Mitropolit mileševski podsetio je da se patrijarh Pavle ne pamti zbog govora, već zbog života koji je i danas putokaz -skroman, postojan i nepogrešivo okrenut Hristu.
Kada je u manastiru Mileševi jutros počela sveta arhijerejska liturgija koju je služio mitropolit mileševski Atanasije, osećalo se da će ovo bogosluženje imati posebno značenje. Sveštenstvo, monahinje i vernici sabrali su se oko oltara sa jednoličnim osećanjem poštovanja prema čoveku koji je ostavio dubok trag u Crkvi. Sabrali su se da u molitvi pomenu blaženopočivšeg patrijarha Pavla, na 16. godišnjicu njegovog upokojenja.
Mileševa u molitvenoj tišini posvećenoj patrijarhu Pavlu
Nakon zaamvone molitve mitropolit Atanasije je služio pomen, a zatim je u pastirskoj besedi govorio o patrijarhu Pavlu onako kako se govori o nekom ko je ostavio neizbrisiv trag.
- Danas je dan kada se sećamo njega koga nikad ne možemo zaboraviti, Patrijarha srpskoga Pavla . započeo je vladika, ističući da je život blaženopočivšeg patrijarha bio u potpunosti usmeren ka Gospodu. Zatim je dodao:
- Najviše nalikuje Apostolu Pavlu, i kao ličnost a i po svome delu. Imali su obojica isti koncept života, isti način življenja, isti cilj… jer obojica su Hristovi.
Mitropolit je posebno naglasio da je patrijarh Pavle imao retku sposobnost da u svakodnevici približi verne Hristu, ne rečima, već primerom.
- Kao Apostol Pavle, patrijarh Pavle oprisutnjuje Hrista među nama, čini da budemo svesni dela Hristovoga.
Patrijarh Pavle kao primer žive vere
Govoreći o dubokoj veri koja se ne pokazuje glasno, već tiho i postojano, mitropolit Atanasije je podsetio i na temelj hrišćanskog života, koji svi ispovedamo, ali često zaboravljamo.
– Crkva je jasno saopštila i saopštava u svima vremenima onim rečima Simvola vere, preko kojih, nažalost, veoma lako prelazimo, ali… evo, sada je ponovo najpotrebnije da se na njih podsetimo –
U nastavku besede istakao je da je Gospod taj koji daje snagu svojim služiteljima da osvetle put drugima.
– Gospod naš dao nam je tu mogućnost da, slično Njemu, služitelji Njegovi svetle istom Svetlošću i oprisutnjuju Njega, Gospoda Hrista. Zato i kažemo da je divan Bog u svetima Svojima –
Dodao je i da se to osobito vidi kod onih koji su nastavili delo Svetog Save:
- Među njima najjasnije vidimo upravo njega, svjatješnjeg patrijarha Pavla
Foto: Eparhija mileševska
Liturgija i pomen u Vaznesenjskom hramu manastira Mileševa
"Jedan je Predvoditelj"
Mitropolit je podsetio da Crkva ima jednog istinskog Vođu:
- Jedan sigurni Predvoditelj, a to je Gospod Hristos, koji je nadjačao svaki greh… koji je nadjačao smrt i iz mrtvih ustao.
A patrijarh Pavle je, naglasio je, svoj život izgradio upravo na toj istini.
- Sav smisao svog života imao je u tome da sve privede Gospodu Hristu i sobom pokazao kako se živi u Hristu.
U Mileševi se danas nije pričalo o prošlosti kao o nečemu završenom. Naprotiv, pomen patrijarhu Pavlu bio je podsetnik da se nasleđe živi tako što se prepoznaje ono što je ostavio — primer skromnosti, vere i tihe postojanosti. I zato, kako je poručio mitropolit Atanasije, sećanje na njega ostaje živo, ne zato što se o njemu govori, nego zato što njegova dela i dalje govore sama.
U Vaznesenjskom hramu nemanjićkog manastira, gde su monahinje i vernici u duhovnoj slozi proslavili praznik Blagovesti, mitropolit Atanasije uputio je snažan poziv svima da se odazovu Božijem glasu i postanu učesnici spasenja.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče vladika Atanasije otkriva zašto je posvećenost i vera najvažniji put ka spasenju i kako nam primer svetitelja pokazuje kako da živimo u Božijoj svetlosti svakog dana.
Pod budnim blagoslovom mitropolita mileševskog, obnovljeni hram Vaznesenja Gospodnjeg spreman je da ponovo zaštiti tajne molitve i duhovnu nadu budućih pokolenja — pod krovom koji čuva i ruku Svetog Save.
Dvodnevni program u manastiru Mileševa počinje prazničnim bdenjem, nastavlja se arhijerejskom liturgijom i trpezom ljubavi, uz bogat kulturno-umetnički sadržaj koji spaja reč, pesmu i sećanje na vekovnu tradiciju svetinje.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
