Jedna snažna pouka svetogorskog starca pokazuje put kojim se odgaja hrišćanin, a ne egoista.
Roditelji se danas često nađu pred istim pitanjem: kako dete zaštititi od gordosti koja se podmuklo prikrada kroz pohvale, ambicije i stalno dokazivanje. Iz dobre namere, želeći da im deca „uspeju“, mnogi ih hrane samopouzdanjem bez mere, ne primećujući da se u tom procesu gubi ono najvažnije - unutrašnji oslonac. Upravo tu pukotinu jasno je video Sveti Porfirije Kavsokalivit, nudeći kroz pouku jednostavno, ali zahtevno rešenje za izlaz iz ovog problema.
Sveti Porfirije nije govorio o vaspitanju kao o tehnici, već kao o duhovnom delu u kojem roditelj i dete stoje zajedno pred Bogom. Njegove reči su direktne, lišene ulepšavanja i upravo zato snažne:
- Lek i velika tajna dečijeg napretka jeste smirenje. Samo poverenje u Boga daje potpunu sigurnost. Bog je sve! Bog želi od nas da decu vodimo putem smirenja. Ni mi, ni deca ništa nećemo učiniti bez smirenja. Detetu kažite: ‘Dete moje, Bog ti je dao darove koje imaš. Pomoli se Njemu da ti da snage da te darove neguješ i da uspeš.’ Danas se svet pokvario! Samo hvale decu, a posle, kada porastu sa tim ogromnim egoizmom, gube poštovanje prema Bogu, preziru veru, roditelje i bližnje. Postaju neukrotiva, okrutna i nemilosrdna. Tako smo u život poslali egoiste, a ne hrišćane!
Sveti Porfirije ne ruši dečije darove, već ih vraća na pravo mesto - kao darove, a ne kao dokaz lične veličine. Smirenje, o kojem govori, nije slabost niti potcenjivanje sebe, već sposobnost da se sve što imamo prepozna kao Božija milost. Kada dete to nauči, uspeh ga ne uznosi, a neuspeh ga ne lomi.
Druga saborna poslanica Svetog apostola Petra, začalo 68 (3,1-18)
1. Evo, ljubljeni, pišem vam već drugu poslanicu; u njima podsećanjem budim vaš čisti razum, 2. da se setite reči koje su ranije kazali sveti proroci, i zapovesti apostola vaših od Gospoda i Spasa, 3. znajući prvo ovo da će u poslednje dane doći rugači koji će živeti po svojim sopstvenim željama, 4. i govoriti: „Šta je s obećanjem Dolaska njegova?” Jer otkako se oci upokojiše sve stoji tako od početka stvaranja.
5. Jer oni hotimice gube iz vida da nebesa biše odavno, i da je zemlja iz vode i od vode sazdana rečju Božijom, 6. od kojih tadašnji svet, vodom potopljen, propade. 7. A sadašnja nebesa i zemlja ostavljeni su njegovom rečju za oganj i čuvaju se za Dan suda i pogibli bezbožnih ljudi. 8. Ali ovo jedno nemojte previđati, ljubljeni, da je jedan dan pred Gospodom kao hiljada godina, i hiljada godina kao jedan dan. 9. Ne docni Gospod s obećanjem, kao što neki misle da docni; nego nas dugo trpi, jer neće da iko propadne no da se svi pokaju.
10. A doći će Dan Gospodnji kao lopov noću, u koji će nebesa s hukom proći, a stihije će se užarene raspasti i zemlja i dela što su na njoj izgoreće. 11. Pa kad će se sve ovo raspasti, kakvi treba da budete vi u svetom vladanju i pobožnosti, 12. očekujući i želeći da skorije bude dolazak Božijega Dana, od koga će se nebesa ognjem zapaljena raspasti i stihije užarene rastopiti. 13. Nova pak nebesa i novu zemlju po obećanju Njegovom očekujemo, gde pravda obitava. 14. Zato, ljubljeni, očekujući ovo starajte se da se nađete pred Njim čisti i neporočni u miru.
15. I dugotrpljenje Gospoda našega držite za spasenje, kao što vam i ljubljeni naš brat Pavle po danoj mu mudrosti pisa, 16. kao što govori o ovome i u svima svojim Poslanicama, u kojima su neka mesta teško razumljiva, koja neuki i neutvrđeni izvrću, kao i ostala Pisma, na svoju sopstvenu propast. 17. A vi, dakle, ljubljeni, znajući unapred, čuvajte se da obmanom bezakonika ne budete odvedeni s njima, i ne otpadnete od svojega oslonca, 18. No uzrastajte u blagodati i u poznanju Gospoda našega i Spasa Isusa Hrista. Njemu slava i sada i u Dan večni. Amin.
Jevanđelje po Marku, začalo 61. (13,24-31)
24. Ali u te dane, posle te nevolje, sunce će se pomračiti, i mesec svoju svetlost izgubiti.25. I zvezde će spadati s neba i sile nebeske pokrenuti se.26. I tada će ugledati Sina Čovečijega gde dolazi na oblacima sa silom i slavom velikom.27. I tada će poslati anđele svoje i sabraće izabrane svoje od četiri vetra, od kraja zemlje do kraja neba.28. A od smokve naučite pouku: Kada se već njene grane podmlade i olistaju, znate da je blizu leto.29. Tako i vi kada vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu kod vrata.30. Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.31. Nebo i zemlja će proći, ali reči moje neće proći.
Dok saveti i discipline ponekad zakazuju, molitva ostaje neuništiva veza koja vodi, čuva i pruža sigurnost i kada nismo uz njih.
Svetac je u jednoj svojoj kratkoj pouci objasnio zašto nije svaki savet vredan poverenja i kako promišljeno biranje društva i reči može postati temelj unutrašnjeg mira.
Svetitelj iz južne Arabije još u 6. veku otkrio je šta nas čeka i kako vera može da sačuva slobodu u svetu stalnog nadzora.
Dok svet često nagrađuje nepravdu, podviznik iz Odese iz 20. veka pokazuje kako čuvanje savesti i hodanje “uskim putem” postaje jedini pravi odgovor na okrutnost života.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja upozorava roditelje da se prve godine ne mogu vratiti i objašnjava zašto ono što dete tada čuje i vidi često postaje temelj njegovih budućih izbora, navika i odnosa prema dobru.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Psiholog će govoriti o stilovima vaspitanja u hrišćanskom kontekstu, ulozi roditeljskog primera i odgovornosti porodice u razvoju ličnosti i duhovnog života deteta.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
