Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U mirisu starih manastirskih kuhinja skriva se duh vremena i tradicije, a jedan od retkih autentičnih ukusa pravoslavne kuhinje nalazi se u receptu za riblji paprikaš jeromonaha Jerotija Draganovića iz manastira Krušedola. Štampan davne 1855. godine u Novom Sadu u „Srbskom kuvaru“, ovaj paprikaš nije obična čorba, već jelo koje odaje počast strpljenju, kvalitetnim namirnicama i pažljivoj pripremi, baš onako kako su pravoslavni domaćini vekovima činili za svoje praznične trpeze. Svaki komad ribe, svaka kap ulja i miris ljute paprike u ovom jelu priča priču o posvećenju, domaćinskoj ljubavi i blagosti manastirskog života, pozivajući nas da uživamo ne samo u ukusu, već i u duhovnoj toplini koju prenosi.
Otac Jerotej je naglasio da mnogi poistovećuju gustu riblju čorbu sa paprikašem, što nije isto, jer se osnovni dodatak ribi – luk – u ovom jelu ne kuva, već prži, i paprikaš nije nikada čorbast, nego kako bi rekli u Vojvodini „na kratak saft“, što znači gusti sos.
2 kg različite ribe: šarana, smuđa, kečige, soma i obavezno bar malo štuke radi mirisa
Očistite ribu i isecite je na krupnije, jednake komade. Prelijte je belim vinom, posolite i ostavite da odstoji. Dok riba odleži, sitno iseckajte luk i stavite ga na vreo ulje da se prži, mešajući ga povremeno dok ne dobije lagano zlatnu boju. Skinite luk sa vatre, dodajte 2 dl vrele vode, promešajte i vratite na vatru da dinsta poklopljeno. Često mešajte i po potrebi dolivajte malo vode, dok ne dobijete jednoličan, gust sos bez masnoće na površini.
Dodajte ljutu suvu papriku i mrvljeni biber, a zatim pažljivo prebacite ribu u široku šerpu za kuvanje paprikaša. Složite osoljene komade ribe jedan do drugog – ne preklapajte ih – tako da skoro ogreznu u sosu. Na nekoliko mesta zabodite lovorov list, prelijte vinom i dolijte još 1 dl tople vode. Stavite da tiho vri 20–30 minuta, u zavisnosti od veličine komada, skidajući pažljivo eventualnu penu. Paprikaš ne mešajte, već povremeno protresite šerpu.
Kada je gotov, iznesite paprikaš u sud u kojem ste ga kuvati i poslužite sa knedlama od sira ili širokim rezancima. Jelo je prilično ljuto, pa mlađe osobe mogu pojesti nešto više, a njegova vanredna aroma i bogatstvo ukusa najbolje dolaze do izražaja uz dobro vino, idealno za praznične trpeze.
Ovo drevno jelo u srpskim domovima i manastirima pripremalo se u danima najstrožeg posta, a danas osvaja sve koji tragaju za laganim i okrepljujućim obrokom.
Smederevska kapama od jagnjetine i zelja nije samo gastronomska retkost, već i simbol stare srpske gostoljubivosti, vere i porodičnog zajedništva.
Kosovski pilav sa jagnjetinom nije samo jelo — to je tihi svedok porodičnih slava, prazničnih trpeza i ukusa koji se pamti kroz generacije.
Spoj krompira, sardine i paradajza, zapečen do savršene hrskavosti, krije ukus koji budi nostalgiju i mami na još – a priprema je toliko jednostavna da ćete je praviti tokom cele godine.
Otkrijte kako obične namirnice u manastirskoj kuhinji po starom receptu postaju čudesno jelo koje greje i telo i dušu u dane posta.
Otkrijte tajne autorke „Velikog srpskog kuvara“ i pripremite autentičan ajvar za manje od dva sata – jednostavno, brzo i sa neodoljivim ukusom, pogodan i za dane posta na ulju.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
U prisustvu patrijarha Porfirija i ministarke Milice Đurđević Stamenkovski, potpisan je ugovor kojim država podržava šest decenija Verskog-dobrotvornog starateljstva i tradicije pomoći gladnima, bolesnima i onima koji se bore sa zavisnostima.
Od jevanđeljskog simbola i hrišćanskih običaja do saveta iz „Srbskog kuvara“ iz 1855. godine – kako je jedna namirnica postala tiha spona vere, prirode i svakodnevice pravoslavnih vernika.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celini, protojerej Slobodan Lukić kroz svedočanstva Svetog Jovana Zlatoustog i vizantijske tipike objašnjava nastanak, razvoj i današnje ustrojstvo Božićnog posta u pravoslavnoj crkvi.
U besedi za 25. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako vera, ljubav i prisustvo Hrista brišu sve granice i menjaju život iznutra.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Saznajte kako su monasi manastira Krušedol spremali ovo posno jelo zabeleženo još 1855. godine i zašto ga i danas smatraju hranom koja donosi blagoslov i mir u svakom domu.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni.
Stari recept jeromonaha Jeroteja Draganovića pokazuje da skromnost u pripremi ne znači oskudnost u ukusu – obrok koji ispunjava i dušu i stomak.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Bez ulja i bez dodatih masnoća, sa aromatičnim začinima i semenkama, ovi posni krekeri na vodi idealni su za dane posta, a uz humus ili namaz od avokada postaju hranljiv i ukusan obrok.
Otkrijte korak po korak kako da pripremite starinsku poslasticu koja je krasila praznične trpeze i krsne slave – mekana piškota, bogati krem i karamel šne od belanaca čine svaki zalogaj posebnim.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Dok hrišćanski svet prati obeležavanje 1.700 godina Prvog vaseljenskog sabora, odsustvo dva patrijarhata tumači se kao snažna poruka Carigradskoj patrijaršiji i nagoveštaj tenzija unutar pravoslavlja.
Dok pojedini arhijereji otvoreno zagovaraju da žene bogosluže, vladika zvorničko-tuzlanski upozorava da zapadne ideologije i feminizam prete temelju pravoslavnog predanja.
Ljudsko oko je provodnik svetlosti, ali i tame: ono iznosi napolje ono što srce nosi, objašnjava sveštenik.
