Na svom prvom sastanku sa poglavarom Rimokatoličke crkve, mitropolit Antonije preneo je zabrinutost zbog progona Ukrajinske pravoslavne crkve, dok je Sveti Otac pozvao na obnovu dijaloga i zajednički odgovor na izazove savremenog sveta.
U senci svetskih sukoba i raskola unutar hrišćanskog sveta, susret u Apostolskoj palati u Vatikanu iznova je skrenuo pažnju verske i šire javnosti. U pitanju je susret mitropolita volokolamskog Antonija, predsednika Odeljenja za spoljne crkvene odnose Moskovske patrijaršije, sa poglavarom Rimokatoličke crkve – papom Lavom XIV.
Ovaj istorijski sastanak, prvi te vrste otkako je papa Lav XIV ustoličen 18. maja 2025. godine, bio je i prilika i izazov za razmenu bratskih pozdrava, ali i za iznošenje teških tema koje razdiru savremeni svet – od narušenog jedinstva među hrišćanima do ratom ranjenih prostora Ukrajine i Bliskog istoka.
Ruka pomirenja i srdačne poruke
U duhu pravoslavne bratske ljubavi, mitropolit Antonije je uputio papi Lavu XIV srdačne pozdrave i blagoslove u ime patrijarha moskovskog Kirila, čestitajući mu na izboru za poglavara Rimokatoličke crkve. Papa je, sa svoje strane, izrazio iskrenu zahvalnost, naglasivši značaj jačanja odnosa između Ruske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve – posebno u vremenu kada svet čezne za mirom i duhovnim jedinstvom.
U središtu dijaloga – Ukrajina i istina
Prema informacijama koje prenosi ruska agencija RIA Novosti, mitropolit Antonije je iskoristio ovu priliku da detaljno upozna papu sa, kako je naveo, „progonom kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve“ u Ukrajini. Ova tema, prema navodima brojnih ruskih i međunarodnih medija, izazvala je posebnu pažnju tokom razgovora.
Portal Lenta.ru ističe da se susret dotakao širokog spektra pitanja – od teoloških i ekumenskih, do aktuelnih geopolitičkih izazova. S posebnom pažnjom papa i mitropolit razgovarali su o potrebi očuvanja hrišćanskog dostojanstva u zonama sukoba i o izazovima sa kojima se vernici suočavaju u savremenom svetu.
Prva audijencija, oštri tonovi u pozadini
Kako navodi Deutsche Welle, ovo je bila prva zvanična audijencija novog pape sa predstavnikom Ruske pravoslavne crkve. Međutim, iza diplomatskih osmeha i prigodnih poklona koji su razmenjeni na kraju sastanka, čuli su se i ozbiljniji tonovi. Mitropolit Antonije je, prema pisanju DW-a, podsetio na raniji stav Moskovske patrijaršije da Vatikan ne može biti neutralno tlo za mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine, jer – kako je rekao – „Katolička crkva nije pokazala dovoljan stepen nepristrasnosti“. Posebno je istakao izostanak reakcije Vatikana na, kako je naveo, „rusofobne izjave“ pojedinih ukrajinskih grkokatolika.
Simboli mira usred raskola
Uprkos teškim rečima i kompleksnosti odnosa, susret je okončan razmenom prigodnih poklona – simbola dobre volje i otvorenosti ka nastavku dijaloga. U vremenu kada svet ne prestaje da bruji o ratovima, polarizaciji i duhovnim prazninama, ovaj susret nosi težinu nade – da i u različitostima Crkve mogu pronaći zajednički jezik u ime Hrista, istine i mira.
Crkvena diplomatija sa pogledom ka večnosti
Susret pape Lava XIV i mitropolita Antonija nije bio tek kurtoazni čin crkvene diplomatije, već duhovni događaj koji traži tumačenje u svetlosti Jevanđelja. Dok jedni u njemu vide plamičak nade, drugi podsećaju na duboke rane koje i dalje krvare među hrišćanima. Ipak, jedno je sigurno – tamo gde se Crkve sretnu, makar i u različitosti, vrata večnosti ostaju otvorena za dijalog, pokajanje i milost.
U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva.
Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Sastanak ukazuje na to da Vatikan želi da ponovo otvori kanale komunikacije s verskim rukovodstvom Moskve nakon zategnutih odnosa izazvanih zbog sukoba Rusije i Ukrajine.
Patrijarhova poseta i simboličan poklon razmenjen između Crkve i industrije još jednom su pokazali duboku vezu između duhovnog i tehnološkog stuba savremene Rusije.
Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.
Crkva naglašava poštovanje prema upokojenima, molitvu za njihove duše i veru u vaskrsenje, a ne poistovećivanje smrti s groteskom.
DOMAĆI KEČAP PO MANASTIRSKOM RECEPTU KOJI ĆETE OBOŽAVATI: Obradujte decu zdravijom, ukusnijom verzijom njihovog omiljenog dodatka jelima.
U saopštenju koje odjekuje kao opomena Mitropolija crnogorsko-primorska poziva na razboritost, smirenost i vraćanje temeljnim hrišćanskim vrednostima, ističući da je nasilje uvek lični, a ne kolektivni greh.
U besedi za 21. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja pravda nadilazi vreme i prostor, a pravednici iz večnosti vode nas kroz iskušenja i otkrivaju smisao života.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
U Sistinskoj kapeli poglavar Rimokatoličke crkve i vrhovni gubernator Anglikanske crkve stali su rame uz rame u zajedničkoj molitvi — događaj koji svet vidi kao simbol pomirenja, duhovne zrelosti i nove hrišćanske epohe.
Zvanično hvaljena kao "istorijski trenutak jedinstva", poseta poglavara Rimokatoličke crkve izaziva zabrinutost teologa i klirika – da li se radi o dijalogu ili političko-verskoj igri?
Tri dana pre dijagnoze, ova mlada devojka iz Benkovca u Hrvatskoj sasvim slučajno je otkrila Svetog Karla Akutisa, a njegove molitve i prisutnost danas joj daju snagu i mir u svakom trenutku.
Dok je služio veličanstvenu misu na Trgu Svetog Petra, svetitelj je pokazao spontanost i ljudskost u trenutku koji je postao viralan na društvenim mrežama.
Tuga može da postane duhovno korisna ako čoveka vodi ka pokajanju, smirenju i molitvi, ali može i da postane pogubna ako ga odvede u očajanje i beznađe.
Crkva naglašava poštovanje prema upokojenima, molitvu za njihove duše i veru u vaskrsenje, a ne poistovećivanje smrti s groteskom.
U besedi za 21. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja pravda nadilazi vreme i prostor, a pravednici iz večnosti vode nas kroz iskušenja i otkrivaju smisao života.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Iguman manastira Moštanica otkriva tragičnu priču o monahu koji je zbog ljubavi napustio Hrista, izgubio mir i postao simbol duhovne borbe između čoveka i iskušenja koje razara dušu.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
