Parohija tvrdi da ikone nisu pravoslavne, a sav prikupljeni novac završava kod pojedinaca.
Na planini Seličevici, u okolini Zaplanja na jugu Srbije, pojavila se građevina koja spolja podseća na pravoslavni hram, ali koja, prema zvaničnom saopštenju Parohije zaplanjske u Eparhiji niškoj, nije svetinja. Crkveni odbor upozorava vernike da ne posećuju objekat, ne pale sveće i ne daju priloge dok se situacija ne reši pravno i u skladu sa crkvenim kanonima.
“Na planini Seličevici postoji objekat koji već dugi niz godina uređuju neki ljudi, a koji nalikuje hramu i koji je sagrađen na mestu gde je postojao hram, koji je skrnavljen vršenjem radnji koje nisu prikladne za verni narod”, ističe se u saopštenju parohije, posle čega sledi upozorenje:
“Obaveštavamo vas da u sastav Pravoslavne eparhije niške, crkvene opštine u Zaplanju, taj objekat nije hram. Pojedine ikone i nalepnice su rimokatoličke, a sav prihod od priloga ne ide crkvi, već pojedincima, koji se kriju iza Crkve i predstavljaju se crkvenim ljudima. Molimo vas da ne posećujete, ne palite sveće, ne prilažete dok situacija pravno ne bude rešena. Crkveni odbor izražava zabrinutost za necrkvene postupke, kao i za način ophođenja prema svešteniku i crkvenom odboru nakon mnogo oglušenih molbi. Da Gospod urazumi nerazumnu i zabludelu braću,” navodi se u saopštenju parohije.
Paroh zaplanjski, sveštenik Dušan Janković, ističe da izgradnja pravoslavnog hrama nije samo pitanje kamena i maltera, već duhovni događaj koji se uvek sprovodi uz blagoslov Crkve i po utvrđenom poretku. Na društvenoj mreži Facebook otac Dušan detaljno opisuje procedure koje prate svaki legitiman hram: od dobijanja blagoslova episkopa, preko formiranja crkvenog odbora i osvećenja zemljišta, do projektovanja hrama po pravoslavnoj tradiciji i konačnog osvećenja prestola i temelja.
- Blagoslov episkopa je prvi i najvažniji korak; bez njega ne može se započeti nijedna aktivnost. Tokom gradnje sveštenik povremeno osvećuje radove, a završetak obeležava veliko osvećenje hrama, kada se hram potpuno posvećuje služenju liturgije. Suština je jasna: crkva se ne gradi samo od kamena, već od vere naroda, ljubavi zajednice i blagoslova episkopa. Gde je blagoslov, tu je i blagodat; gde je blagodat, tu se i dom Božiji podiže - navodi paroh zaplanjski, otac Dušan.
Ova polemika otvara šire pitanje o tome kako vernici razlikuju prave crkve od građevina koje se samo predstavljaju kao svetinje. Dok parohija apeluje na oprez, stručnjaci za crkvenu praksu potvrđuju da bez kanonskog blagoslova i poštovanja procedure svaki objekat ostaje "neživ" u duhovnom smislu.
Na Seličevici, kako upozorava Parohija zaplanjska, vernici bi trebalo da budu oprezni, jer poštovanje pravila i procedure u pravoslavlju nije birokratski formalizam, već čin vere i ljubavi prema Bogu i zajednici.
Parohija tvrdi da ikone nisu pravoslavne, a sav prikupljeni novac završava kod pojedinaca.
Veliki četvrtak obeležila su četiri velika događaja: sveto pranje nogu učenicima, tajna večera, čudesna Isusova molitva i na kraju njegovo izdajstvo i hapšenje.
Razgovor o regionu, stabilnosti i saradnji otvorio je i pitanje uloge Crkve u savremenim odnosima među državama - može li njen glas da utiče tamo gde politika često nailazi na granice.
Tradicija farbanja i ukrašavanja jaja prenosi se generacijama i spaja porodice u zajedničkom ritualu.
Većina vernog naroda misli da zna kako se ponašati, ali tokom velikih praznika, poput Vaskrsa, iznenadi ih koliko detalja propuštaju - od ulaska u hram do pričešća i blagoslova.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Građani, zvaničnici i potomci mučenika okupili su se kod spomenika „17. februar“, podsećajući na 84. godišnjicu jednog od najvećih stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu.
Mitropolit niški Arsenije predvodio je liturgijsko sabranje uz trokratni litijski hod, dok su vernici iz cele zemlje doživeli čudesni duh zadužbine Svetog despota Stefana Lazarevića.
Sa blagoslovom vladike Arsenija, galerija Sinagoga postala je mesto gde fotografije, rukopisi i liturgijski predmeti pričaju priču o veri, ljubavi i nesebičnom služenju Svetog Dositeja Niškog i Zagrebačkog.
Eparhija niška poklonila je osmeh i sigurnost Predragu i Anđeli Antić i njihovim sinovima, koji su, uz blagoslov i slavsku ikonu, uselili u svoj novi dom, izgrađen snagom vere, ljubavi i zajedništva.
Razgovor o regionu, stabilnosti i saradnji otvorio je i pitanje uloge Crkve u savremenim odnosima među državama - može li njen glas da utiče tamo gde politika često nailazi na granice.
Serija vandalskih napada ispred Hrama Svetog Simeona Mirotočivog otvara pitanja o bezbednosti crkvene imovine i odgovornosti nadležnih organa.
Nakon složene operacije u Istanbulu i nedelja neizvesnosti, paroh iz Pilice pokazao je kako izgleda kada ljubav prema bližnjem preraste u čin koji menja sudbinu, bez očekivanja priznanja i bez zadrške pred ličnim iskušenjem.
Svetinja koja se vekovima čuva u manastiru Vatoped biće doneta u prestonicu i nošena na čelu litije, dok će vernici potom imati priliku da joj se poklone u hramu Svetog Save.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Farbanje i ukrašavanje vaskršnjih jaja predstavlja jedan od najstarijih i najlepših hrišćanskih običaja.
Kombinacija pasulja i brokolija, začinjena domaćim aromama, hrani telo i podseća na recepte na kojima su odrasle generacije na našim prostorima.
Priča o učeniku koji je bio uz Hrista, a potom otišao svojim putem otvara pitanje slobodne volje, slabosti i propuštene prilike za pokajanje, koje i danas izaziva nemir i preispitivanje.
