Govoreći o mitarstvima, veliki srpski svetitelj upozorava da čovek pred večnom istinom ne odgovara samo za dela koja su drugi videli, već i za reči, namere i skrivene izbore koje je nosio kroz život.
Čovek može godinama da prikriva svoje slabosti od drugih, da opravdava postupke pred sobom i da veruje da će mnoge reči, misli i dela ostati zauvek zaboravljeni. Ipak, pravoslavno predanje govori o trenutku kada nestaju svi izgovori, a pred dušom ostaje samo istina o životu koji je proživela. Upravo o tom susretu sa sopstvenim delima govori jedna od upečatljivih pouka Svetog Justina Ćelijskog, nudeći odgovor na pitanje šta čovek zapravo nosi sa sobom kada napusti ovaj svet.
Govoreći o mitarstvima, odnosno prolasku duše kroz duhovna iskušenja nakon smrti, Sveti Justin Ćelijski zapisao je:
- Dušu čovekovu, po njenom izlasku iz tela, susreću bestelesni duhovi, i Sveti Anđeli i zli dusi, i prate je na putu kroz razna sudska područja, na kojima ona polaže račun o vascelom životu svom na zemlji: o svim svojim mislima, osećanjima, željama, rečima, postupcima i delima, na osnovu kojih joj se dodeljuje udeo u zagrobnom životu i svetu.
U ovim rečima ne nalazi se tek opis događaja koji nastupaju posle smrti. Sveti Justin podseća da nijedan deo čovekovog života nije bez značaja. Nisu važna samo velika dela koja drugi vide, već i skrivene misli, namere, želje i reči koje često smatramo prolaznim i nevažnim. Pred večnom istinom, prema ovoj pouci, sve dobija svoju težinu.
Zato se mitarstva u pravoslavnom shvatanju ne posmatraju kao puka slika straha, već kao opomena da je svaki dan prilika za pokajanje, ispravljanje grešaka i duhovno sazrevanje. Čovek se za večnost ne priprema u poslednjem trenutku, već kroz svakodnevne izbore koje pravi tokom života.
Pouka Svetog Justina Ćelijskog ostaje snažan podsetnik da ono što danas mislimo, govorimo i činimo ne nestaje bez traga. Ako je život putovanje ka susretu sa istinom, onda je svaki trenutak prilika da pred taj susret stanemo sa što čistijom savešću.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 94 (7,1-13)
1. Ili ne znate, braćo, jer govorim onima koji znaju zakon, da zakon vlada nad čovekom samo dokle on živi? 2. Jer je udata žena vezana zakonom za živog muža; ako li muž umre, razreši se od zakona muževljeva. 3. Zato, dakle, dok joj je muž živ biće preljubnica ako pođe za drugoga muža; ako li joj umre muž, slobodna je od zakona, da ne bude preljubnica ako pođe za drugoga muža. 4. Tako, braćo moja, i vi umreste zakonu telom Hristovim, da pripadnete drugome, Onome koji ustade iz mrtvih, da plod donesemo Bogu.
5. Jer kad bejasmo u telu, strasti grehovne kroz zakon dejstvovahu u našim udima da se smrti plod donosi. 6. A sad se oslobodismo od zakona umrevši onome što nas držaše, da služimo (Bogu) u novome duhu a ne po starome slovu. 7. Šta ćemo, dakle, reći? Da je zakon greh? Nikako! Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon; jer ni za želju ne bih znao da zakon ne kaza: Ne poželi! 8. A greh uzevši povod kroz zapovest izazva u meni svaku želju; jer je greh bez zakona mrtav.
9. A ja življah nekad bez zakona; a kada dođe zapovest, greh oživlje, 10. a ja umreh, i nađe se da mi zapovest data za život bi na smrt. 11. Jer greh uzevši povod kroz zapovest prevari me i ubi me njome. 12. Tako, dakle, zakon je svet, i zapovest je sveta i pravedna i dobra. 13. Zar mi, dakle, dobro donese smrt? Nikako! Nego greh, da se pokaže kao greh, pričini mi smrt kroz dobro, da bude greh do krajnosti grešan kroz zapovest.
Jevanđelje po Mateju, začalo 34. (9,36-38; 10,1-8)
36. A gledajući mnoštvo naroda, sažali se na njih, jer behu smeteni i napušteni kao ovce bez pastira. 37. Tada reče učenicima svojim: „Žetve je mnogo, a poslenika malo. 38. Molite se stoga gospodaru žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.”1. I dozvavši svojih dvanaest učenika, dade im vlast nad duhovima nečistim da ih izgone, i da isceljuju od svake bolesti i svake nemoći. 2. A imena dvanaest apostola su ova: prvi Simon, koji se zove Petar, i Andrej brat njegov; Jakov Zevedejev i Jovan brat njegov;
3. Filip i Vartolomej; Toma i Matej carinik; Jakov Alfejev i Levej prozvani Tadej; 4. Simon Kananit i Juda Iskariotski, koji ga i izdade. 5. Ovu Dvanaestoricu posla Isus i zapovjedi im govoreći: „Na put neznabožaca ne idite, i u grad samarjanski ne ulazite. 6. Nego idite najpre izgubljenim ovcama doma Izrailjeva! 7. I hodeći propovedajte i kazujte da se približilo Carstvo nebesko. 8. Bolesne isceljujte, gubave čistite, mrtve dižite, demone izgonite; na dar ste dobili, na dar i dajite”.
Veliki pravoslavni duhovnik iz 19. veka podseća da bez poslušnosti Bogu nema ni večne bliskosti, čak ni među najbližima.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Svetitelj i čudotvorac opisuje kako su ga uvrede i klevete, umesto da ga slome, naučile slobodi, smirenju i ljubavi oslobođenoj potrebe za ljudskim odobravanjem.
Jedna kratka pouka gruzijskog svetitelja objašnjava zašto se molitva često pretvara u naviku bez unutrašnjeg reda i kako se, kroz jednostavan duhovni poredak, vraća svojoj punoj snazi i smislu.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Razbijeni spomenici i fotografije pokojnika potresli su nekadašnje stanovnike Vučinića, dok sveštenik Darko Kujundžić upozorava da napadi traju godinama, a Međureligijsko veće BiH traži hitnu istragu.
Pouka velikog ruskog svetitelja podseća na to da je od tuđeg pogleda mnogo važnije ono što psenjavanjem krsnim znakom ispovedamo.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Razbijeni spomenici i fotografije pokojnika potresli su nekadašnje stanovnike Vučinića, dok sveštenik Darko Kujundžić upozorava da napadi traju godinama, a Međureligijsko veće BiH traži hitnu istragu.
Pouka velikog ruskog svetitelja podseća na to da je od tuđeg pogleda mnogo važnije ono što psenjavanjem krsnim znakom ispovedamo.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
U besedi za sredu 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni oganj, ni grob, ni protok vremena ne mogu osujetiti vaskrsenje, ali i zbog čega dobra dela ostaju trajno svedočanstvo čovekovog života pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Lukijana Antiohijskog po starom kalendaru, dok crkve koje koriste novi kalendar obeležavaju Svete mučenike Terencija, Neonilu i njihovu decu. Grčka pravoslavna crkva danas proslavlja i Pokrov Presvete Bogorodice. Katolička crkva slavi Svete apostole Simona i Judu Tadeja, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
Starac Jefrem iz skita Svetog Andreja objašnjava šta dušu očekuje u presudnih četrdeset dana nakon upokojenja.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Oštra pouka ave Justina Popovića ne ostavlja prostor za opravdanja, već svakoga suočava sa pitanjem kako svojim postupcima služi Bogu.
Reči velikog rumunskog duhovnika o anđelu sa krštenja otvaraju pitanje koje vekovima zaokuplja vernike: ko prati čoveka kada napusti ovaj svet i kakvu mu poruku tada donosi.
Razbijeni spomenici i fotografije pokojnika potresli su nekadašnje stanovnike Vučinića, dok sveštenik Darko Kujundžić upozorava da napadi traju godinama, a Međureligijsko veće BiH traži hitnu istragu.
Pouka velikog ruskog svetitelja podseća na to da je od tuđeg pogleda mnogo važnije ono što psenjavanjem krsnim znakom ispovedamo.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
U pravoslavlju se pokajanje ne svodi na izgovorene reči niti na obećanje da se određeni greh više neće ponoviti.
Prepodobni Nikodim savetuje i da čovek češće razmišlja o smrti i zamišlja ono što bi ga tada moglo snaći.
Vernik može redovno da odlazi u crkvu, da se pridržava posta i da izgovara molitve, a da istovremeno u svakodnevnim odnosima bude opterećen nemirom, nezadovoljstvom i teškoćom da pronađe mir.
Vernici su praznik Svete Petke proslavili u svetinjama na Kalemegdanu. U Crkvi Ružici služene su dve liturgije, a mnogi su došli i u Kapelu Svete Petke da se poklone moštima svetiteljke i uzmu vodu sa izvora.
Nepravda i tuđa zloba mogu da probude bes i želju za osvetom, ali pouka velikog svetitelja našeg vremena pokazuje kako da sačuvamo unutrašnji mir i ne dozvolimo da tuđi postupci upravljaju našim srcem.
Uzbudljiva priča o Tari i njenim drugarima, neobičnoj tajni na krovu zgrade i pouci Prepodobne mati Paraskeve da se prava ljubav prema Bogu pokazuje brigom za druge.
Iako je zbog svoje učenosti i duhovnosti bio veoma poštovan, u vreme progona hrišćana pod carem Maksimijanom, suočio se sa teškim mučenjima, koja je podneo ne odričući se Hrista.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News