U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koji je uslov da smrtnik primi nebesku milost i kako se oslobađanjem od telesnih strasti otvaraju vrata večnom miru i blagodati — poruka koja menja pogled na život i veru.
Svaki čovek, iako prolazan i slab, pozvan je da učestvuje u večnoj, neprolaznoj Božjoj prirodi. U današnjoj besedi, vladika Nikolaj razmatra duboku tajnu i neizmernu milost kojom Bog nudi ljudima dar usinovljenja — da postanu deo Njegove prirode kroz prihvatanje Hristovog poziva i udaljavanje od telesnih želja sveta. Ova beseda poziva nas da preispitamo svoj život i s pouzdanjem primimo silu Božju koja nas vodi ka spasenju, miru i blagodati, podsećajući da se vera i poslušnost rađaju iz slobodnog izbora i lične duhovne borbe.
Beseda o udelu vernih u prirodi Božjoj
Da imate dijel u Božijoj prirodi. (II Pet. 1, 4)
Kako može braćo, smrtan čovek imati deo u Božjoj prirodi? Kako se može večno združiti s vremenim, i slavno s beslavnim, i netruležno s truležnim, i čisto s nečistim? Ne može bez naročitih uslova. A te uslove apostol i spominje, i to: jedan uslov od Božje strane, a drugi od strane čovečje.
Kao uslov od Božje strane on spominje sile Njegove koje trebaju za život i pobožnost; a kao uslov od strane čovečje – ako utečete od telesnih želja ovoga sveta. Bog je ispunio svoj uslov i dao nam svoje sile, darovane poznanjem onoga koji nas pozva slavom i dobrodetelju.
Sada je na redu čovek, da ispuni svoj uslov, tj. da poznavši Hrista Gospoda uteče od telesnih želja ovoga sveta. Gospod Hristos prvo je otvorio nebo i sva blaga nebeska, pa je onda pozvao ljude, da pristupe i prime ta blaga. Kako je pozvao? Da li samo rečima? I rečima, no ne samo rečima nego slavom i dobrodetelju: slavom, tj. Svojim slavnim vaskrsenjem; dobrodetelju, tj. svojom čudesnom službom i stradanjem.
Time je On pozvao nas, da primimo prevelika obećanja, te da njih radi imamo deo u Božjoj prirodi. No da bi mi mogli poznati Hrista i čuti poziv Njegov moramo prethodno uteći od telesnih želja ovoga sveta. Ako li ne utečemo, onda ćemo ostati slepi pred Njim, pred Njegovom slavom i dobrodetelju, i gluvi pred Njegovim pozivom.
O braćo, kako je prevelika milost Božja prema nama! Po toj prevelikoj milosti Božjoj nama smrtnima nudi se usinovljenje od besmrtnog, i nama grešnim uziđivanje u proslavljeno Telo Gospoda Isusa. Ali – samo pod uslovom, koji nije ni veliko breme ni težak krst.
O Gospode Isuse, ispunjenje svih obećanja i izvore svih dobara, isceli nas od slepila i gluvila našeg, i dodaj nam sile, da uteknemo od telesnih želja ovoga sveta. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Dok sanjamo o venčanjima, krunama i slavi, možda upravo ova noć bude poslednja – beseda Svetog Nikolaja Velimirovića za utorak 5. sedmice po Duhovima uči nas kako da živimo svaki dan kao da je poslednji.
U besedi za četvrtak šeste sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto vera sama po sebi ništa ne znači ako čovek ne zna njen pravi cilj – spasenje svoje duše i večno življenje u Carstvu Božjem.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako da um prestane da luta i postane put ka Bogu, slobodi i unutrašnjem spokoju.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da bez smirenja i poslušnosti nema ljubavi, sabornosti ni spasenja – a upravo to je ono čega se današnji čovek najmanje želi odreći.
U današnjoj besedi za petak sedme sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava tajnu zbog koje mnogi gube Božju naklonost, a retki zadobijaju Njegovu neograničenu milost.
U pouci za subotu 7. sedmice po Duhovima, sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je trezvenost najjače oružje protiv zla i kako da na vreme osetimo njegov smrad pre nego što nas zavede i odvede u propast.
U selu Velika, 81 godinu nakon mučeničkog stradanja nevinih ljudi, dvojica vladika služili su liturgiju u znak sećanja, pokajanja i neugasle nade.
Hidžab se, pored pokrivanja glave, ogleda i u ponašanju, moralu i vrednostima, pa je otvoren za tumačenje.
Pravoslavni vernik kroz molitvu ne traži da se svet menja po njegovoj meri, već da se njegovo srce uskladi sa Božijom voljom.
Istakao značaj praznika Sabora bestelesnih sila okupljenih oko Svetoga arhanđela Gavrila, blagovesnika Blage vesti o rođenju Sina Božjega i spasitelja našeg Isusa Hrista.
U vremenu kada se trpeza nije merila bogatstvom već dušom domaćina, jelo od jagnjetine i pasulja krasilo je praznične dane metohijskih kuća – donosimo autentičan recept koji čuva toplinu predanja i sećanje na zajedništvo oko stola.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
U svojoj besedi za 7. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je vera najčvršći bedem protiv svakog duhovnog napada i da se ona, kao i ljubav, potvrđuje kroz stradanje.
U besedi za sredu 7. sedmice po Duhovima, vladika Nikolaj Velimirović upozorava na tri strasti koje uništavaju duhovno pastirstvo i otkriva vrline koje vode ka spasenju i pravoj službi Bogu.
U besedi za ponedeljak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva da li je teško breme pravednosti kazna ili poziv na buđenje.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto je vera u Hrista izvor najdublje radosti i kako nas ta neiskazana uteha nosi kroz sve životne borbe i tuge.
Pravoslavni vernik kroz molitvu ne traži da se svet menja po njegovoj meri, već da se njegovo srce uskladi sa Božijom voljom.
Uz zvuke molitve i tišinu ispunjenu bolom, hiljade ljudi u ispratile su libanskog džez umetnika, sina legendarne pevačice Fejruz i jednog od najvećih muzičkih buntovnika arapskog sveta.
Na svom prvom sastanku sa poglavarom Rimokatoličke crkve, mitropolit Antonije preneo je zabrinutost zbog progona Ukrajinske pravoslavne crkve, dok je Sveti Otac pozvao na obnovu dijaloga i zajednički odgovor na izazove savremenog sveta.
Protojerej-stavrofor Branko Ćurčin iz „Zemlje živih“ govori o tome zašto zavisnici moraju da prođu kroz pakao bola da bi pronašli smisao, veru i svoj put ka slobodi.
Protojerej-stavrofor Branko Ćurčin iz „Zemlje živih“ govori o tome zašto zavisnici moraju da prođu kroz pakao bola da bi pronašli smisao, veru i svoj put ka slobodi.
Na lokalitetu crkve Bogorodice Hvostanske, unutar zaštićene zone, održan je obred bez blagoslova Srpske pravoslavne crkve, uz poruke mržnje prema pravoslavnim Srbima.
Patrijarh Porfirije je načalstvovao 27. jula 2025. godine svetom liturgijom u crkvi Svetog arhangela Gavrila u Beogradu.
Upozorava da nije u pitanju tek stanje uma koje se može promeniti preko jedne noći.
U besedi za utorak 8. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koji je uslov da smrtnik primi nebesku milost i kako se oslobađanjem od telesnih strasti otvaraju vrata večnom miru i blagodati — poruka koja menja pogled na život i veru.
Posle teških mučenja, pri kojima im je anđeo Božji ublažavao bol, svi biše mačem posečeni, najpre sveštenici i satrudnici Atinogenovi, a potom i sam Atinogen.
Protojerej-stavrofor Branko Ćurčin iz „Zemlje živih“ govori o tome zašto zavisnici moraju da prođu kroz pakao bola da bi pronašli smisao, veru i svoj put ka slobodi.
