Na svom prvom sastanku sa poglavarom Rimokatoličke crkve, mitropolit Antonije preneo je zabrinutost zbog progona Ukrajinske pravoslavne crkve, dok je Sveti Otac pozvao na obnovu dijaloga i zajednički odgovor na izazove savremenog sveta.
U senci svetskih sukoba i raskola unutar hrišćanskog sveta, susret u Apostolskoj palati u Vatikanu iznova je skrenuo pažnju verske i šire javnosti. U pitanju je susret mitropolita volokolamskog Antonija, predsednika Odeljenja za spoljne crkvene odnose Moskovske patrijaršije, sa poglavarom Rimokatoličke crkve – papom Lavom XIV.
Ovaj istorijski sastanak, prvi te vrste otkako je papa Lav XIV ustoličen 18. maja 2025. godine, bio je i prilika i izazov za razmenu bratskih pozdrava, ali i za iznošenje teških tema koje razdiru savremeni svet – od narušenog jedinstva među hrišćanima do ratom ranjenih prostora Ukrajine i Bliskog istoka.
Ruka pomirenja i srdačne poruke
U duhu pravoslavne bratske ljubavi, mitropolit Antonije je uputio papi Lavu XIV srdačne pozdrave i blagoslove u ime patrijarha moskovskog Kirila, čestitajući mu na izboru za poglavara Rimokatoličke crkve. Papa je, sa svoje strane, izrazio iskrenu zahvalnost, naglasivši značaj jačanja odnosa između Ruske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve – posebno u vremenu kada svet čezne za mirom i duhovnim jedinstvom.
U središtu dijaloga – Ukrajina i istina
Prema informacijama koje prenosi ruska agencija RIA Novosti, mitropolit Antonije je iskoristio ovu priliku da detaljno upozna papu sa, kako je naveo, „progonom kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve“ u Ukrajini. Ova tema, prema navodima brojnih ruskih i međunarodnih medija, izazvala je posebnu pažnju tokom razgovora.
Portal Lenta.ru ističe da se susret dotakao širokog spektra pitanja – od teoloških i ekumenskih, do aktuelnih geopolitičkih izazova. S posebnom pažnjom papa i mitropolit razgovarali su o potrebi očuvanja hrišćanskog dostojanstva u zonama sukoba i o izazovima sa kojima se vernici suočavaju u savremenom svetu.
Prva audijencija, oštri tonovi u pozadini
Kako navodi Deutsche Welle, ovo je bila prva zvanična audijencija novog pape sa predstavnikom Ruske pravoslavne crkve. Međutim, iza diplomatskih osmeha i prigodnih poklona koji su razmenjeni na kraju sastanka, čuli su se i ozbiljniji tonovi. Mitropolit Antonije je, prema pisanju DW-a, podsetio na raniji stav Moskovske patrijaršije da Vatikan ne može biti neutralno tlo za mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine, jer – kako je rekao – „Katolička crkva nije pokazala dovoljan stepen nepristrasnosti“. Posebno je istakao izostanak reakcije Vatikana na, kako je naveo, „rusofobne izjave“ pojedinih ukrajinskih grkokatolika.
Simboli mira usred raskola
Uprkos teškim rečima i kompleksnosti odnosa, susret je okončan razmenom prigodnih poklona – simbola dobre volje i otvorenosti ka nastavku dijaloga. U vremenu kada svet ne prestaje da bruji o ratovima, polarizaciji i duhovnim prazninama, ovaj susret nosi težinu nade – da i u različitostima Crkve mogu pronaći zajednički jezik u ime Hrista, istine i mira.
Crkvena diplomatija sa pogledom ka večnosti
Susret pape Lava XIV i mitropolita Antonija nije bio tek kurtoazni čin crkvene diplomatije, već duhovni događaj koji traži tumačenje u svetlosti Jevanđelja. Dok jedni u njemu vide plamičak nade, drugi podsećaju na duboke rane koje i dalje krvare među hrišćanima. Ipak, jedno je sigurno – tamo gde se Crkve sretnu, makar i u različitosti, vrata večnosti ostaju otvorena za dijalog, pokajanje i milost.
U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva.
Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Sastanak ukazuje na to da Vatikan želi da ponovo otvori kanale komunikacije s verskim rukovodstvom Moskve nakon zategnutih odnosa izazvanih zbog sukoba Rusije i Ukrajine.
Patrijarhova poseta i simboličan poklon razmenjen između Crkve i industrije još jednom su pokazali duboku vezu između duhovnog i tehnološkog stuba savremene Rusije.
Kiparski arhijerej objašnjava kako preopterećenost brigama postaje navika koja polako razgrađuje odnose i unutrašnji mir.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sveti Otac tokom posete Španiji poručio da Crkva mora da čuje žrtve, prizna odgovornost i obezbedi obeštećenje, uz jačanje mera zaštite i prevencije zloupotreba.
Crkveno-državna delegacija u audijenciji kod poglavara Katoličke crkve: razgovori o nasleđu svetih Ćirila i Metodija, Majci Terezi i jačanju odnosa sa Svetom stolicom.
Nadbiskup Paolo Peci povlači se sa čela Moskovske nadbiskupije, dok upravljanje privremeno preuzima pomoćni biskup Nikolaj Dubinin.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Kiparski arhijerej objašnjava kako preopterećenost brigama postaje navika koja polako razgrađuje odnose i unutrašnji mir.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
Duhovna praksa i te kako utiče na zdravlje.
Pravoslavni podvižnici su savetovali da se ne veruje svakom snu.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Sveća je istovremeno znak žrtve i vere.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
