Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.
U trenutku kada mnogi osećaju nesigurnost pred budućnost i pitaju se kako očuvati ono što imaju, rešenje ne leži u političkim odlukama ni u materijalnim kalkulacijama. Jedna pouka iz manastira Svetopsovska pustinja pokazuje put kroz izazove koji nisu samo spoljašnji, već i unutrašnji, kroz srce i dušu čoveka.
Dok je mati Alimpija još bila živa, predvidela je ovo vreme. Bila je protivnik prodaje imanja i zemlje:
- Najmanje 25 ari ostavite. Zemlja neće prevariti, nego će hraniti.
A zatim je upozorila da bi, u odnosu na glad, rat bio manja nevolja. Kada su je pitali kako je to moguće, odgovorila je:
- Rat čisti dušu, ispunjava nebo anđelima, a u gladi će ljudi jesti jedni druge.
Neprestano je ponavljala:
- Nedajbože. Bolje je rat. Pokajte se, ljudi, za grehe! Rat će biti zaustavljen samo sveopštim pokajanjem.
U duhu molitve i opomene dodavala je:
- Tako smo doživeli ovo vreme... Oprostite mi ako sam nekoga uznemirila. Požurite da se ispovedite i pričestite ako je moguće! Cenite ono što imate. Zahvalite se za bolest i tugu. Molite se na kolenima sa suzama, treba da požurimo da činimo dobra dela! Pomozimo gde možemo, kako možemo. Spasi nas, Gospode, grešne!
Pouka matuške Alimpije podseća nas da materijalno može da nas sačuva, ali duša zahteva pažnju i obraćenje. Očuvanje zemlje i pažljivo upravljanje onim što imamo nije samo pragmatična mera, već duhovni čin koji nas povezuje sa Božjim darovima i zajednicom.
U trenucima nesigurnosti i straha, najviše što možemo učiniti jeste da se okrenemo molitvi, pokajanju i dobrim delima - onome što hrani unutrašnju snagu i čini da zajednica opstane. Njena reč nije samo istorijsko sećanje, već danas predstavlja praktični vodič za život u skladu sa hrišćanskim učenjem: ne čekati da oluja prođe, nego podići ruke Bogu i činiti dobro dok još možemo.
Prva saborna poslanica Svetog apostola Jovana Bogoslova, začalo 69 (1,8-10; 2,1-6)
8. Ako rečemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama. 9. Ako ispovedamo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe, i očisti nas od svake nepravde. 10. Ako rečemo da nismo sagrešili, pravimo ga lažom i reč njegova nije u nama.
1. Dečice moja, ovo vam pišem da ne sagrešite; i ako neko sagreši, imamo Zastupnika kod Oca, Isusa Hrista Pravednika. 2. A on je žrtva pomirenja za grehe naše, i ne samo za naše nego i svega sveta. 3. I po tome znamo da smo ga poznali, ako zapovesti njegove držimo. 4. Onaj koji govori: „Poznao sam ga”, a zapovesti njegove ne drži, laža je, i u njemu istine nema; 5. a koji drži reč njegovu, zaista je u njemu ljubav Božija dostigla savršenstvo; po tome znamo da u njemu jesmo. 6. Onaj koji govori da u njemu prebiva, dužan je da kao što On poživje i sam tako živi.
Jevanđelje po Marku, začalo 62. (13,31-37; 14,1-2)
31. Nebo i zemlja će proći, ali reči moje neće proći.32. A o danu tome ili o času niko ne zna, ni anđeli na nebu, ni Sin, do jedino Otac.33. Pazite, bdite i molite se; jer ne znate kad će vreme nastati.34. Kao što čovek odlazeći ostavi kuću svoju, i dade slugama svojima vlast, i svakome svoj posao; i vrataru zapovedi da straži.
35. Stražite, dakle, jer ne znate kada će doći gospodar kuće: uveče ili u ponoći ili u poj petlova ili ujutru,36. da ne dođe iznenada i nađe vas da spavate.37. A što vama govorim, svima govorim: Stražite!1. Behu još dva dana do praznika Pashe i beskvasnih hlebova; i tražahu prvosveštenici i književnici kako bi ga na prevaru uhvatili i ubili.2. Ali govorahu: „Ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.”
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.
Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.
Svetogorski asketa objašnjava kako upornost u izgovaranju Hristovog imena u srcu i usnama može nadvladati i satanu i približiti nas veri, čak i kada ne razumemo svaku reč koju izgovaramo.
Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Opelo služi patrijarh Vartolomej uz prisustvo brojnih crkvenih delegacija, dok Tbilisi ispraća patrijarha Iliju II ka mestu njegovog večnog počinka
Ovaj običaj duboko je ukorenjen u narodnoj tradiciji, pa se mladenci daruju, dočekuju prijatelje i porodicu, simbolično pokazujući gostoprimstvo, ljubav i zajedništvo koje tek treba da raste i sazreva.
U besedi za nedelju 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako vera daje smisao stradanju, mučeništvo spaja sa svetiteljima, a trud vodi ka svetlosti koja nadmašuje ljudsku sreću.
Dodatni razlog zašto ovaj praznik ne treba posmatrati kao povod za gozbu i veselje je što on uvek pada u vreme posta, kada Crkva izričito zabranjuje sve skupove ovakve vrste.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetih četrdeset mučenika sevastijskih po starom i Svetog Vasilija Ankarskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Leu Rimsku, muslimani obeležavaju treći dan Bajrama, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
U trenucima kada čovek ostaje bez unutrašnjeg oslonca, reči shiarhimandrita Joanikija podsećaju na snagu koja deluje neprimetno - tiho sabira, leči i dopire dalje nego što možemo da sagledamo.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.
Opelo služi patrijarh Vartolomej uz prisustvo brojnih crkvenih delegacija, dok Tbilisi ispraća patrijarha Iliju II ka mestu njegovog večnog počinka
U besedi za nedelju 4. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako vera daje smisao stradanju, mučeništvo spaja sa svetiteljima, a trud vodi ka svetlosti koja nadmašuje ljudsku sreću.
U trenucima kada čovek ostaje bez unutrašnjeg oslonca, reči shiarhimandrita Joanikija podsećaju na snagu koja deluje neprimetno - tiho sabira, leči i dopire dalje nego što možemo da sagledamo.
Vernici i crkveni autoriteti svedoče o čudesnim isceljenjima njegovim molitvama i neizbrisivom uticaju na duhovni preporod gruzijskog naroda.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Jevanđeljska poruka otkriva šta čovek zaista može da izgubi dok juri za prolaznim stvarima, a snažna pouka iz svakodnevnog života upozorava koliko odlaganje duhovnog buđenja može biti kobno.
Incident u poznatom manastiru na Kosmaju otvara pitanje discipline i unutrašnjeg reda u monaškim zajednicama.
Pričešće je lični i tajanstveni susret sa Bogom, koji zahteva tišinu, smirenje i unutrašnju sabranost.
