Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
U pravoslavlju, ćutanje pred zlom nije znak mudrosti niti očuvanja sopstvenog mira, već često predstavlja prikrivenu slabost i ravnodušnost. Na to je još u 11. veku upozoravao Sveti Simeon Novi Bogoslov, jedan od najznačajnijih teologa pravoslavne crkve, čija poruka i danas odjekuje kao opomena savesti vernika.
- Svaki sluga koji, čuvajući svoj mir, nije uradio ništa da bi zaustavio lopove od provale u kuću svog gospodara biće osuđen od njegovog gospodara kao lukavi lopov iako nije ništa uradio da mu pomogne - govorio je Sveti Simeon Novi Bogoslov.
Ova misao otvara pitanje koje se nalazi u samom srcu hrišćanskog života: da li je dovoljno samo ne činiti zlo ili se od čoveka očekuje i aktivna borba za dobro i istinu?
U pravoslavlju se naglašava da vera nije pasivna, već delatna. Ravnodušnost pred nepravdom nije neutralan stav, već prećutno saučesništvo. Onaj ko zatvara oči pred grehom i nepravdom, pravdajući se željom da sačuva svoj mir, zapravo izneverava poverenje Gospodara - Hrista.
Kao što sluga koji ne brani kuću od provalnika snosi krivicu, tako i vernik koji ne brani svetinju života i zajednice biva odgovoran pred Bogom.
U savremenom društvu, gde mnogi biraju da budu posmatrači radi lične udobnosti, poruka Svetog Simeona zvuči kao izazov i poziv na budnost. Hrišćanin je, po učenju Crkve, so zemlji i svetlost svetu, što znači da ne sme ostati ravnodušan prema zlu jer i ćutanje može biti greh - greh propusta.
Pouka Svetog Simeona nije samo istorijska nego i savremena: vera zahteva delanje, a ne samo izbegavanje zla. Hrišćanin nije pozvan da bude nemi posmatrač, već svedok istine - makar i po cenu sopstvenog mira.
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 82 (2,14-29)
14. Jer kad neznabošci nemajući zakona čine od prirode što je po zakonu, oni nemajući zakon sami su sebi zakon; 15. oni dokazuju da je u srcima njihovim napisano ono što je po zakonu, pošto svedoči savest njihova, i pošto se misli njihove među sobom optužuju ili opravdavaju, 16. na dan kada Bog uzasudi tajne ljudske po jevanđelju mom kroz Isusa Hrista. 17. Gle, ti se zoveš Judejac i oslanjaš se na zakon, i hvališ se Bogom, 18. i znaš volju (njegovu), i umeš da razlikuješ šta je dobro, naučen od zakona; 19. i smatraš da si vođ slepima, svetlost onima koji su u mraku,
20. vaspitač nerazumnima, učitelj deci, koji ima oličenje znanja i istine u zakonu. 21. Zar ti, dakle, koji učiš druge, sebe ne učiš? 22. Ti koji propovedaš da se ne krade, kradeš? Koji govoriš da se ne čini preljuba, činiš preljubu? Ti koji se gadiš na idole, kradeš svetinju? 23. Zar ti koji se hvališ zakonom, prestupanjem zakona vređaš Boga? 24. Jer se ime Božije zbog vas huli među neznabošcima, kao što je napisano. 25. Jer obrezanje koristi, ako zakon ispunjavaš; ako li si prestupnik zakona, obrezanje je tvoje neobrezanje postalo.
26. Ako, dakle, neobrezani čuva zapovesti zakona, zar se neće njegovo neobrezanje računati za obrezanje? 27. I onaj koji je po prirodi neobrezan, a ispunjava zakon, osudiće tebe koji si pored Pisma i obrezanja prestupnik zakona.28. Jer nije ono Judejac što je spolja, niti je ono obrezanje što je spolja, na telu, 29. Nego je ono Judejac koji je to iznutra, i obrezanje je obrezanje srca duhom a ne slovom; takvome je pohvala ne od ljudi nego od Boga.
Jevanđelje po Mateju, začalo 14 (5,33-41)
33. Još ste čuli kako je kazano starima: „Ne kuni se krivo, a ispuni što si se Gospodu zakleo”. 34. A ja vam kažem: Ne kunite se nikako: ni nebom, jer je presto Božiji; 35. ni zemljom, jer je podnožje nogama njegovim; ni Jerusalimom, jer je grad velikoga Cara. 36. Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne možeš ni dlaku jednu belom ili crnom učiniti. 37. Dakle, neka bude reč vaša: da, da; ne, ne; a što je više od toga od zloga je. 38. Čuli ste da je kazano: „Oko za oko, i zub za zub”. 39. A ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi; 40. i koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu; 41. i ako te ko potera jednu milju, idi s njim dve.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Dok savremeni čovek brak sve češće posmatra kao prolazan odnos, veliki crkveni otac upozorava da razumevanje za ljudsku slabost postoji, ali da put ka opravdanju nema beskonačno mnogo koraka.
Kada rezultati izostanu, lako je posumnjati u smisao svega što radimo. Pouka svetitelja podseća da nisu svi odgovori u našim rukama i otkriva kako zahvalnost može promeniti naš pogled na život.
Bio je među onima koji su neustrašivo propovedali Jevanđelje narodima koji su u to vreme mahom bili pagani.
Mitropolit budimljansko-nikšićki daće iskaz pred državnim organima, dok se posebno pitanje otvara zbog toga što je pozvan da odgovara zbog čina koji pripada njegovoj svešteničkoj službi.
Ovaj zaboravljeni hercegovački recept daje nadevu posebnu sočnost, a jedan zalogaj dovoljan je da shvatite zašto se nekada ovako kuvalo.
Govoreći o moralu u porodici, navodi da razvrat, podvođenje, kvarenje maloletnika ili davanje lošeg primera predstavljaju ozbiljne duhovne opasnosti po dom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
Ruski dugovnik podseća da put ka duhovnoj čistoti nije samo u onome što čovek čini za sebe, već i u načinu na koji se odnosi prema onima koji su pogrešili, njihovim slabostima i padovima.
U besedi za utorak 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o snazi pokajanja i Božjoj milosti i otkriva kako se i najteži pad može preobraziti kada čovek prizna grehe i iskreno se okrene Bogu.
Žena je mesecima gledala iste jezive prizore čim bi sklopila oči, a vladika Nikolaj Velimirović ponudio joj je drugačije objašnjenje i ukazao na greh od kojeg čovek ne može jednostavno pobeći.
Kada rezultati izostanu, lako je posumnjati u smisao svega što radimo. Pouka svetitelja podseća da nisu svi odgovori u našim rukama i otkriva kako zahvalnost može promeniti naš pogled na život.
Govoreći o moralu u porodici, navodi da razvrat, podvođenje, kvarenje maloletnika ili davanje lošeg primera predstavljaju ozbiljne duhovne opasnosti po dom.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Hrišćanin je pozvan da se Bogu obraća i u radosti i u nevolji, verujući da nijedna teškoća nije izvan njegovog promisla.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Njegova majka Ana dugo nije mogla da ima dece, pa je u molitvi od Boga izmolila sina i zavetovala se da će ga posvetiti Gospodu.
On primećuje promenu, prepoznaje bol i pokušava da pomogne čak i onda kada druga osoba nema snage da zatraži pomoć.
Ovaj zaboravljeni hercegovački recept daje nadevu posebnu sočnost, a jedan zalogaj dovoljan je da shvatite zašto se nekada ovako kuvalo.
Učesnici predavanja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke objasnili su zašto su poverenje, razgovor, zajedništvo i liturgijski život važni na putu oporavka, a iskustvo "Zemlje živih" pokazalo je kako takva podrška izgleda u praksi.
U besedi za 3. septembar Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači proročke reči Isaije i govori o Hristu kao osloncu koji povezuje rasuto, učvršćuje slabo i čovekov život usmerava prema Bogu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
