Mitropolit mileševski podsetio je da se patrijarh Pavle ne pamti zbog govora, već zbog života koji je i danas putokaz -skroman, postojan i nepogrešivo okrenut Hristu.
Kada je u manastiru Mileševi jutros počela sveta arhijerejska liturgija koju je služio mitropolit mileševski Atanasije, osećalo se da će ovo bogosluženje imati posebno značenje. Sveštenstvo, monahinje i vernici sabrali su se oko oltara sa jednoličnim osećanjem poštovanja prema čoveku koji je ostavio dubok trag u Crkvi. Sabrali su se da u molitvi pomenu blaženopočivšeg patrijarha Pavla, na 16. godišnjicu njegovog upokojenja.
Mileševa u molitvenoj tišini posvećenoj patrijarhu Pavlu
Nakon zaamvone molitve mitropolit Atanasije je služio pomen, a zatim je u pastirskoj besedi govorio o patrijarhu Pavlu onako kako se govori o nekom ko je ostavio neizbrisiv trag.
- Danas je dan kada se sećamo njega koga nikad ne možemo zaboraviti, Patrijarha srpskoga Pavla . započeo je vladika, ističući da je život blaženopočivšeg patrijarha bio u potpunosti usmeren ka Gospodu. Zatim je dodao:
- Najviše nalikuje Apostolu Pavlu, i kao ličnost a i po svome delu. Imali su obojica isti koncept života, isti način življenja, isti cilj… jer obojica su Hristovi.
Mitropolit je posebno naglasio da je patrijarh Pavle imao retku sposobnost da u svakodnevici približi verne Hristu, ne rečima, već primerom.
- Kao Apostol Pavle, patrijarh Pavle oprisutnjuje Hrista među nama, čini da budemo svesni dela Hristovoga.
Patrijarh Pavle kao primer žive vere
Govoreći o dubokoj veri koja se ne pokazuje glasno, već tiho i postojano, mitropolit Atanasije je podsetio i na temelj hrišćanskog života, koji svi ispovedamo, ali često zaboravljamo.
– Crkva je jasno saopštila i saopštava u svima vremenima onim rečima Simvola vere, preko kojih, nažalost, veoma lako prelazimo, ali… evo, sada je ponovo najpotrebnije da se na njih podsetimo –
U nastavku besede istakao je da je Gospod taj koji daje snagu svojim služiteljima da osvetle put drugima.
– Gospod naš dao nam je tu mogućnost da, slično Njemu, služitelji Njegovi svetle istom Svetlošću i oprisutnjuju Njega, Gospoda Hrista. Zato i kažemo da je divan Bog u svetima Svojima –
Dodao je i da se to osobito vidi kod onih koji su nastavili delo Svetog Save:
- Među njima najjasnije vidimo upravo njega, svjatješnjeg patrijarha Pavla
Foto: Eparhija mileševska
Liturgija i pomen u Vaznesenjskom hramu manastira Mileševa
"Jedan je Predvoditelj"
Mitropolit je podsetio da Crkva ima jednog istinskog Vođu:
- Jedan sigurni Predvoditelj, a to je Gospod Hristos, koji je nadjačao svaki greh… koji je nadjačao smrt i iz mrtvih ustao.
A patrijarh Pavle je, naglasio je, svoj život izgradio upravo na toj istini.
- Sav smisao svog života imao je u tome da sve privede Gospodu Hristu i sobom pokazao kako se živi u Hristu.
U Mileševi se danas nije pričalo o prošlosti kao o nečemu završenom. Naprotiv, pomen patrijarhu Pavlu bio je podsetnik da se nasleđe živi tako što se prepoznaje ono što je ostavio — primer skromnosti, vere i tihe postojanosti. I zato, kako je poručio mitropolit Atanasije, sećanje na njega ostaje živo, ne zato što se o njemu govori, nego zato što njegova dela i dalje govore sama.
U Vaznesenjskom hramu nemanjićkog manastira, gde su monahinje i vernici u duhovnoj slozi proslavili praznik Blagovesti, mitropolit Atanasije uputio je snažan poziv svima da se odazovu Božijem glasu i postanu učesnici spasenja.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče vladika Atanasije otkriva zašto je posvećenost i vera najvažniji put ka spasenju i kako nam primer svetitelja pokazuje kako da živimo u Božijoj svetlosti svakog dana.
Pod budnim blagoslovom mitropolita mileševskog, obnovljeni hram Vaznesenja Gospodnjeg spreman je da ponovo zaštiti tajne molitve i duhovnu nadu budućih pokolenja — pod krovom koji čuva i ruku Svetog Save.
Dvodnevni program u manastiru Mileševa počinje prazničnim bdenjem, nastavlja se arhijerejskom liturgijom i trpezom ljubavi, uz bogat kulturno-umetnički sadržaj koji spaja reč, pesmu i sećanje na vekovnu tradiciju svetinje.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Nakon značajnog boravka u Beogradu, sveta relikvija vraćena je u manastir gde vekovima osnažuje dušu srpskog naroda, uz dirljivo slovo mitropolita Atanasija o obnovi Crkve i životu u skladu sa Božanskim promisom.
Arhiepiskop i mitropolit mileševski uputio je iz manastira Mileševe arhipastirsku poruku vernom narodu na početku četrdesetodnevnog uzdržanja na putu kojim idemo u susret Božiću.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
