Jedna navika koju mnogi smatraju bezazlenom može da donese svađe, udaljavanje i unutrašnji nemir, a svetogorski starac pokazuje kako se kroz tišinu i pažljivo birane reči čuva duhovna snaga.
Jedna nepromišljena rečenica često postaje početak rasprave, udaljavanja i nemira, dok čovek tek kasnije shvati da je mogao da sačuva mir da je izabrao da prećuti. Upravo u toj svakodnevnoj borbi između potrebe da govorimo i potrebe da sačuvamo unutrašnju tišinu krije se jedan od velikih duhovnih izazova čoveka. Odgovor je ponudio starac Mojsije Svetogorac, podsećajući da prava mudrost nije u mnoštvu reči, već u sposobnosti da se govori onda kada reč ima težinu.
- Svesno ćutanje, pažljiva kratkoća govora i odbacivanje brbljanja i ogovaranja predstavljaju težnju ka tišini i izbegavanje zamorne rečitosti, iz koje obično proizilaze razni problemi, poput svađa, hladnoće i buke. Ćutljivi ljudi govore svojom ozbiljnom tišinom. Oni ne govore ne zato što ne znaju kako da govore, ne iz nepopustljivosti i tajnog osećaja da ne učestvuju u diskusijama na visokom nivou, već iz skromnog osećaja da nemaju ništa važno da kažu. Kada govore, govore govorom punim sadržaja. Sveti Serafim Sarovski kaže: „Stekni svoj unutrašnji mir i hiljade ljudi će se spasiti oko tebe, a da ti to ne znaš.“
Nema potrebe da se stalno priča. Svet je umoran od mnogih, debelih, neprozirnih, licemernih, krutih reči. Ljudi nisu uvek zainteresovani da nas slušaju, ali ni da budu slušani. Mudar čovek kaže: „Bog nam je dao dva uha i jedna usta, da više slušamo, a manje govorimo.“ Hodamo okolo i ponašamo se kao da imamo deset usta, a nemamo uši“, govorio je starac Mojsije Svetogorac.
Pouka starca Mojsija Svetogorca ostaje podsetnik da se duhovna snaga ne meri količinom izgovorenih reči, već sposobnošću čoveka da prepozna trenutak kada je tišina vrednija od govora. U buci svakodnevnih razgovora mudrost se često otkriva upravo onda kada čovek nauči da sluša, da razmisli i da svoje reči čuva za ono što zaista donosi mir.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 96 (8,2-13)
2. Jer zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodi me od zakona greha i smrti. 3. Jer što zakonu beše nemoguće, pošto beše oslabljen telom, Bog poslavši Sina svoga u obličju tela grehovnoga i zbog greha, osudi greh u telu, 4. da se pravda zakona ispuni u nama koji ne živimo po telu nego po Duhu. 5. Jer koji su po telu telesno misle, a koji su po Duhu duhovno.
6. Jer je telesno mudrovanje smrt, a duhovno mudrovanje život i mir. 7. Jer je telesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu, pošto se ne pokorava zakonu Božijem, niti pak može. 8. A koji su po telu ne mogu ugoditi Bogu. 9. A vi niste po telu nego po Duhu, pošto Duh Božiji živi u vama. Ako pak neko nema Duha Hristova, on nije njegov.
10. A ako je Hristos u vama, onda je telo mrtvo za greh, a Duh je život za pravednost. 11. Ako li živi u vama Duh Onoga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, Onaj koji je podigao Hrista iz mrtvih oživeće i vaša smrtna telesa Duhom svojim koji živi u vama. 12. Tako, dakle, braćo, nismo dužni telu da po telu živimo; 13. jer ako živite po telu, pomrećete; ako li Duhom dela telesna umrtvljujete, živećete.
Jevanđelje po Mateju, začalo 36. (10,16-22)
16. Eto, ja vas šaljem kao ovce među vukove. Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi! 17. A čuvajte se od ljudi: jer će vas predati sudovima, i po sinagogama svojim tući će vas. 18. I pred starešine i careve izvodiće vas mene radi za svedočanstvo njima i neznabošcima. 19. A kad vas predaju, ne brinite se kako ćete ili šta ćete govoriti; jer će vam se u onaj čas dati šta ćete kazati. 20. Jer nećete vi govoriti, nego će Duh Oca vašega govoriti iz vas. 21. A predaće brat brata na smrt i otac sina; i ustaće deca na roditelje i pobiće ih. 22. I svi će vas mrziti zbog imena moga; ali koji pretrpi do kraja taj će se spasti.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
Reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjavaju kako čovek, oslanjajući se isključivo na sopstvenu procenu, može lako da previdi ono najvažnije i skrene sa pravog puta.
Probajjte recept monahinje Atanasije Rašić za mladi grašak, pročitajte molitvu Svetom arhanđelu Rafailu i kratku, ali duboku pouku Svetog Kozme Etolskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mironosice Martu i Mariju po starom i Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svete Emilije de Vijal, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Obe su u miru skončale, ali se ne zna gde.
Jedna navika koju mnogi smatraju bezazlenom može da donese svađe, udaljavanje i unutrašnji nemir, a svetogorski starac pokazuje kako se kroz tišinu i pažljivo birane reči čuva duhovna snaga.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jeroshimonah Mihail (Pitkevič) iz Pskovopečerskog manastira razotkriva nevidljivu borbu u čoveku koja se ne vidi spolja, ali odlučuje da li mir postoji ili je samo privid.
U pouci sveca krije se oštra i neprijatno snažna opomena: vera nije privatni zaklon, već obaveza koja se prepoznaje upravo onda kada je najteže stati i reći - ovo me se tiče.
Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Reči Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjavaju kako čovek, oslanjajući se isključivo na sopstvenu procenu, može lako da previdi ono najvažnije i skrene sa pravog puta.
Probajjte recept monahinje Atanasije Rašić za mladi grašak, pročitajte molitvu Svetom arhanđelu Rafailu i kratku, ali duboku pouku Svetog Kozme Etolskog.
Pedesetdvogodišnjak je priveden nakon prijava građana, a pojedini mediji navode da je reč o mitropolitu naukratskom iz Aleksandrijske patrijaršije.
Ovo pravilo je uspostavljeno još u vreme Vizantije.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Neobičan specijalitet iz starih monaških rukopisa pokazuje da su manastirske kuhinje nekada bile mesta u kojima su nastajali iznenađujuće zanimljivi ukusi.
Kađenje nije samo drevni crkveni običaj već dubok simbol molitve, blagodati i prisustva Božjeg, čiji koreni sežu do starozavetnih vremena.
Misa u crkvi San Karlo al Lacareto održana je povodom praznika Presvetog Srca Isusovog, ali je pažnju javnosti privukla zbog duginih boja, spornog natpisa na majici učesnika i rasprava o promenama u delu Crkve u Italiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
