Ravnodušnost nije zaštita duše, upozorava svetitelj, već put ka osudi i gubitku večnog života.
U pravoslavnom učenju, ćutanje pred zlom nije znak mudrosti niti očuvanja sopstvenog mira, već često predstavlja prikrivenu slabost i ravnodušnost. Na to je još u 11. veku upozoravao Sveti Simeon Novi Bogoslov, jedan od najznačajnijih teologa pravoslavne crkve, čija poruka i danas odjekuje kao opomena savesti vernika.
- Svaki sluga koji, čuvajući svoj mir, nije uradio ništa da bi zaustavio lopove od provale u kuću svog gospodara biće osuđen od njegovog gospodara kao lukavi lopov iako nije ništa uradio da mu pomogne - govorio je Sveti Simeon Novi Bogoslov.
Ova misao otvara pitanje koje se nalazi u samom srcu hrišćanskog života: da li je dovoljno samo ne činiti zlo ili se od čoveka očekuje i aktivna borba za dobro i istinu?
U pravoslavlju se naglašava da vera nije pasivna, već delatna. Ravnodušnost pred nepravdom nije neutralan stav, već prećutno saučesništvo. Onaj ko zatvara oči pred grehom i nepravdom, pravdajući se željom da sačuva svoj mir, zapravo izneverava poverenje Gospodara - Hrista.
Kao što sluga koji ne brani kuću od provalnika snosi krivicu, tako i vernik koji ne brani svetinju života i zajednice biva odgovoran pred Bogom.
U savremenom društvu, gde mnogi biraju da budu posmatrači radi lične udobnosti, poruka Svetog Simeona zvuči kao izazov i poziv na budnost. Hrišćanin je, po učenju Crkve, so zemlji i svetlost svetu, što znači da ne sme ostati ravnodušan prema zlu jer i ćutanje može biti greh - greh propusta.
Pouka Svetog Simeona nije samo istorijska nego i savremena: vera zahteva delanje, a ne samo izbegavanje zla. Hrišćanin nije pozvan da bude nemi posmatrač, već svedok istine - makar i po cenu sopstvenog mira.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 156. (14,20-25)
20. Braćo, ne budite deca umom, nego zloćom detinjite, a umom budite savršeni. 21. U Zakonu je napisano: „Tuđim jezicima i tuđim usnama govoriću narodu ovome, i ni tako me neće poslušati”, govori Gospod. 22. Tako su jezici ne znak verujućim, nego neverujućim, a proroštvo ne neverujućim, nego verujućim.
23. Ako se, dakle, skupi sva Crkva na jedno mesto, pa svi uzgovore jezike, a uđu neupućeni ili neverujući, neće li reći da ludujete? 24. A ako svi prorokuju, i uđe kakav neverujući ili neupućeni, biva pokaran od sviju i suđen od sviju, 25. i tako tajne srca njegova bivaju otkrivene i tada će pasti ničice i pokloniće se Bogu, objavljujući da je zaista Bog sa vama.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270. (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli.
16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Mateju, začalo 104. (25,1-13)
1. Tada će biti Carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše svetiljke svoje i iziđoše u sretanje ženiku. 2. A pet njih behu mudre i pet lude. 3. Jer lude, uzevši svetiljke svoje, ne uzeše sa sobom ulja. 4. A mudre uzeše ulje u posudama sa svetiljkama svojim. 5. A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše. 6. A u ponoći stade vika: „Evo ženik dolazi, izlazite mu u sretanje.”
7. Tada ustadoše sve devojke one i ukrasiše svetiljke svoje. 8. A lude rekoše mudrima: „Dajte nam od ulja vašega, jer se naše svetiljke gase.” 9. A mudre odgovoriše govoreći: „Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje idite prodavcima i kupite sebi.” 10. A kad one otidoše da kupe, dođe ženik, i spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata. 11. A posle dođoše i one druge devojke govoreći: „Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam.” 12. A on odgovarajući reče im: „Zaista vam kažem, ne poznajem vas.” 13. Stražite, dakle, jer ne znate dana ni časa u koji će Sin Čovečiji doći.
Parohija tvrdi da ikone nisu pravoslavne, a sav prikupljeni novac završava kod pojedinaca.
Veliki četvrtak obeležila su četiri velika događaja: sveto pranje nogu učenicima, tajna večera, čudesna Isusova molitva i na kraju njegovo izdajstvo i hapšenje.
Razgovor o regionu, stabilnosti i saradnji otvorio je i pitanje uloge Crkve u savremenim odnosima među državama - može li njen glas da utiče tamo gde politika često nailazi na granice.
Tradicija farbanja i ukrašavanja jaja prenosi se generacijama i spaja porodice u zajedničkom ritualu.
Većina vernog naroda misli da zna kako se ponašati, ali tokom velikih praznika, poput Vaskrsa, iznenadi ih koliko detalja propuštaju - od ulaska u hram do pričešća i blagoslova.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U pouci sveca krije se oštra i neprijatno snažna opomena: vera nije privatni zaklon, već obaveza koja se prepoznaje upravo onda kada je najteže stati i reći - ovo me se tiče.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Mitropolit limasolski objašnjava kako se kroz veru i molitvu možemo suočiti sa strahom, pobediti unutrašnji kukavičluk i pronaći mir jači od smrti.
Prirodni lekovi, molitve i zdrave navike – saveti koji povezuju telo i veru za pravu zaštitu od negativnosti
Tradicija farbanja i ukrašavanja jaja prenosi se generacijama i spaja porodice u zajedničkom ritualu.
Većina vernog naroda misli da zna kako se ponašati, ali tokom velikih praznika, poput Vaskrsa, iznenadi ih koliko detalja propuštaju - od ulaska u hram do pričešća i blagoslova.
U trci za bogatstvom, čovek lako gubi osećaj za meru.
Farbanje i ukrašavanje vaskršnjih jaja predstavlja jedan od najstarijih i najlepših hrišćanskih običaja.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Farbanje i ukrašavanje vaskršnjih jaja predstavlja jedan od najstarijih i najlepših hrišćanskih običaja.
Kombinacija pasulja i brokolija, začinjena domaćim aromama, hrani telo i podseća na recepte na kojima su odrasle generacije na našim prostorima.
Priča o učeniku koji je bio uz Hrista, a potom otišao svojim putem otvara pitanje slobodne volje, slabosti i propuštene prilike za pokajanje, koje i danas izaziva nemir i preispitivanje.
