Parohija tvrdi da ikone nisu pravoslavne, a sav prikupljeni novac završava kod pojedinaca.
Na planini Seličevici, u okolini Zaplanja na jugu Srbije, pojavila se građevina koja spolja podseća na pravoslavni hram, ali koja, prema zvaničnom saopštenju Parohije zaplanjske u Eparhiji niškoj, nije svetinja. Crkveni odbor upozorava vernike da ne posećuju objekat, ne pale sveće i ne daju priloge dok se situacija ne reši pravno i u skladu sa crkvenim kanonima.
“Na planini Seličevici postoji objekat koji već dugi niz godina uređuju neki ljudi, a koji nalikuje hramu i koji je sagrađen na mestu gde je postojao hram, koji je skrnavljen vršenjem radnji koje nisu prikladne za verni narod”, ističe se u saopštenju parohije, posle čega sledi upozorenje:
“Obaveštavamo vas da u sastav Pravoslavne eparhije niške, crkvene opštine u Zaplanju, taj objekat nije hram. Pojedine ikone i nalepnice su rimokatoličke, a sav prihod od priloga ne ide crkvi, već pojedincima, koji se kriju iza Crkve i predstavljaju se crkvenim ljudima. Molimo vas da ne posećujete, ne palite sveće, ne prilažete dok situacija pravno ne bude rešena. Crkveni odbor izražava zabrinutost za necrkvene postupke, kao i za način ophođenja prema svešteniku i crkvenom odboru nakon mnogo oglušenih molbi. Da Gospod urazumi nerazumnu i zabludelu braću,” navodi se u saopštenju parohije.
Paroh zaplanjski, sveštenik Dušan Janković, ističe da izgradnja pravoslavnog hrama nije samo pitanje kamena i maltera, već duhovni događaj koji se uvek sprovodi uz blagoslov Crkve i po utvrđenom poretku. Na društvenoj mreži Facebook otac Dušan detaljno opisuje procedure koje prate svaki legitiman hram: od dobijanja blagoslova episkopa, preko formiranja crkvenog odbora i osvećenja zemljišta, do projektovanja hrama po pravoslavnoj tradiciji i konačnog osvećenja prestola i temelja.
- Blagoslov episkopa je prvi i najvažniji korak; bez njega ne može se započeti nijedna aktivnost. Tokom gradnje sveštenik povremeno osvećuje radove, a završetak obeležava veliko osvećenje hrama, kada se hram potpuno posvećuje služenju liturgije. Suština je jasna: crkva se ne gradi samo od kamena, već od vere naroda, ljubavi zajednice i blagoslova episkopa. Gde je blagoslov, tu je i blagodat; gde je blagodat, tu se i dom Božiji podiže - navodi paroh zaplanjski, otac Dušan.
Ova polemika otvara šire pitanje o tome kako vernici razlikuju prave crkve od građevina koje se samo predstavljaju kao svetinje. Dok parohija apeluje na oprez, stručnjaci za crkvenu praksu potvrđuju da bez kanonskog blagoslova i poštovanja procedure svaki objekat ostaje "neživ" u duhovnom smislu.
Na Seličevici, kako upozorava Parohija zaplanjska, vernici bi trebalo da budu oprezni, jer poštovanje pravila i procedure u pravoslavlju nije birokratski formalizam, već čin vere i ljubavi prema Bogu i zajednici.
Sveštenik upozorava da čovek u trci za udobnošću može zaboraviti duhovne vrednosti, podsećajući na značaj molitve, jednostavnosti i uzdržanja.
Ne želeći da stupi u brak sa smrtnim čovekom, Fevronija je svoj život posvetila Hristu i zamonašila se u ženskom manastiru u Asiriji, kojim je upravljala njena tetka Vriena.
Iako je Crkva zvanično ne naziva „isceliteljkom od depresije“, brojni vernici svedoče da su kroz molitvu Svetoj Kirijakiji pronašli mir, snagu i nadu.
Praznično sabranje u drevnoj nemanjićkoj svetinji obeleženo rukopoloženjem novog sveštenika i besedom vladike mileševskog o veri i preobražaju čoveka
Monahinja Kornelija Ris govori o svom prisustvu molitvama za oslobođenje od đavoimanosti, upozoravajući da se suština duhovne borbe nalazi u molitvi, pokajanju i smirenju pred Bogom.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U Bogosloviji "Sveti Kirilo i Metodije" obeležena krsna slava uz liturgiju više arhijereja, kulturni program, obilazak ustanove i dodelu crkvenog odličja.
Građani, zvaničnici i potomci mučenika okupili su se kod spomenika „17. februar“, podsećajući na 84. godišnjicu jednog od najvećih stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu.
Mitropolit niški Arsenije predvodio je liturgijsko sabranje uz trokratni litijski hod, dok su vernici iz cele zemlje doživeli čudesni duh zadužbine Svetog despota Stefana Lazarevića.
Sa blagoslovom vladike Arsenija, galerija Sinagoga postala je mesto gde fotografije, rukopisi i liturgijski predmeti pričaju priču o veri, ljubavi i nesebičnom služenju Svetog Dositeja Niškog i Zagrebačkog.
Praznično sabranje u drevnoj nemanjićkoj svetinji obeleženo rukopoloženjem novog sveštenika i besedom vladike mileševskog o veri i preobražaju čoveka
Na liturgiji u hramu na Petlovom brdu poglavar SPC govorio je o snazi smirenja, pobedi nad egoizmom, istinskom pokajanju i tome zašto tek život sa Hristom svakom čoveku donosi radost, smisao i unutrašnji mir.
Nakon prijema u Patrijaršijskom dvoru i posete Pećkoj patrijaršiji, zajednički obilazak svetinja nastavljen je u jednoj od najznačajnijih srednjovekovnih zadužbina na Kosovu i Metohiji.
Svečani doček u srcu patrijaršijskog kompleksa, poklon pred svetinjama i poruka o miru, razumevanju i duhovnoj povezanosti naroda iz Peći.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Ovaj hram danas je pod zaštitom države i uživa status kulturnog dobra.
Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već iz iskrene potrebe da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Jednostavan recept nadahnut pravoslavnom tradicijom donosi spoj ribe, mirisa limuna i hrskavih badema, a pokazuje da i skromne namirnice mogu postati pravo praznično uživanje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
