Jevanđelje
Večernje
Prva knjiga Mojsijeva (17,1-2; 4-8; 3,9-12; 3,14)
1. A kad Avramu bi devedeset i devet godina, javi mu se Gospod i reče mu: „Ja sam Bog svemogući, po mojoj volji živi i budi pošten. 2. I učiniću zavet između sebe i tebe, i vrlo ću te umnožiti.”
4. „Od mene evo zavet moj s tobom da ćeš biti otac mnogim narodima. 5. Zato se više nećeš zvati Avram nego će ti ime biti Avraam, jer sam te učinio ocem mnogih naroda; 6. Daću ti porodicu vrlo veliku, i načiniću od tebe narode mnoge, i carevi će izaći od tebe. 7. A postavljam zavet svoj između sebe i tebe i semena tvog nakon tebe od kolena do kolena, da zavet večan, da sam Bog tebi i semenu tvom nakon tebe; 8. I daću tebi i semenu tvom nakon tebe zemlju u kojoj si došljak, svu zemlju Hanansku u državu večnu, i biću im Bog.”
9. A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: „Gde si?” 10. A on reče: „Čuh glas tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih.” 11. A Bog reče: „Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onoga drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega?” 12. A Adam reče: „Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.”
14. Tada reče Gospod Bog zmiji: „Kad si to učinila, da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svog veka.
Priče Solomonove (8,22-30)
22. Gospod me je imao u početku puta svog, pre dela svojih, pre svakoga vremena. 23. Pre vekova postavljena sam, pre početka, pre postanja zemlje. 24. Kad još ne beše bezdana, rodila sam se, kad još ne beše izvora obilatih vodom. 25. Pre nego se gore osnovaše, pre humova ja sam se rodila; 26. još ne beše načinio zemlje ni polja ni početka prahu vasiljenskom;
27. kad je uređivao nebesa, onde beh; kad je razmeravao krug nad bezdanom. 28. Kad je utvrđivao oblake gore i krepio izvore bezdanu; 29. kad je postavljao moru među i vodama da ne prestupaju zapovesti njegove, kad je postavljao temelje zemlji; 30. tada beh kod njega hranjenica, beh mu milina svaki dan, i veseljah se pred njim svagda;
Priče Solomonove (10,31-32; 11,1-2; 4. 3. 5-12)
31. Usta pravednikova iznose mudrost, a jezik opaki istrebiće se. 32. Usne pravednikove znaju što je milo, a bezbožnička su usta opačina.
1. Lažna su merila mrska Gospodu, a prava mera ugodna mu je. 2. Kad dođe oholost, dođe i sramota; a u smernih je mudrost.
4. Neće pomoći bogatstvo u dan gneva, a pravda izbavlja od smrti. 5. Pravda bezazlenog upravlja put njegov, a bezbožnik pada od svoje bezbožnosti. 6. Pravedne izbavlja pravda njihova, a bezakonici hvataju se u svojoj zloći. 7. Kad umire bezbožnik, propada nadanje, i najjače uzdanje propada. 8. Pravednik se izbavlja iz nevolje, a bezbožnik dolazi na njegovo mesto.
9. Licemer kvari ustima bližnjeg svog; ali se pravednici izbavljaju znanjem. 10. Dobru pravednih raduje se grad; a kad propadaju bezbožnici, biva pevanje. 11. Blagoslovima pravednih ljudi podiže se grad, a s usta bezbožničkih raskopava se. 12. Bezumnik se ruga bližnjem svom, a razuman čovek ćuti.
Jutrenje
Jevanđelje po Jovanu, začalo 36 (10,9-16)
9. Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene spašće se, i ući će i izaći će, i pašu će naći. 10. Lopov ne dolazi za drugo nego da ukrade i zakolje i upropasti. Ja dođoh da život imaju i da ga imaju u izobilju. 11. Ja sam pastir dobri. Pastir dobri život svoj polaže za ovce. 12. A najamnik, koji nije pastir, kome ovce nisu svoje, vidi vuka gde dolazi, i ostavlja ovce, i beži; i vuk razgrabi ovce i raspudi ih. 13. A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce. 14. Ja sam pastir dobri i poznajem svoje, i moje mene poznaju. 15. Kao što Otac poznaje mene i ja Oca; i život svoj polažem za ovce. 16. I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora, i te mi valja privesti, i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.
Liturgija
Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 254 (2,8-12)
8. Pazite da vas ko ne obmane filosofijom i praznom prevarom, po predanju ljudskom, po nauci sveta, a ne po Hristu. 9. Jer u Njemu obitava sva punoća Božanstva telesno, 10. i vi ste ispunjeni u Njemu, koji je glava svakoga načalstva i vlasti; 11. u Njemu vi i obrezani biste obrezanjem nerukotvorenim, odbacivanjem tela grehovnosti obrezanjem Hristovim, 12. pošto se s Njim pogreboste krštenjem, u Njemu ste i savaskrsli kroz veru u moć Boga koji ga vaskrse iz mrtvih.
Jevanđelje po Luki, začalo 6,8 (2,20-21; 40-52)
20. I vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što čuše i videše kao što im bi kazano. 21. I kada se navrši osam dana da obrežu dete, nadenuše mu ime Isus, dato od anđela pre nego što on bi začet u utrobi.
40. A dete rastijaše i jačaše duhom, puneći se premudrosti, i blagodat Božija beše na njemu. 41. I roditelji njegovi iđahu svake godine u Jerusalim o prazniku Pashe. 42. I kad mu bi dvanaest godina, uđoše oni u Jerusalim po običaju praznika. 43. I kada provedoše dane, i vraćahu se, osta dete Isus u Jerusalimu; i ne znade Josif i mati njegova;
44. nego, pomislivši da je sa društvom, otidoše dan hoda, i tražahu ga među srodnicima i poznanicima. 45. I ne našavši ga, vratiše se u Jerusalim da ga traže. 46. I posle tri dana nađoše ga u hramu gde sedi među učiteljima, i sluša ih, i pita ih. 47. I svi koji ga slušahu divljahu se veoma njegovoj razboritosti i odgovorima. 48. I videvši ga zaprepastiše se, i mati njegova reče mu: „Čedo, što nam tako učini? Evo otac tvoj i ja tražismo te s bolom.”
49. I reče im: „Zašto ste me tražili? Zar niste znali da meni treba biti u onome što je Oca mojega?” 50. I oni ne razumeše reč koju im reče. 51. I siđe s njima i dođe u Nazaret; i beše im poslušan. I mati njegova čuvaše sve reči ove u srcu svome. 52. I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.
Liturgija Svetog Vasilija Velikog:
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 318 (7,26-28; 8,1-2)
26. Jer takav nam Prvosveštenik trebaše: svet, nezlobiv, čist, odvojen od grešnika i viši od nebesa; 27. koji nema potrebe, kao oni prvosveštenici, da svaki dan prinosi žrtve, najpre za svoje grehe, a potom i za narodne, jer On ovo učini jednom zauvek prinevši samoga sebe. 28. Jer Zakon postavlja za prvosveštenike ljude koji imaju slabosti, a reč zakletve posle Zakona, postavlja Sina vavek savršenoga.
1. A od ovoga što govorismo glavno je: Mi imamo takvoga Prvosveštenika, koji sede s desne strane prestola Veličanstva na nebesima, 2. sveštenoslužitelj Svetinje i istinske Skinije, koju postavi Gospod, a ne čovek.
Jevanđelje po Luki, začalo 24 (6,17-23)
17. I sišavši s njima, stade na mestu ravnom i mnogo učenika njegovih; i mnoštvo naroda iz sve Judeje i Jerusalima, i iz primorja tirskog i sidonskog, 18. koji dođoše da ga slušaju i da se isceljuju od svojih bolesti, i koje su mučili duhovi nečisti; i isceljivahu se. 19. I sav narod tražaše da ga se dotakne; jer iz njega izlažaše sila i isceljivaše ih sve. 20. I on podignuvši oči svoje na učenike svoje govoraše: „Blaženi siromašni, jer je vaše Carstvo Božije. 21. Blaženi koji ste gladni sada, jer ćete se nasititi. Blaženi koji plačete sada, jer ćete se nasmejati. 22. Blaženi ste kad vas ljudi omrznu i kad vas odbace i osramote, i razglase ime vaše kao zlo zbog Sina Čovečijega,. 23. Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, velika je plata vaša na nebu. Jer su tako činili prorocima ocevi njihovi.“
Na molebanu na Novu godinu
Jevanđelje po Luki, začalo 13 (4,16-22)
16. I dođe u Nazaret gde beše odgajen, i uđe po običaju svom u dan subotnji u sinagogu, i ustade da čita. 17. I dadoše mu knjigu proroka Isaije, i otvorivši knjigu nađe mesto gde beše napisano: 18. „Duh Gospodnji je na meni; zato me pomaza da blagovestim siromasima; posla me da iscelim skrušene u srcu; da propovedim zarobljenima da će biti pušteni, i slepima da će progledati; da oslobodim potlačene; 19. i da propovedam prijatnu godinu Gospodnju.” 20. I zatvorivši knjigu, vrati je služitelju pa sede; i oči svih u sinagogi behu uprte u njega. 21. A poče im govoriti: „Danas se ispuni ovo Pismo u ušima vašim.” 22. I svi mu svedočahu,
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Reči starca otkrivaju zašto jedno jedino ime na spisku može imati veću težinu od hleba, odeće i svake druge pomoći.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Pouka oca Gervasija Agiorita razotkriva kako navika da volimo svoju prljavštinu koči život koji Bog zamislio za nas.
Učenik i duhovno čedo Svetog Siluana Atonskog objasnio je da patnja nije kazna, već oganj koji čisti, oblikuje i vodi ka istinskoj unutrašnjoj snazi.
