Veliki pravoslavni duhovnik i teolog 20. veka objasnio je zašto Gospod ne gleda na naša dobročinstva, ni zla dela, već prepoznaje sliku svoje ikone u čoveku.
Ljudska težnja da sve sagledamo kroz računicu dobrih i loših dela često stvara osećaj nepravde i nemogućnosti da se dostigne spasenje. Ipak, jedna pouka vladike Atanasija Jevtića otvara potpuno drugačiji pogled na odnos čoveka i Boga, oslobađajući nas od straha da smo osuđeni zbog svojih slabosti.
- Neće Bog nama suditi po delima i nedelima, jer on bi onda bio jedan dobar račundžija ili jedan dobar biznismen koji nagrađuje one koji doprinose njegovom biznisu. Kažnjava ko mu šteti – ako za Boga naša zla dela predstavljaju štetu – što je besmisleno - ili ako su Bogu od koristi naša dobra dela, što je opet besmisleno. Sve to ne treba Bogu – niti mu šteti, niti koristi, ali ako bismo pratili taj pristup Bog bi bio jedan dobar račundžija ili jedan kalkulator koji bi iskalkulisao da je moje spasenje plod mojih dobrih dela ili moja propast plod mojih zlih dela - govorio je vladika Atanasije, a potom dodao:
- Ne! Bog će gledati u čoveka da vidi da li u njemu vidi ikonu Božju, da li vidi lik Sina svoga po kome je stvorio čoveka. Zato je razbojnik sa desne strane krsta, koji se uopšte nije pravdao, mogao da bude spasen, za razliku od onog sa leve strane. Nije ovaj sa desne strane ništa mogao da promeni u pogledu svojih nedela, da ih ispravi, samo je video da pred njim jedan Božiji čovek strada nevin i kaže: ‘Pomeni me, Gospode, kada dođeš u carstvu.’ Otkrio mu se Bog na krstu. Nema veće radosti od toga da je prvi u raj ušao razbojnik, jer to znači da i za nas, razbojnike, ima šanse.
Pouka vladike Atanasija podseća da spasenje nije nagrada za kalkulisana dela, već dar koji otkriva Božiju prisutnost u svakom čoveku. U pravoslavlju, upravo prepoznavanje Božije slike u nama i drugima postaje put ka istinskoj slobodi i večnoj radosti.
Na 6. času
Knjiga proroka Isaije (4,2-5; 5,1-7)
2. U ono vreme biće klica Gospodnja na slavu i čast, i plod zemaljski na krasotu i diku ostatku Izrailjevu. 3. I ko ostane u Sionu i ko još bude u Jerusalimu, zvaće se svet, svaki ko bude zapisan za život u Jerusalimu, 4. kad Gospod opere nečistotu kćeri Sionskih i iz Jerusalima očisti krv njegovu duhom koji sudi i sažiže. 5. Gospod će stvoriti nad svakim stanom na Gori Sionskoj i nad zborovima njenim oblak danju s dimom i svetlost plamena ognjenog noću, jer će nad svom slavom biti zaklon.
1. Zapevaću sada dragome svom pesmu dragog svog o vinogradu njegovom. Dragi moj ima vinograd na rodnu brdašcu. 2. I ogradi ga, i otrebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i počeka da rodi grožđem, a on rodi vinjagom. 3. Pa sada, stanovnici Jerusalimski i ljudi Judejci, sudite između mene i vinograda mog.
4. Što je još trebalo činiti vinogradu mom što mu ne učinih? Kad čekah da rodi grožđem, zašto rodi vinjagom? 5. Sada ću vam kazati što ću učiniti vinogradu svom. Oboriću mu ogradu, neka opusti; razvaliću mu zid neka se pogazi; 6. uparložiću ga, neće se rezati ni kopati, nego će rasti čkalj i trnje, i zapovediću oblacima da ne puštaju više dažda na nj. 7. Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad njegov; on čeka sud, a gle nasilja, čeka pravdu, a gle vike.
Na večernji
Prva knjiga Mojsijeva (3,21-24; 4,1-7)
21. I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih. 22. I reče Gospod Bog: „Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi.” 23. I Gospod Bog izagna ga iz vrta Edemskog da radi zemlju, od koje bi uzet; 24. i izagnav čoveka postavi pred vrtom Edemskim heruvima s plamenim mačem, koji se vijaše i tamo i amo, da čuva put ka drvetu od života.
1. Iza toga Adam pozna Jevu ženu svoju, a ona zatrudne i rodi Kajina, i reče: „Dobih čoveka od Gospoda.” 2. I rodi opet brata njegova Avelja. I Avelj posta pastir a Kajin ratar. 3. A posle nekog vremena dogodi se, te Kajin prinese Gospodu prinos od roda zemaljskoga; 4. a i Avelj prinese od prvina stada svog i od njihove pretiline. I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos,
5. a na Kajina i na njegov prinos ne pogleda. Zato se Kajin rasrdi veoma, i lice mu se promeni. 6. Tada reče Gospod Kajinu: „Što se srdiš? Što li ti se lice promeni? 7. Nećeš li biti mio, kad dobro činiš? A kad ne činiš dobro, greh je na vratima. A volja je njegova pod tvojom vlašću, i ti si mu stariji.”
Priče Solomonove (3,34-35; 4,1-22)
34. Jer potsmevačima on se potsmeva, a krotkima daje milost. 35. Mudri će naslediti slavu, a bezumnike će odneti sramota.
1. Slušajte, deco, nastavu očinu, i pazite da biste poznali mudrost. 2. Jer vam dobru nauku dajem, ne ostavljajte zakona mog. 3. Kad bih sin u oca svog mlad, i jedinac u matere svoje, 4. on me učaše i govoraše mi: „Neka primi srce tvoje reči moje, drži zapovesti moje i bićeš živ. 5. Pribavi mudrost, pribavi razum; ne zaboravljaj i ne otstupaj od reči usta mojih. 6. Nemoj je ostaviti, i čuvaće te, ljubi je, i hraniće te.
7. Mudrost je glavno; pribavi mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum. 8. Podiži je i ona će te uzvisiti, proslaviće te kad je zagrliš. 9. Metnuće ti na glavu venac od milina, krasnu krunu daće ti. 10. Slušaj, sine moj, i primi reči moje, i umnožiće ti se godine životu. 11. Učim te putu mudrosti, vodim te stazama pravim. 12. Kad ushodiš, neće se stezati koraci tvoji, i ako potrčiš nećeš se spotaknuti. 13. Drži se nastave i ne puštaj, čuvaj je, jer ti je život.
14. Ne idi na stazu bezbožničku i putem nevaljalih ljudi ne stupaj. 15. Ostavi ga, ne hodi po njemu, ukloni se od njega i mini ga. 16. Jer ne spavaju ako ne učine zla, i ne dolazi im san ako koga ne obore. 17. Jer jedu hleb bezbožnosti i piju vino nasilja. 18. A put je pravednički kao svetlo videlo, koje sve većma svetli dok ne bude pravi dan.
19. A put je bezbožnički kao mrak, ne znaju na što će se spotaknuti. 20. Sine moj, slušaj reči moje, prigni uho svoje besedi mojoj. 21. Da ti ne odlaze iz očiju; čuvaj ih usred srca svoga. 22. Jer su život onima koji ih nalaze i zdravlje svemu telu njihovu.
Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je kako da se spasemo od najveće opasnosti u životu – kroz jedan vrlo praktičan savet.
Jedna jednostavna, a snažna pouka sa Svete gore pokazuje da i najmanji napor u molitvi i učenju može promeniti život i vratiti unutrašnji mir.
Kako jedan jednostavan pokret može zaštititi dušu i umiriti duh – pouka velikog svetitelja našeg vremena otkriva zašto se pravilno osenjivanje ne sme zanemariti.
Veliki pravoslavni duhovnik i teolog 20. veka objasnio je zašto Gospod ne gleda na naša dobročinstva, ni zla dela, već prepoznaje sliku svoje ikone u čoveku.
Njemu se dok je tamnovao, prema predanju, lično javio Isus Hristos.
Jedan mladić je pred svetogorskim starcem napisao nadimak umesto punog krštenog imena, a odgovor koji je dobio otkrio je duboku poruku pravoslavne vere o tome kako se čovek upisuje i prepoznaje pred Bogom.
Na Starom aerodromu svečano obavljen čin koji je okupio stotine vernika i dece – buduća svetinja dobila vidljive znakove vere, a mitropolit poručio da zajedništvo Crkve i škole vodi narod putem Hrista i svetosavskog predanja.
Posebna pažnja tokom posta posvećuje se i odnosima među ljudima.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako prepoznati lažnu tugu, kako je ne prihvatiti i otkriti snagu u pokajanju koje oslobađa i ispunjava život smislom.
Jedan od najvećih duhovnika 20. veka objašnjava kako demonske sile u nama gube moć kada im se odlučno suprotstavimo – jednostavan put ka duhovnoj pobedi koji svakog može inspirisati.
Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.
Strah od sopstvene dubine mnoge udaljava od mira, ali duhovno iskustvo pokazuje da se upravo iza unutrašnje borbe krije put ka isceljenju i blagodat koja menja čovekov život.
Jedan mladić je pred svetogorskim starcem napisao nadimak umesto punog krštenog imena, a odgovor koji je dobio otkrio je duboku poruku pravoslavne vere o tome kako se čovek upisuje i prepoznaje pred Bogom.
Posebna pažnja tokom posta posvećuje se i odnosima među ljudima.
Nije vera odsustvo bola, već pouzdanje da bol ima smisao.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Jednostavan recept od leblebija i nekoliko osnovnih sastojaka daje bogat i pun ukus.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 3. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
