NEBO NAD MILEŠEVOM SE OTVORILO: Veličanstvene slike hramovne slave u nemanjićkoj svetinji

Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg - Spasovdan, manastir Mileševa bio je ispunjen tihom, ali snažnom liturgijskom svečanošću koja se nije mogla lako opisati, već se prepoznavala u pogledu, molitvi i dugom odjeku pojanja koje se razlivalo pod svodovima Sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg. Hramovna slava proslavljena je svetom arhijerejskom liturgijom koju je služilo arhiepiskop i mitropolit mileševski Atanasije, u molitvenom prisustvu umirovljenog episkopa mileševskog Filareta.

Od ranih jutarnjih sati manastirski prostor ispunjavao je verni narod koji je pristizao iz različitih krajeva, noseći sa sobom molitvu, zahvalnost i tihu radost prazničnog susreta. Posebnu sliku tog dana davalo je prisustvo dece, koja su u velikom broju došla sa svojim porodicama. Njihova radoznalost, tiho šaputanje i povremeni smeh, koji bi se kratko prolamao, unosili su posebnu toplinu u liturgijsko jutro i davali prazniku jednu živu, porodičnu dimenziju koja se dugo pamti.

SPC / Eparhija mileševska

 

Liturgija kao susret neba i zemlje

Sasluživali su arhijerejski namesnik prijepoljski protojerej Igor Erić, protojerej-stavrofor Nikola Perković, nastojatelj manastira Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji iguman Petar, nastojatelj manastira Svete Trojice kod Pljevalja iguman Zosima i protođakon Ivan Savić. Mileševske monahinje, sa igumanijom Akvilinom na čelu, odgovarale su na prozbe i jektenije, dajući službi puninu monaškog sabranja i molitvenog jedinstva.

Među brojnim vernim narodom bili su i predstavnici lokalne zajednice: predsednik Opštine Prijepolje Drago Popadić sa saradnicima, kao i načelnik Policijske uprave u Prijepolju Željko Kuburović sa saradnicima, zajedno sa drugim gostima i zvanicama.

Nakon zaamvone molitve usledio je trokratni molitveni ophod oko svetog hrama, uz čitanje odlomaka iz Svetog pisma. Po završetku ophoda, pred hramom su osveštani slavski darovi i prelomljen slavski kolač, u atmosferi sabranosti u kojoj su se molitva i radost praznika prirodno preplitali.

Beseda koja otvara pogled ka večnosti

U pastirskoj besedi Mitropolit Atanasije obratio se sabranom narodu, čestitajući praznik i podsećajući na duboki smisao liturgijskog života, naglašavajući da praznik nije samo sećanje, već učešće u stvarnosti Carstva Božijeg. Njegove reči su bile jasne i snažne:

- Gospod nam je dao ovu veliku radost da učestvujemo u svim darovima Njegovim, da učestvujemo u tom novom životu koji On ostvaruje, koji nam čini prisutnim.

Govoreći dalje, mitropolit je ukazao na to da crkveni praznici otvaraju čoveku drugačiji vid stvarnosti:

- U našem praznovanju pominjemo velike ličnosti, ali pominjemo i velike događaje, jer ti događaji čine novu stvarnost dostupnu nama, u ovom svetu u kojem živimo.

Posebno je istakao da se kroz praznik otkriva mogućnost života koji prevazilazi granice prolaznosti:

- Praznujemo mogućnost drugačijeg života nego što je ovaj naš, ograničeni, oslabljeni. Praznujemo širu stvarnost života. I naročito je to današnji dan kada vidimo mogućnost novog i drugačijeg života, života jačeg od smrti.

 

U nastavku besede naglasio je i središnju poruku hrišćanske nade:

- Ne slavimo samo to što se On, kao Bog, pojavio kao Pobednik, jer je Njemu prirodno da bude kao Bog jači, nego mi praznujemo naročito to što je dao nama mogućnost da idemo tim Njegovim putem, da Njegov put prohodimo. I u zajednici sa Njime da se takođe pojavljujemo, pokazujemo i bivamo jači od smrti.

Zaključujući besedu, mitropolit je naglasio da je praznik Vaznesenja praznik otvorenog neba i Carstva koje se već ovde započinje:

- Danas je praznik tog novog života, danas je praznik tog Carstva nebeskoga koje se ostvaruje na zemlji. Počinje ovde da bi se raširilo i živelo večno, u otvorenom nebu. Danas je praznik neba, otvorenog.

Nakon liturgijskog sabranja, u manastirskoj gostoprimnici nastavljeno je praznovanje trpezom ljubavi, koju je sa svojom porodicom i mileševskim sestrama priredio domaćin ovogodišnje slave Predrag Banduka. Taj trenutak zajedničkog stola, razgovora i jednostavne bliskosti bio je prirodan nastavak liturgijskog dana, u kojem se duhovna radost prelila u svakodnevnu, ljudsku prisnost.

Spasovdan u Mileševi tako je još jednom pokazao da hramovna slava nije samo obredni datum, već živo sabranje ljudi u molitvi i radosti, u kojem posebno mesto zauzimaju deca, kao najneposredniji znak da se život Crkve ne prenosi samo rečima, nego i prisustvom koje raste i ostaje.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara