Prvi razgovor u četiri oka otvorio teme od opstanka hrišćana u Turskoj i na Bliskom Istoku, preko rata u Ukrajini, do priprema za obeležavanje 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji.
U prijateljskoj i toploj atmosferi, sa jasnom porukom istrajnosti, završen je istorijski susret carigradskog patrijarha Vartolomeja sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u Beloj kući. Njihov prvi razgovor u četiri oka, koji je trajao duže od pola sata, ostavio je snažan trag i u crkvenom i u geopolitičkom kontekstu – od položaja hrišćana u Turskoj i na Bliskom Istoku, do rata u Ukrajini.
Obraćajući se novinarima nakon susreta, patrijarh Vartolomej je istakao:
– Preživljavamo i nastavljamo da ispunjavamo svoju misiju.
Ove reči postale su okosnica posete, jer sažimaju istorijsko poslanje Carigradske patrijaršije u uslovima stalnog pritiska i manjinskog položaja.
Predsednik Tramp postavio je direktno pitanje o položaju hrišćana u Turskoj. Patrijarh Vartolomej odgovorio je iskreno:
– Svi hrišćani u Turskoj čine oko jedan odsto stanovništva. Mi smo kap u okeanu.
Uprkos malobrojnosti, Carigradska patrijaršija i dalje predstavlja uporište pravoslavne vere i svedočanstva. Patrijarh je naglasio da prisustvo hrišćana nije samo simbolično i monumentalno, već živo i delatno – kroz dela i služenje, uprkos izazovima koji se odnose na slobodu verskog obrazovanja i zaštitu manjina, pitanja na koja redovno ukazuje i američki Stejt department.
Druga velika tema razgovora bila je Ukrajina. Patrijarh Vartolomej podsetio je da je Carigradska patrijaršija 2019. godine dodelila autokefaliju Pravoslavnoj crkvi Ukrajine, nakon dugogodišnjih molbi i istorijske argumentacije.
Podsećajući na stradanja ukrajinskog naroda, rekao je otvoreno:
– Moskva je neprijatelj Ukrajine.
Tako je jasno osudio rusku invaziju iz 2022. godine. Predsednik Tramp, prema istim izvorima, nije izneo direktne osude na račun Rusije, samo je naglasio spremnost da pojača napore u pravcu postizanja mira.
Patrijarh Vartolomej upoznao je predsednika SAD sa naglim smanjenjem broja hrišćana na Bliskom Istoku:
Ovo pitanje godinama zaokuplja i Ujedinjene nacije, budući da građanski ratovi i geopolitičke tenzije ugrožavaju opstanak vekovnih zajednica. Patrijarh je podvukao da je podrška Vašingtona neophodna, kako politički, tako i humanitarno.
Razgovor je obuhvatio i pogled ka budućnosti: 2026. godine navršava se 1700 godina od Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji. Papa Lav XIV najavio je posetu Turskoj, gde će zajedno sa patrijarhom Vartolomejom predvoditi zajedničke događaje.
Potpredsednik SAD Džej Di Vans, rimokatolik, pokazao je veliko interesovanje, ističući:
– Rim i Carigrad su dva velika centra hrišćanstva.
Diplomatski izvori navode da će prisustvo američkog rukovodstva ovoj proslavi dati svetski značaj i dodatno ojačati veze između Sjedinjenih Država i Vaseljenske patrijaršije.
Susret carigradskog patrijarha Vartolomeja sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u Beloj kući naišao je na širok odjek u vodećim američkim medijima.
"Associated Press" predstavio je posetu kao istorijsku, naglašavajući pritiske sa kojima se suočavaju hrišćanske manjine u Turskoj. Posebno je istakao i planiranu dodelu Templetonove nagrade patrijarhu Vartolomeju za njegovo zalaganje u oblasti ekologije.
"PBS NewsHour" ocenio je da prisustvo patrijarha u Beloj kući šalje poruku podrške Ukrajini, podsećajući na odluku o dodeli autokefalije i njegovu osudu uloge Moskve u ratu.
"Orthodox Observer" stavio je akcenat na reči patrijarha o drastičnom smanjivanju broja hrišćana na Bliskom Istoku i njegove apele za međunarodnu podršku.
Sveukupno, američki mediji prikazali su susret kao događaj od međunarodnog značaja – poruku da pravoslavlje ostaje sagovornik prvog reda u pitanjima mira, slobode vere i ekološke odgovornosti.
Slika patrijarha Vartolomeja pored predsednika Trampa, uz američku zastavu u pozadini, prevazilazi okvire protokola i diplomacije. Ona simbolizuje Crkvu koja, iako brojčano malena u Turskoj, ostaje velika sila duhovnog zračenja.
Ovim susretom potvrđeno je da Vaseljenska patrijaršija ostaje ključni sagovornik u pitanjima mira, ljudskih prava i zaštite životne sredine. Poruka poslata iz Bele kuće je jasna: glasovi hrišćana Istoka čuju se, istrajavaju i traže svoje mesto u budućnosti.
Tokom liturgije u Istanbulu, patrijarh Vartolomej jasno poručio da nijedna sila ne može slomiti narod koji se ne predaje – njegova izjava tumači se kao odgovor na politiku Donalda Trampa.
Bivši operativac CIA Džon Kirijaku iznosi kontroverzne tvrdnje da je vaseljenski patrijarh navodno primio novac od Hilari Klinton za proglašenje autokefalnosti Pravoslavne crkve Ukrajine.
Bivši državni sekretar SAD Majk Pompeo otkrio svoju ulogu u crkvenom raskolu, iskazivao pohvale carigradskom patrijarhu Vartolomeju i negirao progon kanonskih pravoslavnih vernika u Ukrajini – sve dok nije razotkriven u telefonskom razgovoru.
Poglavar Carigradske patrijaršije stiže u Vašington i Njujork, gde će razgovarati o slobodi vere, zaštiti prirode i ulozi Pravoslavlja u savremenom svetu, ali i večerati sa najmoćnijim ljudima američke diplomatije.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu Varvaru po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog proroka Danila. Katolici se nalaze u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju četvrti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Lična molitva u domu sve češće se proglašava dovoljnim odgovorom, ali tumačenje sveštenika Alekseja Maljukova pokazuje zašto takav stav menja smisao Crkve i slabi samu veru.
Srpska pravoslavna crkva u Australiji poziva verni narod na molitvu za stradale i isceljenje ranjenih, ističući važnost mira, ljubavi i zajedništva u trenucima tuge.
U srpskom narodu je dan Svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na konferenciji u Beogradu, Diogenis Valavanidis otkrio političke strategije koje prete opstanaku hrišćanskog identiteta, s fokusom na Carigradsku patrijaršiju kao ključnog aktera globalnih sukoba.
Odnos SAD-a prema Rusiji, Carigradskoj patrijaršiji i svetim mestima u Jerusalimu mogao bi oblikovati budućnost u svetu prepunom izazova i promena.
Mitropolit Antonije Volokolamski javno iznosi tvrdnje o spoljnim uticajima, ličnim motivima i pretenzijama na vrhovnu moć, upozoravajući da su te odluke izazvale dubok raskol i dovele pravoslavni poredak na ivicu ozbiljne krize.
Otac desetoro dece poslao je patrijarhu carigradskom poruku koja se munjevito proširila među vernicima i pokrenula lavinu reakcija u teološkim i crkvenim krugovima.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Lična molitva u domu sve češće se proglašava dovoljnim odgovorom, ali tumačenje sveštenika Alekseja Maljukova pokazuje zašto takav stav menja smisao Crkve i slabi samu veru.
Performans ispred katedrale Svetog Pavla otvorio je oštru raspravu o granicama hrišćanske poruke, političkog aktivizma i dubokog sukoba levice i desnice u Britaniji.
Pravoslavno učenje polazi od toga da čovek nije stvoren radi udobnog života, već radi spasenja.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Pogača od karfiola, kako je svetogorci zovu, dokaz je kako obični, svakodnevni sastojci postaju hrana za dušu i inspiracija za umeren život.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Pravoslavno učenje polazi od toga da čovek nije stvoren radi udobnog života, već radi spasenja.
