Ime koje dobijamo na krštenju često ostaje po strani pred nadimcima i skraćenicama koje se lakše izgovaraju, ali pravoslavno predanje u imenu vidi mnogo više od obične oznake. Ono je lični pečat kojim čovek stupa u zajednicu sa Bogom i Crkvom, a jedna pouka starca Pajsija Svetogorca pokazuje zašto ni najmanja izmena tog imena nije bez značaja.
Ime dato na krštenju nije obična oznaka
U knjizi „Svedočanstva poklonika - Starac Pajsije Svetogorac“ zabeležen je događaj koji je snažno uticao na one koji su mu prisustvovali:
„Jednom drugom prilikom, dok sam čekao da dobijem blagoslov, dogodilo se sledeće. Pre mene je jedan mladić napisao svoje ime i ubacio ga u teglu.Papirići za sve nas koji smo želeli da se Starac pomoli nalazili su se u jednoj tegli pored ograde, udaljenoj oko deset metara od kelije.
Kada je Starac izašao, reče mu: „Dete moje, šta radiš tu?“ On se uplašio, a i svi mi koji smo bili tamo i čuli to - začudili smo se.
Tada mu je Starac prišao i rekao: „Kako se zoveš, dete moje?“
„Hrisovalantis.“
„Zašto si onda, dete moje, na papiriću napisao Valantis?“
Rekao je to zato što je hteo da pokaže da nije dobro skraćivati svoja imena, nego ih izgovarati u celini, onako kako ih je izgovorio i sveštenik koji nas je krstio. Zatim mu je rekao:
Kako će te Gospod pozvati ako ime nije isto
„Kada se krštavaš, dete moje, upisuješ se u jednu zemaljsku knjigu ovde na zemlji. Ali se istovremeno upisuješ i na nebu, u Knjigu Božiju. Kako će te, dakle, Gospod pozvati? Ako pozove Hrisovalantise, a ti se ne odazoveš, ostaćeš napolju. Zato se potrudi da te svi zovu imenom kojim te je sveštenik krstio.“
Kršteno ime kao znak pripadnosti Hristu
Ova jednostavna opomena otkriva koliko je u pravoslavlju lično ime povezano sa duhovnim identitetom čoveka - ono nije samo način obraćanja, već znak pripadnosti Hristu i Crkvi. Starac podseća da se upravo imenom kojim smo kršteni odazivamo i na Božiji poziv, pa se i u toj, naizgled sitnoj vernosti, čuva svest o sopstvenom spasenju.
I tu želju roditelja i kumova, da svom detetu i kumčetu na krštenju daju dva imena, treba shvatiti kao pomodarstvo, koje sa pravilima Srpske pravoslavne crkve nema veze, govorio je sveštenik.
Protojerej objašnjava kako je strah prerastao u pogrešno tumačenje crkvenih pravila.
