Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U mirisu starih manastirskih kuhinja skriva se duh vremena i tradicije, a jedan od retkih autentičnih ukusa pravoslavne kuhinje nalazi se u receptu za riblji paprikaš jeromonaha Jerotija Draganovića iz manastira Krušedola. Štampan davne 1855. godine u Novom Sadu u „Srbskom kuvaru“, ovaj paprikaš nije obična čorba, već jelo koje odaje počast strpljenju, kvalitetnim namirnicama i pažljivoj pripremi, baš onako kako su pravoslavni domaćini vekovima činili za svoje praznične trpeze. Svaki komad ribe, svaka kap ulja i miris ljute paprike u ovom jelu priča priču o posvećenju, domaćinskoj ljubavi i blagosti manastirskog života, pozivajući nas da uživamo ne samo u ukusu, već i u duhovnoj toplini koju prenosi.
Otac Jerotej je naglasio da mnogi poistovećuju gustu riblju čorbu sa paprikašem, što nije isto, jer se osnovni dodatak ribi – luk – u ovom jelu ne kuva, već prži, i paprikaš nije nikada čorbast, nego kako bi rekli u Vojvodini „na kratak saft“, što znači gusti sos.
2 kg različite ribe: šarana, smuđa, kečige, soma i obavezno bar malo štuke radi mirisa
Očistite ribu i isecite je na krupnije, jednake komade. Prelijte je belim vinom, posolite i ostavite da odstoji. Dok riba odleži, sitno iseckajte luk i stavite ga na vreo ulje da se prži, mešajući ga povremeno dok ne dobije lagano zlatnu boju. Skinite luk sa vatre, dodajte 2 dl vrele vode, promešajte i vratite na vatru da dinsta poklopljeno. Često mešajte i po potrebi dolivajte malo vode, dok ne dobijete jednoličan, gust sos bez masnoće na površini.
Dodajte ljutu suvu papriku i mrvljeni biber, a zatim pažljivo prebacite ribu u široku šerpu za kuvanje paprikaša. Složite osoljene komade ribe jedan do drugog – ne preklapajte ih – tako da skoro ogreznu u sosu. Na nekoliko mesta zabodite lovorov list, prelijte vinom i dolijte još 1 dl tople vode. Stavite da tiho vri 20–30 minuta, u zavisnosti od veličine komada, skidajući pažljivo eventualnu penu. Paprikaš ne mešajte, već povremeno protresite šerpu.
Kada je gotov, iznesite paprikaš u sud u kojem ste ga kuvati i poslužite sa knedlama od sira ili širokim rezancima. Jelo je prilično ljuto, pa mlađe osobe mogu pojesti nešto više, a njegova vanredna aroma i bogatstvo ukusa najbolje dolaze do izražaja uz dobro vino, idealno za praznične trpeze.
Ovo drevno jelo u srpskim domovima i manastirima pripremalo se u danima najstrožeg posta, a danas osvaja sve koji tragaju za laganim i okrepljujućim obrokom.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
Kosovski pilav sa jagnjetinom nije samo jelo — to je tihi svedok porodičnih slava, prazničnih trpeza i ukusa koji se pamti kroz generacije.
Spoj krompira, sardine i paradajza, zapečen do savršene hrskavosti, krije ukus koji budi nostalgiju i mami na još – a priprema je toliko jednostavna da ćete je praviti tokom cele godine.
Otkrijte kako obične namirnice u manastirskoj kuhinji po starom receptu postaju čudesno jelo koje greje i telo i dušu u dane posta.
Otkrijte tajne autorke „Velikog srpskog kuvara“ i pripremite autentičan ajvar za manje od dva sata – jednostavno, brzo i sa neodoljivim ukusom, pogodan i za dane posta na ulju.
Školska godina u Bogosloviji Svetog Save počela je molitvom, a poglavar SPC podsetio je učenike da njihov put nije samo sticanje znanja, već i priprema za služenje Svetoj liturgiji, Crkvi i narodu Božjem.
Ko vas voli oženiće vas, govorio je starac Pajsije devojkama.
Dete koje je čulo takve reči, prema njegovom tumačenju, ne treba da živi u strahu da je zauvek obeleženo.
Krstovi, ikone i crkveni barjaci predvode vernike u molitvi, ali iza ovog prizora stoji tradicija čije korene nalazimo još u Svetom pismu.
U besedi za utorak 14. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na merilo pred kojim padaju spoljašnja pripadnost, ime i poreklo, a ostaju samo srce i dela.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Saznajte kako su monasi manastira Krušedol spremali ovo posno jelo zabeleženo još 1855. godine i zašto ga i danas smatraju hranom koja donosi blagoslov i mir u svakom domu.
Beli luk, svež peršun i nekoliko suvih začina pretvaraju jednostavan obrok u aromatično jelo, a priprema je jednostavna i ne zahteva mnogo sastojaka.
Priprema se od nekoliko skromnih namirnica, a zahvaljujući pečenju u rerni dobija blagu koricu i punoću ukusa koja podseća na trpezu pravoslavnih manastira.
Jeromonah Jerotej Draganović zapisao je 1855. godine kako se rečna riba spremala sa lukom i pirinčem, jednostavno, a praznično.
Bez komplikovanih koraka i namirnica koje morate posebno da kupujete, ovaj mekani kolač priprema se brzo, a završni dodir daju šećer u prahu i mirisna korica pomorandže.
Recept iz domaće kuhinje donosi jednostavnu poslasticu od nekoliko sastojaka, sa vazdušastim slojevima i bogatim čokoladnim punjenjem koje će obradovati i najmlađe i odrasle.
Pržena pastrmka puni se smesom od tucanih oraha, prezle, peršuna, belog luka i limuna, a priprema je sasvim jednostavna.
Izbalansirana kombinacija povrća, oraha, meda i mirisnih začina daje ovom posnom jelu posebnu punoću i čini ga savršenim izborom kada želite da trpeza tokom posta bude drugačija i maštovitija.
Ko vas voli oženiće vas, govorio je starac Pajsije devojkama.
On primećuje promenu, prepoznaje bol i pokušava da pomogne čak i onda kada druga osoba nema snage da zatraži pomoć.
Verni narod okupio se u porti novobeogradskog hrama, gde je patrijarh Porfirije uputio snažne poruke o veri, smirenju, radosti, pokajanju i miru, a bogat program okupio je i brojne izvođače duhovne i etno muzike.
Pravoslavna vera uči da je pokajanje put povratka Bogu i da čovek ne treba da veruje da je njegov greh veći od Božje milosti.
Svetac podseća šta treba da sačuvamo u srcu kada od Gospoda tražimo utehu, pomoć i odgovor.
Otvoreno je ispovedio da veruje u Hrista i ostao nepokolebljiv pred pretnjama i mukama.
Vreme koje čovek dobrovoljno posveti crkvi dobija dublji smisao.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
