Post nije samo uzdržavanje od hrane već i put ka duhovnoj čistoti i spasenju. U svojoj poslanici iz 1930. godine, Sveti Vladika Nikolaj Velimirović obratio se vernicima, razjašnjavajući pravila i smisao posta, ali i upozoravajući na opasnosti gordosti i formalizma.
U svetlu večnih vrednosti pravoslavlja, post se ne shvata samo kao telesno uzdržanje već i kao duhovna disciplina, kroz koju se vera, nada i ljubav utemeljuju u svakodnevnom životu vernika. Međutim, u ovom svetu prepunom nesuglasica i različitih tumačenja, čak i sveta pravila Crkve mogu postati povod za rasprave.
Takve situacije, vezane za pravila posta i njihova tumačenja, nisu prisutne samo danas. Bilo ih je i u prethodnim decenijama i vekovima. Zbog toga je Sveti Vladika Nikolaj Velimirović u martu 1930. godine morao da se obrati vernicima, unoseći jasnoću i smirenje svojim rečima.
Njegova poslanica nosi snažnu poruku o jedinstvu Crkve, potrebi za poslušnošću prema svetootačkim pravilima i opomeni da gordost i javno pokazivanje posta nemaju vrednosti pred Bogom.
„Čujem da je tamo nastala nekakva svađa među pravoslavnim hrišćanima, odnosno posta, pa se neki pozivaju na mene, kao da sam ja rekao da ne treba držati postove crkvom propisane. Zato te ljubazno molim da objaviš kako znaš onima koji se prepiru sledeće. Sve postove treba držati, kako je sveta crkva preko svetih otaca uredila i to“, napisao je Sveti Vladika Nikolaj u svojoj poslanici, a potom pojasnio:
„Četiri velika posta. Uz to, svaku sredu i petak preko cele godine. Razrešenja za sredu i petak postoje samo od Božića do Krstovdana, Svetle sedmice i Bele nedelje.
Još se posti i Usekovanje i Krstovdan. Ovo važi i za sve pravoslavne hrišćane, izuzev teško bolesnih i male dece, odojčadi. Ako li neko hoće radi grehova svojih da primi i veći post, nego što je crkva propisala, tomu se dozvoljava.
Ali obično takav post se nalaže od strane sveštenika posle ispovesti. Onaj koji želi da posti i preko propisanih pravila, neka se time ne hvali. I neka niko ne zna osim njega i sveštenika koji ga ispovedio.
‘I otac moj nebeski, koji vidi tajno, platiće ti javno’, rekao je Gospod. Ako se neko hvali postom, nema koristi od tog posta. Ako neko posti s gordošću i nema smirenja, nema koristi ni od tog posta.
Ako neko odbacuje post, taj je anatema. Post, molitva i milostinja, tri su osnovne zapovesti apostolske, koje odgovaraju veri, nadi i ljubavi. Ko hoće da bude oprošten od greha, mora sve ovo držati, a ne jedno držati, a drugo odbaciti.
Sve ovo što sam napisao, zna i svaki pravoslavni sveštenik. Treba svako da pita svoga sveštenika, i on će mu kazati. Samo gordost goni neke da meni pišu.
Onaj ko ima vodu u selu, ne ide po vodu preko deset brda. U svemu treba slušati Crkvu Božiju i ne zanositi se svojim mislima. Jer, ako su tvoje misli protiv onoga što je Crkvom propisano, onda su te misli od đavola.
Kome si ti otvorio vrata na duši svojoj, pa se on uvukao i takve misli položio u dušu tvoju. Ima ljudi koji poste da ih vide ljudi, iz gordosti. Takav post Bog ne prima. Ima opet drugih koji poste zbog neke bolesti, po naredbi lekara. I takav post nije za dušu, nego za telo.
A opet ima i ljudi koji poste radi spasenja i Carstva Božjega. Takav post je od velike vrednosti. Samo da se niko ne hvali svojim postom, jer ko posti, Bogu posti, a ne ljudima. U tom smislu, ja sam govorio kad sam bio među vama i drugačije nisam mogao govoriti. Tako sam opisao post kako u prologu i u duhovnoj lirici. Ako je neko drugačije razumeo, pogrešno je razumeo. Taj neka sad ovo čuje i neka se popravi.
Popraviti se nikad nije dockan, dok duša ne izađe iz tela. Ako ostane uporan, ogrešiće se o Božju zapovest, onda gubi dušu svoju. A šta nam vredi da ceo svet dobijemo, a dušu izgubimo? To nam je jedino blago s kojim ćemo poći pred Sudiju pravednoga.
Onome ko posluša ove reči, ne moje, nego svetitelja Božijih, neka Bog milostivi da blagodat svoju sada i navek“, zaključio je Sveti Vladika Nikolaj uz hrišćansko „amin“.
Završavajući svoje obraćanje, Sveti Vladika Nikolaj Velimirović podseća da su post, molitva i milostinja temelji hrišćanskog života. Međutim, bez smirenja, te vrline gube svoju snagu, jer nisu ukorenjene u ljubavi prema Bogu i bližnjem. Njegove reči nas uče da je pravi post onaj koji ostaje skriven ljudima. Iako je Crkva propisala pravila i razrešenja posta, suština nije u formalnosti već u čistoći srca i iskrenosti pred Bogom. Samo tada će naš trud biti blagosloven i doneti plodove na putu ka Carstvu nebeskom.
Svetac objašnjava kako nas prazna radoznalost i suvišne informacije neprimetno odvode u gordost, oduzimaju mir srca i zatvaraju put ka spasenju — i kako se od toga možemo zaštititi. Otkrijte kako obične namirnice u manastirskoj kuhinji po starom receptu postaju čudesno jelo koje greje i telo i dušu u dane posta. U svojoj besedi za 10. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava – koliko god Gospod činio čuda i pružao milost, naš odabir da Mu okrenemo leđa može imati strašne posledice. Molitva u tuzi duševnoj otkriva kako preneti sve brige na Gospoda, pronaći utehu i osetiti Božiju prisutnost čak i u najmračnijim životnim trenucima. Poglavar Srpske pravoslavne crkve je na početku Velikogospoјinskog posta izrazio zabrinutost zbog nemira i podela i pozvao narod da prekine sukobe i okrene se miru, ljubavi i jedinstvu, uz molitvu Presvetoj Bogorodici da zaštiti sve koji čeznu za mirom. U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru. Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin. U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje. Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola. Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
SPC/Eparhija žička
Printsceen/TV Hram
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
11:24
OPASNOST O KOJOJ SE RETKO GOVORI: Nikodim Svetogorac otkriva kako gomilanje nepotrebnog znanja može biti pogubnije od neznanja
Posni recepti
10:44
OTKRIJTE TAJNU MANASTIRSKOG ĐUVEČA: Ukusan i zdrav posni obrok okuplja celu porodicu, a osvaja i one koji ne poste
Duhovna riznica
07:30
ŠTA SE DESI KADA JEDAN NAROD ZABORAVI NA BOGA? Vladika Nikolaj otkriva kako čak i izabrani mogu izgubiti milost Božju
Duhovna riznica
06:00
ŠTA RADITI KADA I SRCE I DUŠA PATE, A NADA NESTAJE? Ova molitva tugu pretvara u mir
Aktuelno iz SPC
00:51
APEL SA TRONA SVETOG SAVE! Patrijarh Porfirije uputio snažnu poruku naciji: Ni po koju cenu ne povređujmo jedni druge!
Mrsni recepti
08:45 | 16.05.2025
TAJNA MANASTIRSKE OBROK-SALATE KOJA LEČI I OSNAŽUJE TELO: Jednostavno, jeftino, zdravo i neodoljivo
Duhovna riznica
20:49 | 14.05.2025
UBIJENA ĆERKA POZNATOG PRAVOSLAVNOG SVEŠTENIKA! On joj služio opelo, a da tragedija bude veća, zaklao je rođeni sin (VIDEO)
Mrsni recepti
10:48 | 03.08.2025
ZABORAVLJENI MIRISI NEDELJNE TRPEZE: Recept iz stare sveske naših baka - domaća srpska čorba koja spaja porodicu
Posni recepti
10:13 | 04.07.2025
KROMPIR SALATA IZ MANASTIRA KRUŠEDOL KAKVU JOŠ NISTE PROBALI: Ovaj tajni sastojak menja sve
Mrsni recepti
10:24 | 20.07.2025
ZABORAVLJENI RECEPT NAŠIH BAKA: Doručak koji su spremale samo za posebne dane - jaja na oko u belom sosu
Arhiepiskop i mitropolit mileševski uputio je iz manastira Mileševe arhipastirsku poruku vernom narodu na početku četrdesetodnevnog uzdržanja na putu kojim idemo u susret Božiću.
Svetinje čuvaju vekovne recepte i savete koji jednostavne sastojke pretvaraju u prava remek-dela ukusa. Uz posvećenost, strpljenje i ljubav, svako jelo postaje priča o harmoniji prirode i vere.
Reči arhimandrita Amvrosija osvetljavaju put ka telesnom zdravlju i duhovnom miru, otkrivajući kako post i povratak prirodnim vrednostima mogu osloboditi organizam od otrova modernog života.
Stanovnici prestonice otkrivaju da li poste, kakav značaj za njih ima duhovna priprema za najradosniji hrišćanski praznik i na koji način usklađuju veru sa svakodnevnim obavezama.
Svetac objašnjava kako nas prazna radoznalost i suvišne informacije neprimetno odvode u gordost, oduzimaju mir srca i zatvaraju put ka spasenju — i kako se od toga možemo zaštititi.
U svojoj besedi za 10. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava – koliko god Gospod činio čuda i pružao milost, naš odabir da Mu okrenemo leđa može imati strašne posledice.
Molitva u tuzi duševnoj otkriva kako preneti sve brige na Gospoda, pronaći utehu i osetiti Božiju prisutnost čak i u najmračnijim životnim trenucima.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Victoria de la Kruz, španska monahinja i misonarka, decenijama je rizikovala svoj život u posleratnom Japanu, spasavajući devojčice i žene iz kandži trgovine ljudima.
Vernici su u tišini odali počast mučenicima kusonjskim, stvarajući duboko emotivnu atmosferu koja inspiriše Srbe u Hrvatskoj da čuvaju sećanje svojih predaka.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
