Na svom prvom sastanku sa poglavarom Rimokatoličke crkve, mitropolit Antonije preneo je zabrinutost zbog progona Ukrajinske pravoslavne crkve, dok je Sveti Otac pozvao na obnovu dijaloga i zajednički odgovor na izazove savremenog sveta.
U senci svetskih sukoba i raskola unutar hrišćanskog sveta, susret u Apostolskoj palati u Vatikanu iznova je skrenuo pažnju verske i šire javnosti. U pitanju je susret mitropolita volokolamskog Antonija, predsednika Odeljenja za spoljne crkvene odnose Moskovske patrijaršije, sa poglavarom Rimokatoličke crkve – papom Lavom XIV.
Ovaj istorijski sastanak, prvi te vrste otkako je papa Lav XIV ustoličen 18. maja 2025. godine, bio je i prilika i izazov za razmenu bratskih pozdrava, ali i za iznošenje teških tema koje razdiru savremeni svet – od narušenog jedinstva među hrišćanima do ratom ranjenih prostora Ukrajine i Bliskog istoka.
Ruka pomirenja i srdačne poruke
U duhu pravoslavne bratske ljubavi, mitropolit Antonije je uputio papi Lavu XIV srdačne pozdrave i blagoslove u ime patrijarha moskovskog Kirila, čestitajući mu na izboru za poglavara Rimokatoličke crkve. Papa je, sa svoje strane, izrazio iskrenu zahvalnost, naglasivši značaj jačanja odnosa između Ruske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve – posebno u vremenu kada svet čezne za mirom i duhovnim jedinstvom.
U središtu dijaloga – Ukrajina i istina
Prema informacijama koje prenosi ruska agencija RIA Novosti, mitropolit Antonije je iskoristio ovu priliku da detaljno upozna papu sa, kako je naveo, „progonom kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve“ u Ukrajini. Ova tema, prema navodima brojnih ruskih i međunarodnih medija, izazvala je posebnu pažnju tokom razgovora.
Portal Lenta.ru ističe da se susret dotakao širokog spektra pitanja – od teoloških i ekumenskih, do aktuelnih geopolitičkih izazova. S posebnom pažnjom papa i mitropolit razgovarali su o potrebi očuvanja hrišćanskog dostojanstva u zonama sukoba i o izazovima sa kojima se vernici suočavaju u savremenom svetu.
Prva audijencija, oštri tonovi u pozadini
Kako navodi Deutsche Welle, ovo je bila prva zvanična audijencija novog pape sa predstavnikom Ruske pravoslavne crkve. Međutim, iza diplomatskih osmeha i prigodnih poklona koji su razmenjeni na kraju sastanka, čuli su se i ozbiljniji tonovi. Mitropolit Antonije je, prema pisanju DW-a, podsetio na raniji stav Moskovske patrijaršije da Vatikan ne može biti neutralno tlo za mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine, jer – kako je rekao – „Katolička crkva nije pokazala dovoljan stepen nepristrasnosti“. Posebno je istakao izostanak reakcije Vatikana na, kako je naveo, „rusofobne izjave“ pojedinih ukrajinskih grkokatolika.
Simboli mira usred raskola
Uprkos teškim rečima i kompleksnosti odnosa, susret je okončan razmenom prigodnih poklona – simbola dobre volje i otvorenosti ka nastavku dijaloga. U vremenu kada svet ne prestaje da bruji o ratovima, polarizaciji i duhovnim prazninama, ovaj susret nosi težinu nade – da i u različitostima Crkve mogu pronaći zajednički jezik u ime Hrista, istine i mira.
Crkvena diplomatija sa pogledom ka večnosti
Susret pape Lava XIV i mitropolita Antonija nije bio tek kurtoazni čin crkvene diplomatije, već duhovni događaj koji traži tumačenje u svetlosti Jevanđelja. Dok jedni u njemu vide plamičak nade, drugi podsećaju na duboke rane koje i dalje krvare među hrišćanima. Ipak, jedno je sigurno – tamo gde se Crkve sretnu, makar i u različitosti, vrata večnosti ostaju otvorena za dijalog, pokajanje i milost.
U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva.
Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Sastanak ukazuje na to da Vatikan želi da ponovo otvori kanale komunikacije s verskim rukovodstvom Moskve nakon zategnutih odnosa izazvanih zbog sukoba Rusije i Ukrajine.
Patrijarhova poseta i simboličan poklon razmenjen između Crkve i industrije još jednom su pokazali duboku vezu između duhovnog i tehnološkog stuba savremene Rusije.
Jovanjdan je česta slava u Srba, smatra se četvrtom po brojnosti.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Praznik Krštenja Hristovog u hramu Svetog Save protekao je u znaku snažne poruke poglavara Srpske pravoslavne crkve o veri koja ne beži od sveta, već ga preobražava.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U jednom jutru ostao je bez oca i porodice, sedam meseci proveo u logoru, a danas svedoči kako se čovek ne spašava mržnjom, već odlukom da zlo ne ponese u sebi.
Razgovori sa poglavarom Rimokatoličke crkve o zamrzavanju fronta, razmenama zarobljenika i povratku ukrajinske dece otvorili su novu fazu međunarodnih pritisaka.
U Vili Barberini, daleko od kamera, Sveti Otac i ratni predsednik Ukrajine vodili su razgovor čije poruke prevazilaze diplomatiju i zadiru u samu savest savremenog čoveka.
Sveti Otac započeo prvu inostranu posetu na Dan zahvalnosti, uz simboličan poklon novinara i poruku o istini, skladu i odgovornosti pred savremenim svetom.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka podseća nas da tuga nije prirodna za one koji veruju i otkriva put ka unutrašnjem miru kroz nadu, radost i Božiju ljubav.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Stefan Popović zaplivao je sa društvom na plaži u Australiji i, u hladnim talasima kod Geelonga, pokazao da se praznik i tradicija ne vezuju za geografiju, već za veru koja putuje zajedno sa čovekom.
Crkva nas uči da se istinska snaga ne rađa iz samodovoljnosti, već iz smirenja i svesti da bez Boga ne možemo ništa učiniti.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Na Zlatarskom jezeru jutros je zabeležen trenutak hrabrosti i vere – dok su hladni talasi škripali pod rukama plivača, publika je ispratila osmeh i odlučnost mladog pobednika.
Razlika između Krstovdanske i Bogojavljenske vodice ne leži u "jačini“ vode, već u razlogu zbog kojeg se osvećuje.
Nakon bogosluženja, sveštenik baca Krst u reku, jezero ili neku drugu vodu, a vernici plivaju kako bi do njega stigli.
