Sa blagoslovom vladike Arsenija, galerija Sinagoga postala je mesto gde fotografije, rukopisi i liturgijski predmeti pričaju priču o veri, ljubavi i nesebičnom služenju Svetog Dositeja Niškog i Zagrebačkog.
Sa blagoslovom vladike niškog Arsenija, u galeriji Sinagoga u Nišu svečano je otvorena izložba Služitelj mira i ljubavi, posvećena 80. godišnjici upokojenja Svetog Dositeja Niškog i Zagrebačkog – duhovnog vože čiji je život bio svetionik vere, ljubavi i nesebičnog služenja.
Foto: SPC
Okupljene je na otvaranju izložbe pozdravila Marina Vlaisavljević, muzejski savetnik i pomoćnik direktora Narodnog muzeja Niš, dok je prof. dr Dejan Antić, državni sekretar pri Ministarstvu kulture Republike Srbije, istakao značaj čuvanja duhovnog i kulturnog nasleđa. Đakon Budimir Kokotović, u ime Biblioteke Srpske Patrijaršije, podsetio je na neizmeran doprinos Svetog Dositeja očuvanju hrišćanske misli i crkvene tradicije.
Blagoslov i reč mitropolita Arsenija
Mitropolit Arsenije otvorio je izložbu rečju i blagoslovom, ističući svetlost i mir koji svetitelj i danas širi kroz svoja dela.
Otvaranju su prisustvovali jerej Vladimir Radovanović, upravnik Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve, predstavnici kulturnih ustanova i brojni građani, željni da se duhovno približe životu i porukama svetitelja čije vrednosti nadilaze vreme i prostor.
Foto: SPC
Izložba je otvorena u galeriji Sinagoga u Nišu
Jedinstvena postavka i saradnja institucija
Izložba je rezultat saradnje Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve, Muzeja Crkvenih starina Eparhije niške, Mitropolije zagrebačko-ljubljanske i Narodnog muzeja Niš, koji je obezbedio prostor za ovu jedinstvenu postavku.
Posetioci mogu da se susretnu sa fotografijama, rukopisima, liturgijskim predmetima i dokumentima koji osvetljavaju život Svetog Dositeja – čoveka koji je uvek služio bližnjima i čije nas delo podseća na snagu vere i ljubavi u svakodnevnom životu.
Izložba Služitelj mira i ljubavi ostaje otvorena do kraja meseca, pozivajući sve da kroz artefakte i priče o svetitelju dožive njegov duh i poruku mira, služenja i nesebične ljubavi.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve je na početku Velikogospoјinskog posta izrazio zabrinutost zbog nemira i podela i pozvao narod da prekine sukobe i okrene se miru, ljubavi i jedinstvu, uz molitvu Presvetoj Bogorodici da zaštiti sve koji čeznu za mirom.
Na praznik Prenosa moštiju Svetog prvomučenika Stefana, poglavar Srpske pravoslavne crkve pred vernicima u Slancima pozvao na smirenje, jedinstvo i ljubav prema bližnjima i neprijateljima.
Bivši arhimandrit, vlasnik građevinskog preduzeća i arhitekt osuđeni za milionske zloupotrebe sredstava namenjenih obnovi manastira i crkava na Kosovu i Metohiji – pravda konačno zadovoljena, a istina iza kulisa crkvene moći otkrivena.
Priča o učeniku koji je bio uz Hrista, a potom otišao svojim putem otvara pitanje slobodne volje, slabosti i propuštene prilike za pokajanje, koje i danas izaziva nemir i preispitivanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliku sredu po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dionizija Korintskog, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od neprekidnog pričanja i pohlepe do nedostatka vere - otac Dimitrije objasnio je kako molitva, disciplina i odlazak u crkvu mogu osloboditi dušu i doneti mir.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Građani, zvaničnici i potomci mučenika okupili su se kod spomenika „17. februar“, podsećajući na 84. godišnjicu jednog od najvećih stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
Mitropolit niški Arsenije predvodio je liturgijsko sabranje uz trokratni litijski hod, dok su vernici iz cele zemlje doživeli čudesni duh zadužbine Svetog despota Stefana Lazarevića.
Članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Stevan Sinđelić“, gaseći požar na obodu grada, naišli su na prizor pred kojim su zanemeli — ikona Presvete Bogorodice ostala je čitava uprkos požaru.
Nakon složene operacije u Istanbulu i nedelja neizvesnosti, paroh iz Pilice pokazao je kako izgleda kada ljubav prema bližnjem preraste u čin koji menja sudbinu, bez očekivanja priznanja i bez zadrške pred ličnim iskušenjem.
Svetinja koja se vekovima čuva u manastiru Vatoped biće doneta u prestonicu i nošena na čelu litije, dok će vernici potom imati priliku da joj se poklone u hramu Svetog Save.
U hramu u kojem je godinama služio, sabrano sveštenstvo i mnoštvo vernika oprostili su se od oca Nenada i njegove supruge, dok se zajednica, u molitvi, suočava sa velikim gubitkom.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Nakon složene operacije u Istanbulu i nedelja neizvesnosti, paroh iz Pilice pokazao je kako izgleda kada ljubav prema bližnjem preraste u čin koji menja sudbinu, bez očekivanja priznanja i bez zadrške pred ličnim iskušenjem.
Svetinja koja se vekovima čuva u manastiru Vatoped biće doneta u prestonicu i nošena na čelu litije, dok će vernici potom imati priliku da joj se poklone u hramu Svetog Save.
Od Svetog Jovana Zlatousta do vladike Nikolaja Velimirovića, glasovi svetih opominju da starina nije merilo istine, između krsne slave i sujeverja otkriva se tanka linija koju savremeni čovek često previđa.
