala je simbol složenih, ali i duboko ličnih veza između religije i politike, hrišćanstva i judaizma, Amerike i Izraela.
Ivankin prelazak na judaizam izazvao je široku pažnju još pre više od decenije, ali sada, kada je Tramp o tome javno progovorio pred izraelskim parlamentom, ta odluka dobija novu dimenziju. U svetu u kojem religije često dele narode, ovakve priče podsećaju da mogu i da ih povezuju.
Trampova izjava nije bila samo politički gest – bila je i svedočanstvo o tome kako se lična porodična priča može pretvoriti u snažan simbol odnosa između dve velike religijske tradicije.
Priča porodice Tramp-Kušner pokazuje kako se lične odluke o veri mogu preplesti s velikim geopolitičkim pitanjima. U ovom slučaju, porodična ispovest američkog predsednika postala je i simbol savezničkih odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, ali i most razumevanja između hrišćanstva i judaizma.
Studija pod nazivom Globalna verska slika, objavljena u ponedeljak 9. juna, drugo je izdanje ovog demografskog izveštaja o religijama, koje "Pew Research Center" sprovodi od 2010. godine. Suosnivač PayPal-a tvrdi da planetom upravljaju moćne strukture koje namerno zaustavljaju nauku i medicinu kako bi čovečanstvo pretvorile u poslušne robove spremne za totalitarizam i moć Zla. Prvi razgovor u četiri oka otvorio teme od opstanka hrišćana u Turskoj i na Bliskom Istoku, preko rata u Ukrajini, do priprema za obeležavanje 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji. Predsednik SAD pozvao međunarodnu zajednicu da brani verske slobode, čuva kulturne tradicije i štiti granice u vreme globalnih izazova.
COBRA TEAM / BACKGRID / Backgrid UK / Profimedia
Religija i politika u istoj priči
Most između dve vere
Simbol savezništva i porodične vere
Islam
20:33 | 06.07.2025
OBJAVLJENI REZULTATI VELIKOG ISTRAŽIVANJA: Ovo je najbrže rastuća religija, TREĆE mesto niko nije očekivao
Duhovna riznica
22:55 | 06.07.2025
“SVETSKE ELITE PRIPREMAJU DOLAZAK ANTIHRISTA”: Upozorenje Trampovog saradnika Pitera Tila šokiralo hrišćanski svet
Duhovna riznica
19:07 | 16.09.2025
ŠTA SU SE DOGOVORILI PATRIJARH VARTOLOMEJ I DONALD TRAMP? Istorijski susret u Beloj kući
Katoličanstvo
00:21 | 26.09.2025
TRAMP UPOZORIO SVET: Hrišćanstvo progonjeno više nego ikada
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Kako je slepi starac iz bolničkog paraklisa postao najtraženiji duhovnik Atine i zašto su se ljudi hvatali za njegove reči kao za poslednju slamku spasa.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka objašnjava zašto se napetosti pojačavaju upravo onda kada čovek želi da se smiri.
U besedi za 26. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako jedinstvo vernih pretvara običnu molitvu u neizbrisiv hvalospev Bogu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Predsednik SAD proglasio Nigeriju "zemljom od posebne zabrinutosti", zapretio prekidom pomoći i nagovestio moguću vojnu intervenciju kako bi zaštitio hrišćane širom sveta.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Na konferenciji u Beogradu, Diogenis Valavanidis otkrio političke strategije koje prete opstanaku hrišćanskog identiteta, s fokusom na Carigradsku patrijaršiju kao ključnog aktera globalnih sukoba.
Ajeti sure 61:5–8 objašnjavaju kako Božija svetlost vodi one koji istrajavaju, čak i kada ih ljudi ne razumeju.
Ajeti 61:1–3 upozoravaju da reči bez dela gube smisao i pozivaju vernike na iskrenost, doslednost i svakodnevnu praksu vere.
Ulazak u Advent za katolike nije samo liturgijski početak, već poziv na usporavanje i povratak unutrašnjem životu u danima pred praznik Hristovog Rođenja.
Četiri ajeta o moći, skrivenom i vidljivom, i granici ljudske izdržljivosti koje se danas posebno čitaju.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog proroka Avdiju po starom kalendaru, Svetog proroka Avakuma po novom, katolici nemaju svečani praznik, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Iako su zajedno slavili jubilej Nikejskog sabora i istakli jedinstvo, odsustvo drugih pravoslavnih poglavara i izbor liturgijskog jezika izazvali su debatu u crkvenim krugovima.
