Tumačeći događaj iz Jevanđelja o Jairovoj kćeri, veliki srpski duhovnik govori o veri koja razbija sumnju, o zabludi onih koji se podsmevaju Hristovim rečima i o jedinoj sigurnosti koja nadživljuje grob.
Smrt je za čoveka poslednja granica pred kojom zastaje svaka sigurnost, a ipak je Hristos naziva – snom. Pred odrom Jairove kćeri ljudi su videli kraj, dok je On govorio o buđenju, izazivajući podsmeh onih koji su verovali samo onome što oči mogu da potvrde.
U besedi za ponedeljak 2. sedmice Velikoga posta vladika Nikolaj Velimirović otvara pitanje koje ne prestaje da uznemirava ljudski razum: da li je poslednja reč u rukama prolaznosti ili u obećanju vaskrsenja.
On reče: ne plačite, nije umrla, nego spava. I podsmijevahu mu se znajući da je umrla. (Lk. 8, 52-53)
Reč je ovde o umrloj kćeri kneza Jaira. I sam Jair rekao je da mu je kći umrla, i sluge njegove to su potvrdile. No Gospod Živodavac reče: ne plačite, nije umrla. Ljudi mu se podsmevahu znajući da je umrla. Neznalice se prave da znaju bolje od Znanca. Slepi se prave da vide bolje od Vidovitog. A kada devojka vaskrse i pokaza se živa, neznalice se začudiše čudom velikijem (Mk. 5, 42).
I dan-danas neznalice se podsmevaju kada čuju božansku istinu. Božanska istina govori: ima Boga živoga! A neznalice se podsmevaju kao znajući da Boga nema. Božanska istina govori: ima carstva nebeskoga! A neznalice se i tu podsmevaju kao znajući da carstva nebeskoga nema. Božanska istina tvrdi: vaskrsnuće mrtvi! A neznalice i to odriču kao znajući da to biti neće. A kada se pokaže Bog, i jave angeli Božji, i objavi carstvo nebesko, i vaskrsnu mrtvi, onda će se neznalice začuditi čudom velikijem.
Ko može spasti svet od neznalica? Niko osim Hrista Sveznajućeg i Svemoćnog. A čime se mogu spasti neznalice? Ničim osim verom u Hrista i verom Hristu. Ko su najveće neznalice u svetu? Oni koji poriču ma šta što je Hristos tvrdio, i tvrde ma šta što je Hristos poricao. Jednom rečju: oni koji misle da znaju nešto nasuprot Hristovom znanju. To su najveće i najopasnije neznalice, najopasnije i po sebe i po druge.
Braćo moja, znajte da nas sve i svako može prevariti, samo ne Hristos, Gospod i Prijatelj naš. On zna uvek, a mi ne znamo uvek, izuzev kad gledamo u Njega i slušamo Njega.
Gospode milostivi i premilostivi, pomozi svima neznalicama da se pre smrti i Suda začude čudom velikijem, da bi se i oni spasli u carstvu svetih Tvojih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sreda prve sedmice Velikog posta donosi besedu Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog u kojoj poslednji trenuci Isusa Hrista otkrivaju tajnu večnog mira i nadu koja ne prestaje, čak i kada sve izgleda izgubljeno.
Zbog jedne jevanđeljske rečenice mnogi pomisle da vera traži odricanje od najbližih, ali ova beseda pokazuje da se iza tog poziva krije obećanje neuporedivo veće radosti i života koji ne prolazi.
U besedi za petak prve sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto Hristove reči o prvima i poslednjima razotkrivaju zabludu o uspehu, časti i moći i pokazuju po čemu se čovek zaista prepoznaje pred Bogom.
U besedi za nedelju 1. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako odbijanje Božje ljubavi završava lomom, dok iskreno srce pronalazi spasenje pred nepokolebljivim temeljem.
Tumačeći događaj iz Jevanđelja o Jairovoj kćeri, veliki srpski duhovnik govori o veri koja razbija sumnju, o zabludi onih koji se podsmevaju Hristovim rečima i o jedinoj sigurnosti koja nadživljuje grob.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teodora Tirona po starom i Svetog Teodota Kirinejskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Čada od Mercije, muslimani su u svetom mesecu ramazanu, dok u judaizmu započinje Purim.
Ajeti 5:75‑76 ukazuju na razliku između poštovanja poslanika i čistog obožavanja, otkrivajući lekciju o ljudskoj skromnosti i božanskoj moći
Veliki pravoslavni duhovnik i teolog 20. veka objasnio je zašto Gospod ne gleda na naša dobročinstva, ni zla dela, već prepoznaje sliku svoje ikone u čoveku.
Njemu se dok je tamnovao, prema predanju, lično javio Isus Hristos.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 1. sedmice Velikog posta otkriva zbog čega položaj i znanje ne vode nužno ka veri i kako upravo smirenost postaje ključ za prepoznavanje Božje istine.
Govoreći o ženi uhvaćenoj u preljubi, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava koliko je lako osuditi, a koliko teško zaviriti u sopstvenu savest – i zašto Bog ne presuđuje kao ljudi.
U besedi za prvi dan Velikoga posta, dan koji skida veo sa očiju savesti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje da najveća odgovornost leži u onima koji su primili dar vere, ali ignorišu svetlost i upozorenja Crkve.
U besedi za Nedelju siropusnu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako čuvanje Hristove poruke u sebi donosi život koji smrt ne može dotaći – saznajte tajnu duhovne svetlosti koja menja svaki dan.
Veliki pravoslavni duhovnik i teolog 20. veka objasnio je zašto Gospod ne gleda na naša dobročinstva, ni zla dela, već prepoznaje sliku svoje ikone u čoveku.
Jedan mladić je pred svetogorskim starcem napisao nadimak umesto punog krštenog imena, a odgovor koji je dobio otkrio je duboku poruku pravoslavne vere o tome kako se čovek upisuje i prepoznaje pred Bogom.
Posebna pažnja tokom posta posvećuje se i odnosima među ljudima.
Nije vera odsustvo bola, već pouzdanje da bol ima smisao.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Njemu se dok je tamnovao, prema predanju, lično javio Isus Hristos.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Jednostavan recept od leblebija i nekoliko osnovnih sastojaka daje bogat i pun ukus.
