U sabornom hramu manastira Mileševa hramovna slava okupila je veliki broj vernika, dece i gostiju iz javnog života, dok su svečana liturgija i beseda o životu jačem od smrti pretvorile Spasovdan u snažno duhovno sabranje koje je ostavilo dubok utisak na prisutne.
Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg - Spasovdan, manastir Mileševa bio je ispunjen tihom, ali snažnom liturgijskom svečanošću koja se nije mogla lako opisati, već se prepoznavala u pogledu, molitvi i dugom odjeku pojanja koje se razlivalo pod svodovima Sabornog hrama Vaznesenja Gospodnjeg. Hramovna slava proslavljena je svetom arhijerejskom liturgijom koju je služilo arhiepiskop i mitropolit mileševski Atanasije, u molitvenom prisustvu umirovljenog episkopa mileševskog Filareta.
Od ranih jutarnjih sati manastirski prostor ispunjavao je verni narod koji je pristizao iz različitih krajeva, noseći sa sobom molitvu, zahvalnost i tihu radost prazničnog susreta. Posebnu sliku tog dana davalo je prisustvo dece, koja su u velikom broju došla sa svojim porodicama. Njihova radoznalost, tiho šaputanje i povremeni smeh, koji bi se kratko prolamao, unosili su posebnu toplinu u liturgijsko jutro i davali prazniku jednu živu, porodičnu dimenziju koja se dugo pamti.
Sasluživali su arhijerejski namesnik prijepoljski protojerej Igor Erić, protojerej-stavrofor Nikola Perković, nastojatelj manastira Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji iguman Petar, nastojatelj manastira Svete Trojice kod Pljevalja iguman Zosima i protođakon Ivan Savić. Mileševske monahinje, sa igumanijom Akvilinom na čelu, odgovarale su na prozbe i jektenije, dajući službi puninu monaškog sabranja i molitvenog jedinstva.
Među brojnim vernim narodom bili su i predstavnici lokalne zajednice: predsednik Opštine Prijepolje Drago Popadić sa saradnicima, kao i načelnik Policijske uprave u Prijepolju Željko Kuburović sa saradnicima, zajedno sa drugim gostima i zvanicama.
Nakon zaamvone molitve usledio je trokratni molitveni ophod oko svetog hrama, uz čitanje odlomaka iz Svetog pisma. Po završetku ophoda, pred hramom su osveštani slavski darovi i prelomljen slavski kolač, u atmosferi sabranosti u kojoj su se molitva i radost praznika prirodno preplitali.
U pastirskoj besedi Mitropolit Atanasije obratio se sabranom narodu, čestitajući praznik i podsećajući na duboki smisao liturgijskog života, naglašavajući da praznik nije samo sećanje, već učešće u stvarnosti Carstva Božijeg. Njegove reči su bile jasne i snažne:
- Gospod nam je dao ovu veliku radost da učestvujemo u svim darovima Njegovim, da učestvujemo u tom novom životu koji On ostvaruje, koji nam čini prisutnim.
Govoreći dalje, mitropolit je ukazao na to da crkveni praznici otvaraju čoveku drugačiji vid stvarnosti:
- U našem praznovanju pominjemo velike ličnosti, ali pominjemo i velike događaje, jer ti događaji čine novu stvarnost dostupnu nama, u ovom svetu u kojem živimo.
Posebno je istakao da se kroz praznik otkriva mogućnost života koji prevazilazi granice prolaznosti:
- Praznujemo mogućnost drugačijeg života nego što je ovaj naš, ograničeni, oslabljeni. Praznujemo širu stvarnost života. I naročito je to današnji dan kada vidimo mogućnost novog i drugačijeg života, života jačeg od smrti.
U nastavku besede naglasio je i središnju poruku hrišćanske nade:
- Ne slavimo samo to što se On, kao Bog, pojavio kao Pobednik, jer je Njemu prirodno da bude kao Bog jači, nego mi praznujemo naročito to što je dao nama mogućnost da idemo tim Njegovim putem, da Njegov put prohodimo. I u zajednici sa Njime da se takođe pojavljujemo, pokazujemo i bivamo jači od smrti.
Zaključujući besedu, mitropolit je naglasio da je praznik Vaznesenja praznik otvorenog neba i Carstva koje se već ovde započinje:
- Danas je praznik tog novog života, danas je praznik tog Carstva nebeskoga koje se ostvaruje na zemlji. Počinje ovde da bi se raširilo i živelo večno, u otvorenom nebu. Danas je praznik neba, otvorenog.
Nakon liturgijskog sabranja, u manastirskoj gostoprimnici nastavljeno je praznovanje trpezom ljubavi, koju je sa svojom porodicom i mileševskim sestrama priredio domaćin ovogodišnje slave Predrag Banduka. Taj trenutak zajedničkog stola, razgovora i jednostavne bliskosti bio je prirodan nastavak liturgijskog dana, u kojem se duhovna radost prelila u svakodnevnu, ljudsku prisnost.
Spasovdan u Mileševi tako je još jednom pokazao da hramovna slava nije samo obredni datum, već živo sabranje ljudi u molitvi i radosti, u kojem posebno mesto zauzimaju deca, kao najneposredniji znak da se život Crkve ne prenosi samo rečima, nego i prisustvom koje raste i ostaje.
Na Markovdan služena liturgija u Hramu Svetog apostola i jevanđeliste Marka, poglavar Srpske pravoslavne crkve odlikovao sveštenika i održao nadahnutu besedu. Sabranost i snažan duhovni prizor obeležili su jutarnje okupljanje, uz dolazak vernika iz svih krajeva grada i atmosferu koja je ispunila hram i njegovu portu.
SPC / Eparhija mileševska
Liturgija kao susret neba i zemlje
Beseda koja otvara pogled ka večnosti
SPC / Eparhija mileševska
Pogledaj galeriju
SPC / Eparhija mileševska
Pogledaj galeriju
SPC / Eparhija mileševska
Pogledaj galeriju
SPC / Eparhija mileševska
Pogledaj galeriju
SPC / Eparhija mileševska
Pogledaj galeriju
SPC / Eparhija mileševska
Pogledaj galeriju
SPC / Eparhija mileševska
Pogledaj galeriju
SPC / Eparhija mileševska
Pogledaj galeriju
SPC / Eparhija mileševska
Pogledaj galeriju
SPC / Eparhija mileševska
Pogledaj galeriju
Aktuelno iz SPC
13:26 | 08.05.2026
SLAVA CRKVE SVETOG MARKA: Patrijarhove reči odjeknule Tašmajdanom
Aktuelno iz SPC
12:09 | 21.05.2026
OBELEŽAVANJEM HRAMOVNE SLAVE VAZNESENSKE CRKVE POČELA PROSLAVA SPASOVDANA U BEOGRADU: Hiljade vernika i molitve pred Pojasom Presvete Bogorodice
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U sabornom hramu manastira Mileševa hramovna slava okupila je veliki broj vernika, dece i gostiju iz javnog života, dok su svečana liturgija i beseda o životu jačem od smrti pretvorile Spasovdan u snažno duhovno sabranje koje je ostavilo dubok utisak na prisutne.
Srpska pravoslavna crkva Rođenja Presvete Bogorodice u Botošu sаgrаđеnа je 1783. gоdinе i proglašena je za spomenik kulture.
Jerej Jevgenij Murzin otkriva da broj koji je postao hit na društvenim mrežama vekovima zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
U besedi za petak 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na opasnost oslanjanja na prolaznu sigurnost, ljudsku moć i sopstvenu snagu umesto na veru koja jedina ostaje čvrsta pred životnim burama.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja po starom i Svetog mučenika Vasiliska po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Rite Kasijske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Mitropolit mileševski podsetio je da se patrijarh Pavle ne pamti zbog govora, već zbog života koji je i danas putokaz -skroman, postojan i nepogrešivo okrenut Hristu.
Pod budnim blagoslovom mitropolita mileševskog, obnovljeni hram Vaznesenja Gospodnjeg spreman je da ponovo zaštiti tajne molitve i duhovnu nadu budućih pokolenja — pod krovom koji čuva i ruku Svetog Save.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče vladika Atanasije otkriva zašto je posvećenost i vera najvažniji put ka spasenju i kako nam primer svetitelja pokazuje kako da živimo u Božijoj svetlosti svakog dana.
Nakon značajnog boravka u Beogradu, sveta relikvija vraćena je u manastir gde vekovima osnažuje dušu srpskog naroda, uz dirljivo slovo mitropolita Atanasija o obnovi Crkve i životu u skladu sa Božanskim promisom.
Srpska pravoslavna crkva Rođenja Presvete Bogorodice u Botošu sаgrаđеnа je 1783. gоdinе i proglašena je za spomenik kulture.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Na obeležavanju Spasovdana u Starom dvoru episkop toplički Petar poručio je da Beograd vekovima čuva identitet grada svetinja, stradanja i pravoslavnog zaveta.
Iguman Manastira Vatope poručio da ova velika svetinja donosi utehu, isceljenje, snagu i jedinstvo narodu koji joj prilazi s verom i molitvom.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
