Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
U trenutku kada mnogi osećaju nesigurnost pred budućnost i pitaju se kako očuvati ono što imaju, rešenje ne leži u političkim odlukama ni u materijalnim kalkulacijama. Jedna pouka iz manastira Svetopsovska pustinja pokazuje put kroz izazove koji nisu samo spoljašnji, već i unutrašnji, kroz srce i dušu čoveka.
Dok je mati Alimpija još bila živa, predvidela je ovo vreme. Bila je protivnik prodaje imanja i zemlje:
- Najmanje 25 ari ostavite. Zemlja neće prevariti, nego će hraniti.
A zatim je upozorila da bi, u odnosu na glad, rat bio manja nevolja. Kada su je pitali kako je to moguće, odgovorila je:
- Rat čisti dušu, ispunjava nebo anđelima, a u gladi će ljudi jesti jedni druge.
Neprestano je ponavljala:
- Nedajbože. Bolje je rat. Pokajte se, ljudi, za grehe! Rat će biti zaustavljen samo sveopštim pokajanjem.
U duhu molitve i opomene dodavala je:
- Tako smo doživeli ovo vreme... Oprostite mi ako sam nekoga uznemirila. Požurite da se ispovedite i pričestite ako je moguće! Cenite ono što imate. Zahvalite se za bolest i tugu. Molite se na kolenima sa suzama, treba da požurimo da činimo dobra dela! Pomozimo gde možemo, kako možemo. Spasi nas, Gospode, grešne!
Pouka matuške Alimpije podseća nas da materijalno može da nas sačuva, ali duša zahteva pažnju i obraćenje. Očuvanje zemlje i pažljivo upravljanje onim što imamo nije samo pragmatična mera, već duhovni čin koji nas povezuje sa Božjim darovima i zajednicom.
U trenucima nesigurnosti i straha, najviše što možemo učiniti jeste da se okrenemo molitvi, pokajanju i dobrim delima - onome što hrani unutrašnju snagu i čini da zajednica opstane. Njena reč nije samo istorijsko sećanje, već danas predstavlja praktični vodič za život u skladu sa hrišćanskim učenjem: ne čekati da oluja prođe, nego podići ruke Bogu i činiti dobro dok još možemo.
Prva saborna poslanica Svetog apostola Jovana Bogoslova, začalo 69 (1,8-10; 2,1-6)
8. Ako rečemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama. 9. Ako ispovedamo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe, i očisti nas od svake nepravde. 10. Ako rečemo da nismo sagrešili, pravimo ga lažom i reč njegova nije u nama.
1. Dečice moja, ovo vam pišem da ne sagrešite; i ako neko sagreši, imamo Zastupnika kod Oca, Isusa Hrista Pravednika. 2. A on je žrtva pomirenja za grehe naše, i ne samo za naše nego i svega sveta. 3. I po tome znamo da smo ga poznali, ako zapovesti njegove držimo. 4. Onaj koji govori: „Poznao sam ga”, a zapovesti njegove ne drži, laža je, i u njemu istine nema; 5. a koji drži reč njegovu, zaista je u njemu ljubav Božija dostigla savršenstvo; po tome znamo da u njemu jesmo. 6. Onaj koji govori da u njemu prebiva, dužan je da kao što On poživje i sam tako živi.
Jevanđelje po Marku, začalo 62. (13,31-37; 14,1-2)
31. Nebo i zemlja će proći, ali reči moje neće proći.32. A o danu tome ili o času niko ne zna, ni anđeli na nebu, ni Sin, do jedino Otac.33. Pazite, bdite i molite se; jer ne znate kad će vreme nastati.34. Kao što čovek odlazeći ostavi kuću svoju, i dade slugama svojima vlast, i svakome svoj posao; i vrataru zapovedi da straži.
35. Stražite, dakle, jer ne znate kada će doći gospodar kuće: uveče ili u ponoći ili u poj petlova ili ujutru,36. da ne dođe iznenada i nađe vas da spavate.37. A što vama govorim, svima govorim: Stražite!1. Behu još dva dana do praznika Pashe i beskvasnih hlebova; i tražahu prvosveštenici i književnici kako bi ga na prevaru uhvatili i ubili.2. Ali govorahu: „Ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.”
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Važno je znati da sveštenik ne bi trebalo da uslovljava molitvu određenom sumom novca.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Odgovor sveštenika otvara i važnije pitanje: kako da uspomena na preminule bude podsticaj za molitvu, a ne predmet sujeverja.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Sveti Dimitrije rođen je u Solunu, u uglednoj i pobožnoj porodici.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Svetitelj našeg vremena uči da vera nije samo lična borba za duhovni mir, već poziv da u molitvu uključimo i bližnje.
Kada neko iz porodice počne redovno ići u crkvu, često nailazi na kritike, zbunjenost, pa čak i ravnodušnost. Ali, njegova vera može da postane seme koje polako klija u srcima drugih.
Govoreći na 44. konferenciji Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), koja se trenutno održava u Rimu, Lav je istakao da Katolička crkva podržava ''sve inicijative da se okonča skandal gladi u svetu".
U vremenima krize i straha reči svetih otaca bude nadu i hrabrost – otkrivamo šta su vekovima unapred govorili o ratu, gladi, obmanama i danima kada će vera biti jedino utočište.
Molitva nije rezervisana samo za trenutke velike nevolje, bolesti ili straha, već predstavlja važan deo svakodnevnog života hrišćanina.
Sveti velikomučenik Dimitrije ostao je upamćen kao zaštitnik Soluna, ali i kao svetitelj kome se vernici obraćaju u trenucima straha, bolesti i životnih iskušenja.
Hrišćanin je pozvan da svoju savest oblikuje prema Jevanđelju, čak i onda kada ga to udaljava od stavova i načina života koji preovlađuju u njegovom okruženju.
Ne treba očajavati ako na Zadušnice ne možete da odete u crkvu i na grobove svojih najmilijih.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Čovek ne može uvek da utiče na postupke drugih ljudi, da spreči neprijatnosti ili promeni ono što mu život donosi, ali može da se trudi da ne dozvoli da ga svaka reč, svađa ili prolazna teškoća udalji od spokojstva.
Obeležavanje Zadušnica trebalo bi da počne odlaskom u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i pominju imena preminulih.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Odnos prema majci i ocu zauzima posebno mesto u hrišćanskom učenju, a jedna od deset Božjih zapovesti upravo nalaže: "Poštuj oca svojega i mater svoju".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News