Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Roditelji se danas često nađu pred istim pitanjem: kako dete zaštititi od gordosti koja se podmuklo prikrada kroz pohvale, ambicije i stalno dokazivanje. Iz dobre namere, želeći da im deca „uspeju“, mnogi ih hrane samopouzdanjem bez mere, ne primećujući da se u tom procesu gubi ono najvažnije - unutrašnji oslonac. Upravo tu pukotinu jasno je video Sveti Porfirije Kavsokalivit, nudeći kroz pouku jednostavno, ali zahtevno rešenje za izlaz iz ovog problema.
Sveti Porfirije nije govorio o vaspitanju kao o tehnici, već kao o duhovnom delu u kojem roditelj i dete stoje zajedno pred Bogom. Njegove reči su direktne, lišene ulepšavanja i upravo zato snažne:
- Lek i velika tajna dečijeg napretka jeste smirenje. Samo poverenje u Boga daje potpunu sigurnost. Bog je sve! Bog želi od nas da decu vodimo putem smirenja. Ni mi, ni deca ništa nećemo učiniti bez smirenja. Detetu kažite: ‘Dete moje, Bog ti je dao darove koje imaš. Pomoli se Njemu da ti da snage da te darove neguješ i da uspeš.’ Danas se svet pokvario! Samo hvale decu, a posle, kada porastu sa tim ogromnim egoizmom, gube poštovanje prema Bogu, preziru veru, roditelje i bližnje. Postaju neukrotiva, okrutna i nemilosrdna. Tako smo u život poslali egoiste, a ne hrišćane!
Sveti Porfirije ne ruši dečije darove, već ih vraća na pravo mesto - kao darove, a ne kao dokaz lične veličine. Smirenje, o kojem govori, nije slabost niti potcenjivanje sebe, već sposobnost da se sve što imamo prepozna kao Božija milost. Kada dete to nauči, uspeh ga ne uznosi, a neuspeh ga ne lomi.
Druga saborna poslanica Svetog apostola Petra, začalo 68 (3,1-18)
1. Evo, ljubljeni, pišem vam već drugu poslanicu; u njima podsećanjem budim vaš čisti razum, 2. da se setite reči koje su ranije kazali sveti proroci, i zapovesti apostola vaših od Gospoda i Spasa, 3. znajući prvo ovo da će u poslednje dane doći rugači koji će živeti po svojim sopstvenim željama, 4. i govoriti: „Šta je s obećanjem Dolaska njegova?” Jer otkako se oci upokojiše sve stoji tako od početka stvaranja.
5. Jer oni hotimice gube iz vida da nebesa biše odavno, i da je zemlja iz vode i od vode sazdana rečju Božijom, 6. od kojih tadašnji svet, vodom potopljen, propade. 7. A sadašnja nebesa i zemlja ostavljeni su njegovom rečju za oganj i čuvaju se za Dan suda i pogibli bezbožnih ljudi. 8. Ali ovo jedno nemojte previđati, ljubljeni, da je jedan dan pred Gospodom kao hiljada godina, i hiljada godina kao jedan dan. 9. Ne docni Gospod s obećanjem, kao što neki misle da docni; nego nas dugo trpi, jer neće da iko propadne no da se svi pokaju.
10. A doći će Dan Gospodnji kao lopov noću, u koji će nebesa s hukom proći, a stihije će se užarene raspasti i zemlja i dela što su na njoj izgoreće. 11. Pa kad će se sve ovo raspasti, kakvi treba da budete vi u svetom vladanju i pobožnosti, 12. očekujući i želeći da skorije bude dolazak Božijega Dana, od koga će se nebesa ognjem zapaljena raspasti i stihije užarene rastopiti. 13. Nova pak nebesa i novu zemlju po obećanju Njegovom očekujemo, gde pravda obitava. 14. Zato, ljubljeni, očekujući ovo starajte se da se nađete pred Njim čisti i neporočni u miru.
15. I dugotrpljenje Gospoda našega držite za spasenje, kao što vam i ljubljeni naš brat Pavle po danoj mu mudrosti pisa, 16. kao što govori o ovome i u svima svojim Poslanicama, u kojima su neka mesta teško razumljiva, koja neuki i neutvrđeni izvrću, kao i ostala Pisma, na svoju sopstvenu propast. 17. A vi, dakle, ljubljeni, znajući unapred, čuvajte se da obmanom bezakonika ne budete odvedeni s njima, i ne otpadnete od svojega oslonca, 18. No uzrastajte u blagodati i u poznanju Gospoda našega i Spasa Isusa Hrista. Njemu slava i sada i u Dan večni. Amin.
Jevanđelje po Marku, začalo 61. (13,24-31)
24. Ali u te dane, posle te nevolje, sunce će se pomračiti, i mesec svoju svetlost izgubiti.25. I zvezde će spadati s neba i sile nebeske pokrenuti se.26. I tada će ugledati Sina Čovečijega gde dolazi na oblacima sa silom i slavom velikom.27. I tada će poslati anđele svoje i sabraće izabrane svoje od četiri vetra, od kraja zemlje do kraja neba.28. A od smokve naučite pouku: Kada se već njene grane podmlade i olistaju, znate da je blizu leto.29. Tako i vi kada vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu kod vrata.30. Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.31. Nebo i zemlja će proći, ali reči moje neće proći.
Dok saveti i discipline ponekad zakazuju, molitva ostaje neuništiva veza koja vodi, čuva i pruža sigurnost i kada nismo uz njih.
Svetac je u jednoj svojoj kratkoj pouci objasnio zašto nije svaki savet vredan poverenja i kako promišljeno biranje društva i reči može postati temelj unutrašnjeg mira.
Svetitelj iz južne Arabije još u 6. veku otkrio je šta nas čeka i kako vera može da sačuva slobodu u svetu stalnog nadzora.
Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Svetitelj je bio žrtva zeta cara Konstantina.
U Patrijaršiji SPC potpisan je Memorandum o osnivanju Univerziteta koji će spojiti teološke studije sa medicinom, pravom, umetnošću i tehničkim naukama, dok je patrijarh srpski poručio da obrazovanje mora da oblikuje i čoveka, a ne samo stručnjaka.
Vladika Atanasije otkriva zbog čega se, kada dođe do ovakvog susreta praznika, ceo bogoslužbeni poredak prilagođava Vaskrsu.
Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.
Na Markovdan služena liturgija u Hramu Svetog apostola i jevanđeliste Marka, poglavar Srpske pravoslavne crkve odlikovao sveštenika i održao nadahnutu besedu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Šetnja, bašta, muzika, molitva i Sveto pismo - kombinacija koja deluje kao tajno oružje protiv unutrašnje praznine i obeshrabrenja.
Reči svetogorskog starca razotkrivaju skriveni smisao bolesti i patnje i nude odgovor koji menja pogled na život, veru i ličnu borbu.
Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.
Crkva uči da briga ne rešava ništa, već razara mir u čoveku, dok molitva i predanje Bogu donose smirenje.
U besedi o apostolskom trudoljublju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o lenjosti kao o mestu na kome se gase volja, red i duhovna snaga, dok apostolski trud opisuje kao zaštitu od poroka i unutrašnjeg rasula.
U trenucima kada se čoveku čini da je nada izgubljena, pouka jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka donosi neočekivan odgovor - priču o povratku, milosti i unutrašnjem preokretu.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Od nekoliko osnovnih sastojaka nastaje toplo i zasitno jelo koje je nekada bilo svakodnevica u srpskim kućama.
U besedi o apostolskom trudoljublju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o lenjosti kao o mestu na kome se gase volja, red i duhovna snaga, dok apostolski trud opisuje kao zaštitu od poroka i unutrašnjeg rasula.
U trenucima kada se čoveku čini da je nada izgubljena, pouka jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka donosi neočekivan odgovor - priču o povratku, milosti i unutrašnjem preokretu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
