Jerej Jevgenij Murzin otkriva da broj koji je postao hit na društvenim mrežama vekovima zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji.
Danas školarci širom sveta na društvenim mrežama i u porukama dele još jedan viralni mim „siks seven“. Za većinu su to samo dva broja bez ikakvog značenja. Ipak, u hrišćanskoj tradiciji broj 67 vezuje se za jedan od najpoznatijih i najsvečanijih biblijskih tekstova - 67. psalam.
- U crkvenoj tradiciji 67. psalam smatra se pesmom o Božjoj pobedi nad zlom, tamom i smrću. Njime počinju i mnogim vernicima dobro poznate reči: „Neka vaskrsne Bog, i neka se raseju neprijatelji Njegovi...“ Ovi stihovi otvaraju pashalno jutrenje, kada ih sveštenik izgovara pred početak službe, a hor potom peva radosni pashalni tropar: „Hristos vaskrse iz mrtvih...“ Istim rečima počinje i Molitva Časnom krstu na kraju večernjeg molitvenog pravila, kao i pojedina molitvoslovlja koja vernici čitaju u trenucima straha, nemira i duhovne borbe - kaže jerej Jevgenij Murzin, sveštenik Ruske pravosalvne crkve.
Otac Jevgenij dalje podseća da sam psalam potiče iz davnih vremena, a o njegovom nastanku postoji više tumačenja. Povezuje se sa svečanim prenosom Kovčega zaveta u Jerusalim, pobedom Izrailja nad moćnim neprijateljima, verovatno Amoncima, povratkom Kovčega iz filistejskog ropstva, izlaskom Jevreja iz Egipta i drugim važnim događajima iz starozavetne istorije. U hrišćanstvu je 67. psalam dobio i snažno mesijansko značenje, a njegovi stihovi dobili su još dublji smisao u svetlu Hristovog Vaskrsenja.
Podsetimo se prvih stihova 67. psalma:
"Neka vaskrsne Bog, i neka se raseju neprijatelji Njegovi, i neka beže od lica Njegovog oni koji Ga mrze! Kao što iščezava dim, neka iščeznu; kao što se topi vosak od ognja, tako neka poginu grešnici od lica Božjeg. A pravednici neka se razvesele, neka se raduju pred Bogom i neka se naslađuju u veselju! Pojte Bogu, pevajte imenu Njegovom! Pripremite put Onome koji ide na zapad! Gospod je ime Njegovo, radujte se pred Njim!"
- Ponekad i jedna usput izgovorena reč, pa čak i ovakav naizgled besmislen mim, može čoveka podstaći da obrati pažnju na nešto mnogo dublje i važnije. Zato, umesto da se ljutimo na decu koja ponavljaju „siks seven“, možda je bolje da im pokažemo da se iza ta dva broja krije čitav svet bogate istorije, kulture i duhovnog smisla - zaključuje otac Jevgenij.
Dok jedni pozdravljaju gest kao toplu duhovnu poruku deci, većina upozoravaju na rizike mešanja svetog i profanog. Šta krije viralni fenomen blagoslova plišanih lutaka?
Povodom prve godišnjice portala “Kinonija” biće održana rasprava u parohijskom domu Hrama Svetog Save o misiji pravoslavlja u elektronskoj javnoj sferi, uz specijalni video prilog i uručenje zahvalnica saradnicima.
Na dan kada katolička crkva proslavlja ovu svetiteljku iz 19. veka, mala Beatriz fotografisana je dok spava pored crvene ruže i drži krst – trenutak koji je osvojio hiljade srca i podsetio svet na moć vere, nežnosti i detinjstva.
U dubokom tumačenju jerej Ruske pravoslavne crkve otkriva nevidljivu istoriju anđela i smisao njihove borbe za dobro.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Foku i Svetog proroka Jonu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Haritinu. Katolička crkva obeležava Svetu Faustinu Kovalsku, Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Dok je služio veličanstvenu misu na Trgu Svetog Petra, svetitelj je pokazao spontanost i ljudskost u trenutku koji je postao viralan na društvenim mrežama.
U svetu preplavljenom informacijama i vizuelnim iskušenjima, sve češće zaboravljamo da zle misli ne potiču iz naše duše – one dolaze spolja, najčešće s ekrana. Protojerej Pavel Gumerov u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, upozorava na duhovne posledice svakodnevnog konzumiranja medijskih sadržaja.
Sve više sveštenika koristi internet za širenje vere. Paroh crmnički, sveštenik Slobodan Lukić, daje jasan odgovor koliko propovedi u virtuelnom prostoru mogu zadržati svoju duhovnu autentičnost i svrhu.
Nepoštovanjem pravila, gresi se ne prevazilaze, već mogu postati još dublji i teži.
Posebno je važno obratiti pažnju na nekoliko stvari pre nego što izgovorite ono što vas opterećuje, a jedan detalj mnogima može pomoći da se oslobode početne treme i lakše saberu misli.
U besedi za ponedeljak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o Utešitelju i govori o savršenoj saglasnosti Oca, Sina i Svetoga Duha.
Čovek često tek nakon razgovora shvati da je rekao nešto što nije trebalo, a ruski svetitelj savetuje da pred počinak preispita sve što je tog dana izgovorio.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Prema crkvenom predanju, u viđenju mu je najavljeno stradanje, a on je prihvatio iskušenje i ostao veran Hristu do poslednjeg trenutka.
Mnogi uz novac i kartice čuvaju lik Hrista, Bogorodice ili svetitelja, ne znajući da takav odnos prema svetinji može biti pogrešan.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o mestu crkve u životu naroda, iskušenjima kroz koja hrišćanin prolazi i primeru Svetih četrdeset mučenika sevastijskih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
