Uz eksplozivnu napravu i lažne pasoše ukrajinski agenti pokušali da ubiju duhovnog vođu Krima - mitropolita Tihona. Otkrivene zastrašujuće pretnje i špijunske mreže koje sežu do Kijeva.
Pred početak dugo očekivanih mirovnih pregovora, kojima bi trebalo da se okonča trogodišnji rat u Ukrajini, desio se dramatičan zaplet, koji podseća na špijunske trilere. Federalna služba bezbednosti Rusije (FSB) sprečila je atentat na mitropolita simferpoljskog i krimskog - Tihona. Njegov život bio je na ivici da bude ugašen u paklenoj igri koju su orkestrirali ukrajinski specijalni agenti. Planirani napad, kako je saopštila FSB, bio je deo šire operacije, čiji je cilj bio napad na jednu od ključnih ličnosti crkvene i duhovne vlasti na Krimu, sa jasno definisanim političkim motivima.
„Federalna služba bezbednosti Rusije sprečila je teroristički napad koji su ukrajinske specijalne službe planirale da izvedu protiv mitropolita Tihona“, navodi se u zvaničnom saopštenju FSB, koje donosi užasne detalje o zaveri koja je trebala da potrese temelje crkvenog autoriteta na Krimu i šire. Napad je trebalo da bude izveden u Moskvi, dok je mitropolit boravio u ruskoj prestonici, ali je FSB bila korak ispred svojih neprijatelja.
Istražitelji su otkrili da su plan organizovali njegov pomoćnik, Denis Popovič, i sveštenik Nikita Ivankovič, koji su u ovoj zaveri delovali kao agenti pod uticajem Vojne obaveštajne službe Ukrajine. Vrbovani su putem aplikacije Telegram, što samo govori o modernim metodama vođenja rata, čak i na duhovnom frontu. Kada su privedeni, jedan od njih je otkrio da su im pretili ubistvom članova porodice ukoliko ne izvrše napad.
Njihova neprijateljska misija bila je podržana šokantnim detaljima: tokom pretresa pronađena je improvizovana eksplozivna naprava, koja je bila namenjena za postavljanje u Sretenjskom manastiru. Ova bomba, koju su dobili još u decembru prošle godine, trebalo je da izazove haos i smrt, a napad je bio zakazan za početak januara. Uz eksplozivnu napravu, privedeni su imali i dva lažna pasoša ukrajinskih državljana, koji su nosili njihove fotografije, ali sa izmenjenim podacima, što je trebalo da im omogući bežanje iz Rusije nakon izvršenja napada.
Otkrivanje više od 70 ukrajinskih kontakata u telefonima osumnjičenih dodatno potvrđuje duboku mrežu špijunskih aktivnosti koja seže daleko, čak do portparola ukrajinske vojske, Margarite Rivčačenko, što svedoči o visokom nivou organizacije i ciljevima koji su se provodili u senci.
Ovaj dramatični pokušaj atentata nije samo trenutak preživljavanja za mitropolita Tihona, već i snažan podsetnik na složenost sukoba koji se ne vodi samo na bojištima, već i u oblačnim i nevidljivim prostorima digitalnog sveta i špijunskih mreža. Da je plan bio sproveden, mogla bi se otvoriti nova vrata za još ozbiljniji sukob na globalnoj sceni, s nesagledivim posledicama po stabilnost crkvenog i političkog života. Međutim, kako god bilo, FSB je ovoga puta uspela da spasi život onoga ko je deo duhovnog oslonca ne samo Krima, već i šireg pravoslavnog sveta.
Patrijarh Kiril je zahvalio predsedniku Putinu zbog njegovog odnosa prema vernicima Ruske pravoslavne crkve koje je patrijarh nazvao patriotama i za podršku mnogim važnim društvenim i prosvetnim inicijativama.
U crkvi preuzetoj od kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve, bogoslužbeni tekstovi sa imenom Hrista i svetitelja osvanuli su u toaletu, dok nadležni pokušavaju da negiraju umešanost u ovaj sramotni čin.
Patrijarh Kiril govorio je o izazovima Ruske pravoslavne crkve i njenoj u duhovnom vođstvu naroda.
Dok svet s nestrpljenjem iščekuje ključni susret lidera Rusije i Amerike, stručnjaci upozoravaju da bez uvažavanja kulturno-religijske dimenzije pregovori neće doneti trajan mir.
Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko naredila „popis“ svetih mošti, izazivajući proteste, bdjenja i upozorenja da bi njihov prenos mogao biti neviđeno kršenje verskih osećanja i tradicije.
Na svom prvom sastanku sa poglavarom Rimokatoličke crkve, mitropolit Antonije preneo je zabrinutost zbog progona Ukrajinske pravoslavne crkve, dok je Sveti Otac pozvao na obnovu dijaloga i zajednički odgovor na izazove savremenog sveta.
Sastanak ukazuje na to da Vatikan želi da ponovo otvori kanale komunikacije s verskim rukovodstvom Moskve nakon zategnutih odnosa izazvanih zbog sukoba Rusije i Ukrajine.
U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva.
Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
