Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
U pravoslavnom učenju, ćutanje pred zlom nije znak mudrosti niti očuvanja sopstvenog mira, već često predstavlja prikrivenu slabost i ravnodušnost. Na to je još u 11. veku upozoravao Sveti Simeon Novi Bogoslov, jedan od najznačajnijih teologa pravoslavne crkve, čija poruka i danas odjekuje kao opomena savesti vernika.
- Svaki sluga koji, čuvajući svoj mir, nije uradio ništa da bi zaustavio lopove od provale u kuću svog gospodara biće osuđen od njegovog gospodara kao lukavi lopov iako nije ništa uradio da mu pomogne - govorio je Sveti Simeon Novi Bogoslov.
Ova misao otvara pitanje koje se nalazi u samom srcu hrišćanskog života: da li je dovoljno samo ne činiti zlo ili se od čoveka očekuje i aktivna borba za dobro i istinu?
U pravoslavlju se naglašava da vera nije pasivna, već delatna. Ravnodušnost pred nepravdom nije neutralan stav, već prećutno saučesništvo. Onaj ko zatvara oči pred grehom i nepravdom, pravdajući se željom da sačuva svoj mir, zapravo izneverava poverenje Gospodara - Hrista.
Kao što sluga koji ne brani kuću od provalnika snosi krivicu, tako i vernik koji ne brani svetinju života i zajednice biva odgovoran pred Bogom.
U savremenom društvu, gde mnogi biraju da budu posmatrači radi lične udobnosti, poruka Svetog Simeona zvuči kao izazov i poziv na budnost. Hrišćanin je, po učenju Crkve, so zemlji i svetlost svetu, što znači da ne sme ostati ravnodušan prema zlu jer i ćutanje može biti greh - greh propusta.
Pouka Svetog Simeona nije samo istorijska nego i savremena: vera zahteva delanje, a ne samo izbegavanje zla. Hrišćanin nije pozvan da bude nemi posmatrač, već svedok istine - makar i po cenu sopstvenog mira.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 156. (14,20-25)
20. Braćo, ne budite deca umom, nego zloćom detinjite, a umom budite savršeni. 21. U Zakonu je napisano: „Tuđim jezicima i tuđim usnama govoriću narodu ovome, i ni tako me neće poslušati”, govori Gospod. 22. Tako su jezici ne znak verujućim, nego neverujućim, a proroštvo ne neverujućim, nego verujućim.
23. Ako se, dakle, skupi sva Crkva na jedno mesto, pa svi uzgovore jezike, a uđu neupućeni ili neverujući, neće li reći da ludujete? 24. A ako svi prorokuju, i uđe kakav neverujući ili neupućeni, biva pokaran od sviju i suđen od sviju, 25. i tako tajne srca njegova bivaju otkrivene i tada će pasti ničice i pokloniće se Bogu, objavljujući da je zaista Bog sa vama.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270. (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli.
16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Mateju, začalo 104. (25,1-13)
1. Tada će biti Carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše svetiljke svoje i iziđoše u sretanje ženiku. 2. A pet njih behu mudre i pet lude. 3. Jer lude, uzevši svetiljke svoje, ne uzeše sa sobom ulja. 4. A mudre uzeše ulje u posudama sa svetiljkama svojim. 5. A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše. 6. A u ponoći stade vika: „Evo ženik dolazi, izlazite mu u sretanje.”
7. Tada ustadoše sve devojke one i ukrasiše svetiljke svoje. 8. A lude rekoše mudrima: „Dajte nam od ulja vašega, jer se naše svetiljke gase.” 9. A mudre odgovoriše govoreći: „Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje idite prodavcima i kupite sebi.” 10. A kad one otidoše da kupe, dođe ženik, i spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata. 11. A posle dođoše i one druge devojke govoreći: „Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam.” 12. A on odgovarajući reče im: „Zaista vam kažem, ne poznajem vas.” 13. Stražite, dakle, jer ne znate dana ni časa u koji će Sin Čovečiji doći.
Otac s bolesnim detetom, Albanac, prišao je tadašnjem vladici raško-prizrenskog, potonjem patrijarhu srpskom, da zatraži blagoslov.
Vernici i sveštenstvo okupili su se oko oltara Crkve Svetog kneza Lazara, evocirajući život i duhovnu snagu blaženopočivšeg patrijarha, čije se sećanje i danas oseća u svakom kutku Srpske pravoslavne crkve.
Među anđelima vlada savršeno jednomislije, jednodušnost i ljubav, a uz to još i potpuna poslušnost nižih činova višim činovima, i svih ukupno svetoj volji Božjoj.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Objavljivanjem radne biografije na platformama za zapošljavanje, katolički sveštenik skrenuo je pažnju na pad priloga i finansijsku borbu svoje parohijske zajednice, o kojoj se već godinama gotovo i ne govori.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
Priča o svetitelju koji je pred filozofima i demonima pokazao da snaga vere nije u rečima, nego u znaku koji štiti i vodi kroz najmračnije iskušenja.
Otac s bolesnim detetom, Albanac, prišao je tadašnjem vladici raško-prizrenskog, potonjem patrijarhu srpskom, da zatraži blagoslov.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Duhovni oci podsećaju da molitva traži trud, sabranost i istrajnost, jer tek kad je srce uključeno, molitva postaje istinska veza sa Bogom.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
U besedi za 24. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako su ljudi pre Isusovog dolaska živeli u mreži iskušenja i sablazni.
