Arhiepiskop i mitropolit mileševski uputio je iz manastira Mileševe arhipastirsku poruku vernom narodu na početku četrdesetodnevnog uzdržanja na putu kojim idemo u susret Božiću.
Početak Božićnog posta za pravoslavne hrišćane nije samo period uzdržavanja od telesnih uživanja, već i dubokog duhovnog podviga. To je vreme u kojem se usmeravamo ka Hristu, prema rečima vladike Atanasija, i obnavljamo našu unutrašnju povezanost sa Bogom, gradeći „atmosferu susreta” sa Njim.
U svojoj arhipastirskoj čestitki povodom ovog svetog perioda, vladika Atanasije nas podseća da je smisao posta mnogo dublji od formalnog uzdržanja. To je prilika da obnovimo hristocentričnost našeg života, da težimo uzvišenom jedinstvu sa Gospodom kroz molitvu, ljubav i unutrašnji mir.
Foto: Eparhija mileševska
Vladika Atanasije u porti manastira Mileševa
– Kao sveštenoslužitelj na ovom prostoru Crkve želeo bih da ukažem na važnost početka Božićnog posta, koji je značajan zato što čvršće usmerava naš život u jednom određenom pravcu, a to je ka susretu sa Bogom, sa Gospodom Hristom. Sav naš život je Hristocentričan, prožet i inspirisan tim zajedništvom sa Njime, ali je nama neophodno osvežavati to naše usmeravanje u pravom smeru, a to je ka susretu sa Bogom, ka tom zagrljaju Boga i čoveka – istakao je vladika mileševski i dodao:
Foto: Eparhija mileševska
Manastir Mileševa
– Da bismo se susreli u potpunosti, u punoći, sa Hristom, sa Bogom, Koji se unizio do mere čoveka, mi nastojimo da se u potpunosti usličimo Njemu. I onda će to biti pravi susret. On sebe smanjuje do mere čoveka, a mi, radi punoće susreta i zagrljaja, nastojimo da sebe razvijemo ka veličini Božijoj. Post nam daje pravi kontekst, pravu pogodnu atmosferu da to ostvarimo – očinski poručuje vladika, čije su reči podsticaj da kroz post ne samo osnažimo svoj duhovni život, već da postanemo svedoci Božijeg plana ljubavi i mira, moleći se da Božić dočekamo u zagrljaju sa Bogom i bližnjima.
Foto: Eparhija mileševska
Vladika mileševski i predsednik Opštine Prijepolje Drago Popadić
– Gospod nas poziva da duhovno ojačamo, da se obogatimo i Carstvom nebeskim. On nam pokazuje da u svom planu, u svom konceptu, ima mesta za svakoga. Idući ka Božiću, ka tom susretu, bivamo podsticani da zagrlimo i Boga i decu Njegovu, Njegova stvorenja, a post zaista daje dobru atmosferu za ovakvo nastrojenje – rekao je arhiepiskop i mitropolit mileševski Atanasije i dodao:
– Predstoji nam da se molimo Bogu da u tom božićnom hodu što bolje sagledavamo Hristov koncept uređivanja sveta, Hristov plan, i da postanemo sadelatelji u tome planu Gospodu našem, i da taj susret sa Bogom, o Božiću, bude što intimniji, moleći se istovremeno da taj dan dočekamo u miru. Da mir zavlada u celome svetu i da i sami poradimo, koliko možemo, na uspostavljanju toga mira – poručio je vladika Atanasije.
Foto: Eparhija mileševska
Arhiepiskop i mitropolit mileševski Atanasije
Čestitku povodom početka Božićnog posta arhiepiskopu i mitropolitu Atanasiju uputio je i predsednik opštine Prijepolje, Drago Popadić, izrazivši svoju zahvalnost na duhovnim poukama i savetima koje je primio od svog episkopa.
Vladikine reči nas podsećaju da Božićni post nije samo vreme pripreme za praznik, već i prilika da u tišini srca oslušnemo Božiji poziv na zajedništvo, ljubav i mir. U svakom trenutku posta krije se mogućnost da se približimo Hristovoj veličini, preobrazimo svoje misli i dela i postanemo sudionici Božanskog plana spasenja. Taj put vodi nas ka suštinskoj radosti – susretu sa Bogom, u kojem nalazimo ne samo smisao praznika, već i života samog.
Mitropolit Atanasije sa predstavnicima opštine Pljevlja razgovarao je o projektima koji unapređuju život vernog naroda u Pljevljima i okolnim krajevima, najavljujući kulturne manifestacije koje ujedinjuju tradiciju, umetnost i zajedništvo u ovoj plemenitoj sredini.
Post nije samo uzdržavanje od hrane već i put ka duhovnoj čistoti i spasenju. U svojoj poslanici iz 1930. godine, Sveti Vladika Nikolaj Velimirović obratio se vernicima, razjašnjavajući pravila i smisao posta, ali i upozoravajući na opasnosti gordosti i formalizma.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Kirila Jerusalimskog po starom i Svetog Ipatija po novom kalendaru. Katolici slave Svetog proroka Amosa, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Svetinje čuvaju vekovne recepte i savete koji jednostavne sastojke pretvaraju u prava remek-dela ukusa. Uz posvećenost, strpljenje i ljubav, svako jelo postaje priča o harmoniji prirode i vere.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
