Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U mirisu starih manastirskih kuhinja skriva se duh vremena i tradicije, a jedan od retkih autentičnih ukusa pravoslavne kuhinje nalazi se u receptu za riblji paprikaš jeromonaha Jerotija Draganovića iz manastira Krušedola. Štampan davne 1855. godine u Novom Sadu u „Srbskom kuvaru“, ovaj paprikaš nije obična čorba, već jelo koje odaje počast strpljenju, kvalitetnim namirnicama i pažljivoj pripremi, baš onako kako su pravoslavni domaćini vekovima činili za svoje praznične trpeze. Svaki komad ribe, svaka kap ulja i miris ljute paprike u ovom jelu priča priču o posvećenju, domaćinskoj ljubavi i blagosti manastirskog života, pozivajući nas da uživamo ne samo u ukusu, već i u duhovnoj toplini koju prenosi.
Otac Jerotej je naglasio da mnogi poistovećuju gustu riblju čorbu sa paprikašem, što nije isto, jer se osnovni dodatak ribi – luk – u ovom jelu ne kuva, već prži, i paprikaš nije nikada čorbast, nego kako bi rekli u Vojvodini „na kratak saft“, što znači gusti sos.
2 kg različite ribe: šarana, smuđa, kečige, soma i obavezno bar malo štuke radi mirisa
Očistite ribu i isecite je na krupnije, jednake komade. Prelijte je belim vinom, posolite i ostavite da odstoji. Dok riba odleži, sitno iseckajte luk i stavite ga na vreo ulje da se prži, mešajući ga povremeno dok ne dobije lagano zlatnu boju. Skinite luk sa vatre, dodajte 2 dl vrele vode, promešajte i vratite na vatru da dinsta poklopljeno. Često mešajte i po potrebi dolivajte malo vode, dok ne dobijete jednoličan, gust sos bez masnoće na površini.
Dodajte ljutu suvu papriku i mrvljeni biber, a zatim pažljivo prebacite ribu u široku šerpu za kuvanje paprikaša. Složite osoljene komade ribe jedan do drugog – ne preklapajte ih – tako da skoro ogreznu u sosu. Na nekoliko mesta zabodite lovorov list, prelijte vinom i dolijte još 1 dl tople vode. Stavite da tiho vri 20–30 minuta, u zavisnosti od veličine komada, skidajući pažljivo eventualnu penu. Paprikaš ne mešajte, već povremeno protresite šerpu.
Kada je gotov, iznesite paprikaš u sud u kojem ste ga kuvati i poslužite sa knedlama od sira ili širokim rezancima. Jelo je prilično ljuto, pa mlađe osobe mogu pojesti nešto više, a njegova vanredna aroma i bogatstvo ukusa najbolje dolaze do izražaja uz dobro vino, idealno za praznične trpeze.
Ovo drevno jelo u srpskim domovima i manastirima pripremalo se u danima najstrožeg posta, a danas osvaja sve koji tragaju za laganim i okrepljujućim obrokom.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
Kosovski pilav sa jagnjetinom nije samo jelo — to je tihi svedok porodičnih slava, prazničnih trpeza i ukusa koji se pamti kroz generacije.
Spoj krompira, sardine i paradajza, zapečen do savršene hrskavosti, krije ukus koji budi nostalgiju i mami na još – a priprema je toliko jednostavna da ćete je praviti tokom cele godine.
Otkrijte kako obične namirnice u manastirskoj kuhinji po starom receptu postaju čudesno jelo koje greje i telo i dušu u dane posta.
Otkrijte tajne autorke „Velikog srpskog kuvara“ i pripremite autentičan ajvar za manje od dva sata – jednostavno, brzo i sa neodoljivim ukusom, pogodan i za dane posta na ulju.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak Svetle sedmice razotkriva se smisao stradanja kroz sliku tela koje biva srušeno, ali ustaje snažnije, noseći poruku o neuništivosti vere i pobedi života nad smrću.
Prepodobni Josif je ispevao kanone i stihire mnogim svetiteljima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Istočni petak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Inocenta iz Tortone, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
Danas praznujemo sećanje na obnovljenje hrama i izvora životvorne vode u Konstantinopolju, kroz koji je Presveta Bogorodica pokazala milost i moć prema nama grešnim.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Saznajte kako su monasi manastira Krušedol spremali ovo posno jelo zabeleženo još 1855. godine i zašto ga i danas smatraju hranom koja donosi blagoslov i mir u svakom domu.
Zapis iz „Srbskog kuvara“ otkriva jednostavan način pripreme hleba na kiselu vodu, čuvan u domaćinstvima i manastirima gde se testo mesi strpljenjem, a deli rukama uz osećaj zajedništva i blagoslova.
Otkrijte kako se priprema jednostavan, slojevit, ukusan starinski ručak iz 19. veka prema zapisima jeromonaha Jeroteja Draganovića.
Recept jeromonaha Jeroteja Draganovića svedoči kako se u mrsnim danima u monaškoj kuhinji sprema hrana bez žurbe, ali sa merom i smislom.
Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Ono što obično ostane na kraju praznika u ovom receptu postaje brz, ukusan i praktičan obrok, baš onako kako su nekada znale naše bake - bez bacanja i bez komplikacija.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
Kada šarena jaja izgube pažnju najmlađih, ovaj brz i praktičan recept vraća ih na sto u sasvim drugačijem, primamljivom obliku, bez mnogo truda i sa sastojcima koje već imate.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Od dolaska svetinje iz manastira Vatoped do litije i poklonjenja u Hramu Svetog Save - poznat je raspored događaja, kao i način na koji će vernici moći da priđu i dobiju blagoslov tokom njenog višednevnog boravka u prestonici.
Sezonska biljka iz šumskih predela, cenjena u pravoslavnoj tradiciji zbog snažnog dejstva na imunitet i prirodnog balansa koji uspostavlja nakon bogate praznične ishrane.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak Svetle sedmice donosi tumačenje događaja u kojem Hristos, prema hrišćanskom predanju, silazi u ad i donosi preokret koji se odnosi na čitavo čovečanstvo.
