Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Čovek može godinama da prikriva svoje slabosti od drugih, da opravdava postupke pred sobom i da veruje da će mnoge reči, misli i dela ostati zauvek zaboravljeni. Ipak, pravoslavno predanje govori o trenutku kada nestaju svi izgovori, a pred dušom ostaje samo istina o životu koji je proživela. Upravo o tom susretu sa sopstvenim delima govori jedna od upečatljivih pouka Svetog Justina Ćelijskog, nudeći odgovor na pitanje šta čovek zapravo nosi sa sobom kada napusti ovaj svet.
Govoreći o mitarstvima, odnosno prolasku duše kroz duhovna iskušenja nakon smrti, Sveti Justin Ćelijski zapisao je:
- Dušu čovekovu, po njenom izlasku iz tela, susreću bestelesni duhovi, i Sveti Anđeli i zli dusi, i prate je na putu kroz razna sudska područja, na kojima ona polaže račun o vascelom životu svom na zemlji: o svim svojim mislima, osećanjima, željama, rečima, postupcima i delima, na osnovu kojih joj se dodeljuje udeo u zagrobnom životu i svetu.
U ovim rečima ne nalazi se tek opis događaja koji nastupaju posle smrti. Sveti Justin podseća da nijedan deo čovekovog života nije bez značaja. Nisu važna samo velika dela koja drugi vide, već i skrivene misli, namere, želje i reči koje često smatramo prolaznim i nevažnim. Pred večnom istinom, prema ovoj pouci, sve dobija svoju težinu.
Zato se mitarstva u pravoslavnom shvatanju ne posmatraju kao puka slika straha, već kao opomena da je svaki dan prilika za pokajanje, ispravljanje grešaka i duhovno sazrevanje. Čovek se za večnost ne priprema u poslednjem trenutku, već kroz svakodnevne izbore koje pravi tokom života.
Pouka Svetog Justina Ćelijskog ostaje snažan podsetnik da ono što danas mislimo, govorimo i činimo ne nestaje bez traga. Ako je život putovanje ka susretu sa istinom, onda je svaki trenutak prilika da pred taj susret stanemo sa što čistijom savešću.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 94 (7,1-13)
1. Ili ne znate, braćo, jer govorim onima koji znaju zakon, da zakon vlada nad čovekom samo dokle on živi? 2. Jer je udata žena vezana zakonom za živog muža; ako li muž umre, razreši se od zakona muževljeva. 3. Zato, dakle, dok joj je muž živ biće preljubnica ako pođe za drugoga muža; ako li joj umre muž, slobodna je od zakona, da ne bude preljubnica ako pođe za drugoga muža. 4. Tako, braćo moja, i vi umreste zakonu telom Hristovim, da pripadnete drugome, Onome koji ustade iz mrtvih, da plod donesemo Bogu.
5. Jer kad bejasmo u telu, strasti grehovne kroz zakon dejstvovahu u našim udima da se smrti plod donosi. 6. A sad se oslobodismo od zakona umrevši onome što nas držaše, da služimo (Bogu) u novome duhu a ne po starome slovu. 7. Šta ćemo, dakle, reći? Da je zakon greh? Nikako! Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ni za želju ne bih znao da zakon ne kaza: Ne poželi! 8. A greh uzevši povod kroz zapovest izazva u meni svaku želju; jer je greh bez zakona mrtav.
9. A ja življah nekad bez zakona; a kada dođe zapovest, greh oživlje, 10. a ja umreh, i nađe se da mi zapovest data za život bi na smrt. 11. Jer greh uzevši povod kroz zapovest prevari me i ubi me njome. 12. Tako, dakle, zakon je svet, i zapovest je sveta i pravedna i dobra. 13. Zar mi, dakle, dobro donese smrt? Nikako! Nego greh, da se pokaže kao greh, pričini mi smrt kroz dobro, da bude greh do krajnosti grešan kroz zapovest.
Jevanđelje po Mateju, začalo 34. (9,36-38; 10,1-8)
36. A gledajući mnoštvo naroda, sažali se na njih, jer behu smeteni i napušteni kao ovce bez pastira. 37. Tada reče učenicima svojim: „Žetve je mnogo, a poslenika malo. 38. Molite se stoga gospodaru žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.”1. I dozvavši svojih dvanaest učenika, dade im vlast nad duhovima nečistim da ih izgone, i da isceljuju od svake bolesti i svake nemoći. 2. A imena dvanaest apostola su ova: prvi Simon, koji se zove Petar, i Andrej brat njegov; Jakov Zevedejev i Jovan brat njegov;
3. Filip i Vartolomej; Toma i Matej carinik; Jakov Alfejev i Levej prozvani Tadej; 4. Simon Kananit i Juda Iskariotski, koji ga i izdade. 5. Ovu Dvanaestoricu posla Isus i zapovjedi im govoreći: „Na put neznabožaca ne idite, i u grad samarjanski ne ulazite. 6. Nego idite najpre izgubljenim ovcama doma Izrailjeva! 7. I hodeći propovedajte i kazujte da se približilo Carstvo nebesko. 8. Bolesne isceljujte, gubave čistite, mrtve dižite, demone izgonite; na dar ste dobili, na dar i dajite”.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da najveća vrednost čoveka nije u onome što poseduje, već u daru kojim je izbavljen iz ropstva greha, zla i smrti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Sisoja Velikog po starom, dok po novom kalendaru obeležavaju Prepodobnu Makrinu. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog Hermana iz Rajhenaua, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Kao pustinjak proveo je šest decenija u molitvi i podvigu, a iza sebe ostavio pouke o veri, poverenju u Boga i putu ka unutrašnjem miru.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Jedna pouka ave Justina Popovića razbija svakodnevnu sumnju i nudi drugačiji pogled na život, strah i večnost.
Sveti Justin Ćelijski podseća na unutrašnje oružje hrišćana koje štiti dušu od najmračnijih sila i daje snagu koju niko ne može oduzeti.
Ava Justin otkriva kako molitva postaje tajno i moćno oružje protiv unutrašnjih neprijateljskih sila.
Reči ruskog svetitelja upozoravaju na zamku u koju mnogi upadnu kada su povređeni: umesto da se izbore sa zlom, počnu da ga nose u sebi.
U besedi za nedelju 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da najveća vrednost čoveka nije u onome što poseduje, već u daru kojim je izbavljen iz ropstva greha, zla i smrti.
Grčki duhovnik ostavio je snažnu pouku o važnosti tihovanja, molitve i pažljivog izbora društva, upozoravajući da čovek treba da čuva svoju dušu od svega što ga udaljava od Boga i unutrašnjeg mira.
Nastao u manastiru Esfigmenu kao izraz otpora prema crkvenim promenama, ovaj slogan je tokom decenija dobio nova značenja i postao predmet brojnih rasprava.
Paljenje sveće simbolično predstavlja prihvatanje Boga i pozivanje da obasja našu tamu, istakao je Đurđević.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Ovo staro jelo iz prizrenskog kraja nekada se spremalo za praznike i goste, kada se za trpezom okupljala porodica, a miris pečene pite ispunjavao dom.
Bio je rok muzičar koji je tragao za smislom kroz različite filozofije i duhovne pravce, a danas je vladika Temistoklis i u Africi pomaže hiljadama ljudi gradeći škole, crkve i mesta nade za one kojima je pomoć najpotrebnija.
U besedi za subotu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se duhovna borba najpre vodi u mislima, gde se odlučuje hoće li čovek slediti Boga ili sopstvene strasti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
