Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
U trenutku kada mnogi osećaju nesigurnost pred budućnost i pitaju se kako očuvati ono što imaju, rešenje ne leži u političkim odlukama ni u materijalnim kalkulacijama. Jedna pouka iz manastira Svetopsovska pustinja pokazuje put kroz izazove koji nisu samo spoljašnji, već i unutrašnji, kroz srce i dušu čoveka.
Dok je mati Alimpija još bila živa, predvidela je ovo vreme. Bila je protivnik prodaje imanja i zemlje:
- Najmanje 25 ari ostavite. Zemlja neće prevariti, nego će hraniti.
A zatim je upozorila da bi, u odnosu na glad, rat bio manja nevolja. Kada su je pitali kako je to moguće, odgovorila je:
- Rat čisti dušu, ispunjava nebo anđelima, a u gladi će ljudi jesti jedni druge.
Neprestano je ponavljala:
- Nedajbože. Bolje je rat. Pokajte se, ljudi, za grehe! Rat će biti zaustavljen samo sveopštim pokajanjem.
U duhu molitve i opomene dodavala je:
- Tako smo doživeli ovo vreme... Oprostite mi ako sam nekoga uznemirila. Požurite da se ispovedite i pričestite ako je moguće! Cenite ono što imate. Zahvalite se za bolest i tugu. Molite se na kolenima sa suzama, treba da požurimo da činimo dobra dela! Pomozimo gde možemo, kako možemo. Spasi nas, Gospode, grešne!
Pouka matuške Alimpije podseća nas da materijalno može da nas sačuva, ali duša zahteva pažnju i obraćenje. Očuvanje zemlje i pažljivo upravljanje onim što imamo nije samo pragmatična mera, već duhovni čin koji nas povezuje sa Božjim darovima i zajednicom.
U trenucima nesigurnosti i straha, najviše što možemo učiniti jeste da se okrenemo molitvi, pokajanju i dobrim delima - onome što hrani unutrašnju snagu i čini da zajednica opstane. Njena reč nije samo istorijsko sećanje, već danas predstavlja praktični vodič za život u skladu sa hrišćanskim učenjem: ne čekati da oluja prođe, nego podići ruke Bogu i činiti dobro dok još možemo.
Prva saborna poslanica Svetog apostola Jovana Bogoslova, začalo 69 (1,8-10; 2,1-6)
8. Ako rečemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama. 9. Ako ispovedamo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe, i očisti nas od svake nepravde. 10. Ako rečemo da nismo sagrešili, pravimo ga lažom i reč njegova nije u nama.
1. Dečice moja, ovo vam pišem da ne sagrešite; i ako neko sagreši, imamo Zastupnika kod Oca, Isusa Hrista Pravednika. 2. A on je žrtva pomirenja za grehe naše, i ne samo za naše nego i svega sveta. 3. I po tome znamo da smo ga poznali, ako zapovesti njegove držimo. 4. Onaj koji govori: „Poznao sam ga”, a zapovesti njegove ne drži, laža je, i u njemu istine nema; 5. a koji drži reč njegovu, zaista je u njemu ljubav Božija dostigla savršenstvo; po tome znamo da u njemu jesmo. 6. Onaj koji govori da u njemu prebiva, dužan je da kao što On poživje i sam tako živi.
Jevanđelje po Marku, začalo 62. (13,31-37; 14,1-2)
31. Nebo i zemlja će proći, ali reči moje neće proći.32. A o danu tome ili o času niko ne zna, ni anđeli na nebu, ni Sin, do jedino Otac.33. Pazite, bdite i molite se; jer ne znate kad će vreme nastati.34. Kao što čovek odlazeći ostavi kuću svoju, i dade slugama svojima vlast, i svakome svoj posao; i vrataru zapovedi da straži.
35. Stražite, dakle, jer ne znate kada će doći gospodar kuće: uveče ili u ponoći ili u poj petlova ili ujutru,36. da ne dođe iznenada i nađe vas da spavate.37. A što vama govorim, svima govorim: Stražite!1. Behu još dva dana do praznika Pashe i beskvasnih hlebova; i tražahu prvosveštenici i književnici kako bi ga na prevaru uhvatili i ubili.2. Ali govorahu: „Ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.”
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Ovaj ugodnik Božji iz prvih vekova hrišćanstva ostavio je snažno svedočanstvo o hrabrosti: pomagao je zatvorenicima, javno ispovedio Hrista i nadživeo teška mučenja.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u besedi u hramu Svetog Georgija poručio da se istinska pobeda ne meri moći, već vernošću Hristovom pozivu i zajednicom koja prevazilazi pravila ovog sveta.
Od antičkih predstava jahača do pravoslavne ikonografije, lik Svetog Georgija otkriva slojevito tumačenje borbe, vere i unutrašnje promene, koje i danas privlače pažnju vernika i umetnika.
Svetogorski duhovnik objasnio je da, kada se reči pretvore u teret, treba posegnuti za jednostavnost koja razbija strah i vraća mir u molitvu.
Sveti Georgije je poznat kao simbol hrabrosti, vere i nepokolebljivog ispovedanja Hrista.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Jedna pouka Svetog Nikodima Agiorita otkriva kako preobilje informacija može postati prepreka jasnom viđenju stvarnosti.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Svetogorski duhovnik objasnio je da, kada se reči pretvore u teret, treba posegnuti za jednostavnost koja razbija strah i vraća mir u molitvu.
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Stariji muškarac iz Ufe mesecima je obijao hramove tražeći novac za osnovne potrebe, a potom se vraćao na ista mesta, pokušavajući da na neobičan način umiri savest i ispravi ono što je učinio
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Suočen sa Dioklecijanom i smrtnim kaznama, Sveti velikomučenik Georgije je izabrao put koji ga je pretvorio u jednu od najmoćnijih figura hrišćanske tradicije.
Iskustva vernika i tvrdnje o neobičnim pojavama koje godinama izazivaju pažnju i polemike.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
