Bivši operativac CIA Džon Kirijaku iznosi kontroverzne tvrdnje da je vaseljenski patrijarh navodno primio novac od Hilari Klinton za proglašenje autokefalnosti Pravoslavne crkve Ukrajine.
Nekadašnji operativac CIA Džon Kirijaku šokirao je javnost tvrdnjom da je vaseljenski patrijarh Vartolomej primio novac za osnivanje raskolničke Pravoslavne crkve Ukrajine (PCU). U intervjuu američkom blogeru Džulijanu Doreju, Kirijaku je govorio o navodnim koruptivnim šemama u Ukrajini, ističući da je crkveno pitanje imalo svoju cenu – čak 20 miliona dolara.
Prema njegovim rečima, dok je Hilari Klinton bila državna sekretarka SAD, tražila je od patrijarha Vartolomeja da ukrajinsku crkvu proglasi autokefalnom, kako više ne bi bila pod uticajem Moskovske patrijaršije. Prvobitno, navodi Kirijaku, vaseljenski patrijarh nije bio sklon ovoj ideji.
Bryan Olin Dozier Zuma Press Profimedia
Džon Kirijaku je bivši analitičar i operativni službenik Centra za borbu protiv terorizma CIA, kao i viši istražitelj Komiteta za spoljne poslove Senata SAD
- Međutim, Hilari mu je navodno rekla: "Da li bi 20 miliona pomoglo u donošenju odluke?" Pošto se Carigradska patrijaršija nalazi pod velikim uticajem Turske, on je odgovorio: "Da, tih 20 miliona bi nam dobro došlo." Ona mu je tada predložila da se novac prebaci preko ukrajinskih banaka, na šta je on pristao“, prepričao je Kirijaku navodni razgovor između Klintonove i patrijarha Vartolomeja.
Kirijaku dalje tvrdi:
- Stejt department prebacio 20 miliona dolara, verovatno preko USAID-a, u neku ukrajinsku banku. Međutim, samo 15 miliona je stiglo do Fanara. Patrijarh vartolomej je zatim pitao: "Čekajte, a gde je ostalih pet? Trebalo je da bude 20, gde je pet?" A Stejt department mu je odgovorio: "O, mi o tome ništa ne znamo. Sve što znamo jeste da smo platili. Dakle, sada morate da proglasite nezavisnost Pravoslavne crkve Ukrajine" - ispričao je bivši operativac CIA.
Wikipedia/Pres služba
Petro Porošenko i patrijarh Vartolomej potpisali su 3. novembra 2018. godine u Istanbulu Sporazum o saradnji i interakciji u vezi sa osnivanjem Pravoslavne crkve Ukrajine (PCU). Ovaj sporazum je bio ključni korak ka dobijanju tomosa o autokefalnosti, koji je zvanično uručen novoosnovanoj crkvi 6. januara 2019. godine
Kirijaku tvrdi da je ovaj potez „momentalno izazvao situaciju blisku ratu između Ruske pravoslavne crkve i novoformirane Pravoslavne crkve Ukrajine“. Pitanje autokefalnosti ove crkve i dalje izaziva velike podele u pravoslavnom svetu.
Važno je napomenuti da je Pravoslavna crkva Ukrajine proglašena tek 2018. godine, dok je Hilari Klinton bila državna sekretarka od 2009. do 2013. godine, što otvara dodatna pitanja o vremenskoj liniji i tačnosti Kirijakuovih tvrdnji.
Podsetimo, prema dostupnim podacima, Džon Kirijaku je bivši analitičar i operativni službenik Centra za borbu protiv terorizma CIA, kao i viši istražitelj Komiteta za spoljne poslove Senata SAD. Njegove izjave, iako senzacionalne, još uvek nisu potvrđene od strane zvaničnih institucija.
Novi poglavar Bugarske pravoslavne crkve poslao je čestitke povodom obeležavanja 10 godina od ustoličenja mitropolita Onufrija na čelo Ukrajinske pravoslavne crkve pod Moskovskom patrijaršijom, ističući njegov značaj u očuvanju jedinstva u pravoslavnom svetu.
Nove izjave poglavara Carigradske patrijaršije dodatno produbljuju podele u pravoslavnom svetu, iako pozivaju na jedinstvo uprkos ruskom otporu priznanju ukrajinske autokefalije.
U crkvi preuzetoj od kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, bogoslužbeni tekstovi sa imenom Hrista i svetitelja osvanuli su u toaletu, dok nadležni pokušavaju da negiraju umešanost u ovaj sramotni čin.
Tokom liturgije u Istanbulu, patrijarh Vartolomej jasno poručio da nijedna sila ne može slomiti narod koji se ne predaje – njegova izjava tumači se kao odgovor na politiku Donalda Trampa.
Uz eksplozivnu napravu i lažne pasoše ukrajinski agenti pokušali da ubiju duhovnog vođu Krima - mitropolita Tihona. Otkrivene zastrašujuće pretnje i špijunske mreže koje sežu do Kijeva.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenice Veru, Nadu i Ljubav i majku im Sofiju po starom kalendaru, dok po novom slave Svetog Grigorija Jermenskog. Katolička crkva obeležava Svetog Jeronima. Jevreji obeležavaju peti dan Sukota, dok muslimani nemaju veliki praznik.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Hiljadugodišnji manastir na obali Dnjepra, povezan s počecima pravoslavlja u staroj Rusiji, u središtu je spora između ukrajinskih vlasti, crkvenih struktura i vernika koji strahuju za njegovu sudbinu.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
